Sezona velikih trka nam kuca na vrata, a nama nije ni do čega! Topimo se u saobraćaju, na poslu, pa još treba i da se isprati trkački plan za polumaraton/maraton/štagod. Ne zvuči primamljivo, još kada pomislimo na vreli asfalt koji nam se „toplo osmehuje“ dok po njemu kapamo već na prvom kilometru… gotovo izvesno ćemo pre naručiti picu i pogledati neki film dok nam klima bije u glavu. Ili postoji i neki drugi scenario?
U ovom tekstu alternativu dajemo Beograđanima i onima koji se u Beogradu nađu. Iako je ovaj grad usijana tepsija leti i svi jedva čekamo da iz njega zbrišemo, on krije i neke prave bisere među stazama za trčanje na kojima možemo uživati čak i leti. Banjička šuma je svakako jedan od tih bisera.
Lokacija
Od ulice Veljka Lukića Kurjaka uz Bulevar JNA do Trošarine.
Povezanost prevozom
Autobus 47, 48 ili tramvajem 9, 10, 14. Alternativno, autobusima 42, 78, 18, 39 do Autokomande pa 900m peške uz Bulevar JNA.
Dužina staze
Osnovna trim staza kroz Banjičku šumu ima oko 2km, ali kroz šumu se odvajaju i drugi krakovi različitih dužina i nagiba. Veliki krug koji pripada Banjičkoj šumi oivičen Bulevarom JNA, Trošarinom, Crnotrvaskom i putem do SC Banjica ima 1,5km.
Podloga
Podloga na trim stazi je višeslojna, od tucanika, granulisanog šljunka i geotekstila. Gornji deo trim staze je od mešavine peska i zemlje, a celom dužinom je oivičena bagremovim talpama. Ostale staze koje vode kroz šumu su zemljane. Podloga oko SC Banjica je asfaltna tako da ima za svakoga po nešto.
Dodatne mogućnosti za vežbanje?
Uz stazu su postavljene klupe i stolovi, koji pored pružanja šetačima i džogerima mogućnosti da se odmore, mogu da posluže i kao mesto za izvođenje nekih vežbi istezanja, trbušnjaka i drugih. Ako vam ovaj natural momenat nije zabavan, u šumi je postoji i 11 sprava za vežbanje.
Snabdevenost vodom
Na celom potezu kroz šumu ne postoji javna česma, ali postoje kafići uz obod šume kod sportskog centra Banjica, sa svih strana.
Trčanje noću
Ovo je do 2015. bilo mesto gde nikao nije trebalo zalaziti noću (razne pljačke, sitna razbojništva i nasrtaji su bili „dobar dan“ kada padne mrak), međutim, duž trim staze sada postoji osvetljenje tako da je trčanje noću bezbednije, mada uvek savetujemo da noću trčite u društvu. Ostale staze u šumi nisu osvetljene pa ih treba izbegavati.
Stanište retkih vrsta – pritca i trkača
Banjička šuma je zaštićeno područje III kategorije i stanište je retkih vrsta ptica, čiji cvrkut se često može čuti na svakom koraku šume. Staza kroz Banjičku šumu je valovita, pogodna za različite aktivnosti: od laganog džoginga do fartleka, intervalnih treninga, brdskih treninga. Stazu održava Zelenilo Beograd. Na vrhu šume je bazen, a u blizini se nalaze i teniski tereni.
Ova staza je omiljeno šetalište mnogih stanovnika Banjice i Voždovca koji leti dosta četo posećuju šumu. Tu su sve generacije prisutne: od klinaca do penzionera. Svi trkači, rekreativci i drugi sportisti vole trčanje kroz Banjičku šumu i praktikuju ga svakodnevno od ranih jutarnjih sati do sumraka.
U letnjem periodu ovde sve vrvi od trkača, dok ih zimi, kada postane hladnije, ima manje.
Javite kako ste se proveli ako rešite da neki od treninga odradite u Banjičkoj šumi.
22 komentara. Leave new
Pozzz…..Neko spomenu trku na Adi(ako ima,kada je,dužina..itd?)
Atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“ održaće se 29.Novembra u 10h na Adi Ciganliji.Dužina Staze je 7,7km.Kontakt:Brana Radović tel:011/3593 374.Vidimo se.Rumljani dolaze . . .
Zahvaljujem MIG….
my place. : )
Prelepo. Blago onima kojima je ovakvo mesto dostupno. Nazalost, moj grad i njegova okolina nemaju apsolutno nikakve staze koje bi bile pogodne za trcanje, pa sam primorana da trcim na stadionu lokalnog fudbalskog kluba.To ponekad ume da bude frustrirajuce.
Upravo tako, Jelena. Šuma u sred grada. Volim da razmišljam da je ovo Beogradski Central park, ali imamo Adu Ciganliju, Košutnjak i Zvezdarsku šumu koji više zaslužuju to ime. Shvatam da manji gradovi nemaju ovakve staze, što je problem kada poželiš da se isključiš iz svega i jednostavno trčiš u prirodi, a lišće ti se čuje pod patikama…
…vec zamisljam! 🙂 U mom slucaju, ja sam taj nedostatak sumova iz prirode nadomestila slusalicama. 🙂 To mi zaista pomogne da se iskljucim, a i cini mi se da mi muzika povecava izdrzljivost. Zapravo, nikada nisam probala da trcim bez muzike, tako da se plasim da ne bih bila jednako uspesna bez njih. Cesto kazu da ljudi koji trce sa slusalicama nisu pravi trkaci, da je to neki vid varanja, i mogla bih da se slozim s tim. Ali dok god mi to pomaze da trcim, ne smeta mi. 🙂 I sigurna sam, da imam prilike da trcim na ovakvom mestu, slusalice mi ne bi bile potrebne. Priroda bi bila dovoljna motivacija i pokretac, bila bi ta „muzika“ bez koje ne mogu kada trcim na stadionu.
Jelena, ne znam koja ti je muzika u ušima i u kom gradu živiš, ali definitivno čitaj Nina http://pobedidijabetes.org/svakodnevica/
Hvala ti! Tekst je odlican. Nino i ja imamo isti problem – on zivi u smrdljivom, zagadjnom Pancevu, a ja u smrdljivom, zagadjenom Boru…
Meni su sluške bila pre potreba, čak imam i posebne liste za tempo, LSD,… Al od ZGB polumaratona (kada sam prvi put trčao ozbiljno bez) ih nisam ni jednom poneo na trening niti na trke koje su usledile. Volim da mislim da sam ovim digao svoje trčanje na neki viši nivo, jer se sad mnogo više fokusiram na strategiju, formu, filozofiju i sam koncept trčanja. Sad me vodi ritam vlastitog tela a ne tuđa kreativnost. To su moja iskustva.
Ja sam definitivno onaj trkač koji osluškuje sve oko sebe a najviše svoje telo. Npr večeras 12 km po maglovitom fudbalskom terenu u potpunoj tišini a i u Maglovitom „slepilu“ – fenomenalan osećaj!!!
Svako od nas treba da osluškuje svoje srce(puls na pulsmetru)i na osnovu toga da se fokusira na svoje realne sposobnosti.Sve pada i strategija i forma i koncept trčanja ako nismo sve složili u piramidu treninga samo nam ostaje da filozofiramo kako smo mogli i da smo bili tamo trčali bi mi bolje … sigurno :))
Slazem se sa svime sto ste napisali, a posebno sa onim da moramo da osluskujemo svoje telo dok trcimo. Zapravo meni muzika daje jos jednu pomoc *sem povecane izdrzljivosti*: meni uzasno smeta zvuk sopstvenog disanja dok trcim. Ponekad mi bude toliko tesko, a kada cujem otezano disanje (kao mala sam imala sum na srcu, to je mozda posledica a mozda i izgovor)da momentalno prestajem sa trcanjem. To mi se desilo kada mi se ispraznila baterija na mp4 player-u. Sa muzikom je stvar potpuno drugacija. Volela bih da mogu bez muzike. Bas sam neki slabic, jel da?
Morala sam da podelim ovo sa vama. Mozda nije Banjicka suma, ali je jednako prelepo. Atar sela Manjinac u Istocnoj Srbiji i podnozje planine Tupiznice.
63km udaljeno od Bora, i ne znam ni sama zasto tamo ne idem cesce, i zamenim malo ovaj uzasan borski smog zdravim vazduhom. Verovatno zasto sto pradeda i prababa vise nisu medju zivima, pa je kuca prakticno zatvorena, kao i vecina kuca u selu. Tuzna prica mnogih sela, i to ne samo u ovom kraju Srbije. Predeli i staze koje prolaze kroz sumarke a koje cete videti su mnogo, mnogo lepse nego na slikama, delimicno zato sto su neke slike napravljene kamerom sa mobilnog telefona. I to nije nista u poredjenju sa onim sto (ne znam ni sama zasto) nisam slikala, recimo stazica kroz sumu koju preseca jedan od seoskih potocica. Trcala sam tu proslog leta i bilo je fantasticno!
http://www.facebook.com/album.php?aid=31771&id=1545201742
Pošto sam sada prošao svakim puteljkom u ovoj šumi dodaću nešto na ovaj opis.
Česma postoji. Nalazi se kod teniskih terena, dakle 200m kada izađete iz šume i trčite onim putem koji vodi ka parkingu kod bazena. česma se nalazi između barake zelenila i teniskih terena.
Takođe. Postoji uska, paralelna staza dužine od oko 1,5 km koja polazi od sredine donjeg dela (donji deo je deo ispod onog ulaza u kasarnu) i spaja se sa glavnom stazom u visini stovarišta iznad pumpe. Ova staza ide uz ogradu kasarne. Na dalje možete da produžite desno kod račvanja kod hotela Mladost i efektivno ćete imati trčanja od 4,5 km bez ponavljanja.
Dakle u Banjičkoj šumi možete praviti krugove od 4,5 km, a da samo nekih 10% te distance trčite istom stazom i pritom imate vodu.
Pokušaću uskoro da napravim detaljnu mapu svih staza i staviću je ovde. Do tada ako neko ima pitanja, izvolte.
ja moram da se požalim da staza od renoviranja uopšte nije ispunila moja očekivanja. vrlo traljavo urađena (a to je trajalo nekoliko meseci,u delovima, i to kad god sam protrčala, radnici su odmarali) kao prvo, u startu je neravno urađena (ne mislim na uzbrdice i nizbrdice, nego neravnine), zatim su prelazili nekim vozilima i razdrndali je u finalu, a onda su se posle prvih kiša usekli oni kanali, i počelo spiranje peska… a čini mi se da se i blato duže održava nego ranije (posle kiše/snega)
trenutno je toliko uglačana da ne može da se trči (klizavo)
Tačno tako. Upropastili su glavnu stazu posipajući je peskom. Ova peščana staza je bila odlična prvih par nedelja dok je svi mi (pešaci i trkači) nismo utabali. Sada kada je suva, tvrda je skoro kao beton. Dodatno mi još smeta što staza sada znatno uža pa je i mimoilaženje znatno teže.
To što kažeš za blato je tačno. Vlaga se dosta duže zadržava. Mada, za razliku od blata, ovaj pesak je manje klizav za trčanje i mnogo se lakše skida sa patika (ja ne praktikujem i da ga skidam sa patika, jer kada se osuše u prvih par stotinak metar trčnja narednog dana sav pesak spadne sa njih). Meni je barem znatno podnošljivije da trčim u šumi sada kada pada kiša ili je vlažno nego pre ove staze (čistije je). Takođe pred kraj prošle godine sve brazde koje su nastale ispirnjem peska su bile popunjene.
Ali i pored toga žalim za vremenima kada smo imali stazu od piljevine kao na ovoj slici gore. Nigde u Beogradu nisam imao lepšu stazu za trčanje. ali tu su alternative, čak i u samoj šumi.
ps. Postoje rupe u ogradi kasarne, ako ste avanturisti zađite i tamo.
evo jednog svežeg snimka iz šume:
http://www.youtube.com/watch?v=g-DiQ2pxJGk
Da li neko moze da mi kaze u kakvom je stanju staza sada?HVala
Poslednji info je da je bila piljevina. Nadam se da će se javiti neko da nam kaže 🙂
Staza je u identicnom stanju kao u komentaru Irene (komentar ispod, klip na yt). Ali evo ti slike od pre neki dan pa se uveri i sama. Moj savet bi ti bio da trcic (rano) ujutru ako ti obaveze to dozvoljavaju, u popodnevnim casovima je nepodnosljiva guzva.
Ima li nešto bliže Kumodražu?