20.000 motiva – Konferencija VOLIM TRčANJE

Kako doći do ovog broja? Glavni zaključak Konferencije je bio da svako od nas može i mora da doprinese koliko može da bismo kao trkačka zajednice postali deo svetskog trčakog pokreta. Olakšavajuća okolnost je da smo već u naletu. Kako je bilo na konferenciji i koje su glavne poruke?

Podsetimo, prva konferencija o rekreativnom trčanju VOLIM TRČANJE, organizovana je 23. novembra, da bi predstavila trend rekreativnog trčanja, te da pokrene udruživanje rekreativnih trkačkih klubova, neformalnih grupa, organizatora trka i svih najvažnijih aktera u Savez rekreativnog trčanja.

Ideja Saveza nije sama po sebi cilj, već kao mehanizam kojim bi se ostvarila prepoznatljivost trčanja kao dostupne i prirodne aktivnosti za sve građane i građanke Srbije. Savez je put da se razvoj ovog trenda podržao i koordinisao.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici rekreativnih trkačkih klubova, akademskog sveta, biznis i nevladinog sektora i Atletskog saveza Srbije, kao i brojni trkači i entuzijasti iz cele Srbije.

O čemu smo pričali?

Konferenciju je otvorio Veroljub Zmijanac, predsednik Beogradskog trkačkog kluba i jedan od osnivača sajta Trčanje.rs, motivacionom prezentacijom koja nas je podsetila:

• da se broj maratonaca u Srbiji duplirao od 2009. do danas
• da u Sloveniji koja ima 2 miliona stanovnika, 13.000 ljudi trči na Ljubljanskom maratonu
• da u Srbiji postoji oko 72 rekreativnih trka, od toga 25 su nastale u poslednje 3 godine
• da broj rekreativaca raste iz godine u godinu
• da postoji oko 25 neformalnih trkačkih grupa širom Srbije
• da smo od zajednice postali pokret
• da je vreme da budemo prepoznati kao sport-rekreacija
• da je Savez jedno od mogućih rešenja

Publici  se zatim obratio Dr Dušan Mitić, predsednik Stručnog odbora Asocijacija sport za sve i šef katedre za rekreaciju na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja. Profesor je izjavio da trčanje podiže aerobnu sposobnost i ima pozitivne efekte na opšte zdravstveno stanje, odlična je prevencija za sve bolesti metabolizma i bolje funkcionisanje kardiovaskulatnog sistema, povećava psihološku stabilnost i raspoloženje čime se povećava efikasnost rada na poslu i opšti kvalitet života.

Da je u Evropskoj uniji od 1998. Lisabonskom konferencijom, ustanovljen društveni aspekt sporta, i njegova ključna uloga u jačanju zdravlja jednog društva, dok je kod nas u to vreme taj isti značaj i zakonski ukinut.

Alarmantan je i podatak da će deca rođena ovih godina u svetu u proseku živeti 5, 6 godina kraće od svojih roditelja zbog načina života, ishrane i fizičke neaktivosti koja preti. Profesor je pozdravio inicijativu za osnivanje Saveza rekreativnih trkača i istakao da ima potrebe i prostora za ovakvom organizacijom.

Damir Marković, predstavnik ARK Somaraton se obratio kao jedan od inicijatora Strategije i deo radne grupe koja se bavila osmišljavanjem razvoja rekreativnog trčanja. Sombor je domaćin najstarije ulične trke i svedoci su koliko je teško iznova organizovati jedan događaj te vrste. Damir je istakao neophodnost povezivanja kao vid olakšavanja pri organizaciji i daljem razvoju. Iako imaju dobru saradnju sa lokalnom zajednicom, Somborci žele i mogu više.

Aleksandar Radukin je konferenciju podržao kao suosnivač agencije Homepage, vodeće u Srbiji za marketing na društvenim mrežama. Aleksandar je i velika inspiracija svima koji čitaju sajt, jer je za manje od godinu dana pretrčao više od 4500 km, smršao 40kg i sada svako jutro doručkuje polumaraton.

Pored svog trkačkog iskustva, dao nam je uvid u važnost društvenih mreža istakavši da možda nije slučajno što je 2009. godina prekretnica, jer je tada u naše živote ušao i Fejsbuk, i informacije su počele brže i lakše da se dele, trkači umrežavaju i trend je postao sve vidiljiviji na webu. Dodao je i da za veoma skromni budžet organizatori  mogu da reklamiraju svoje klubove, trke, inicijative i da se značaj društvenih mreža za širenje dobre trkačke energije ne može dovoljno istaći.

Ivan Radenković, izvršni direktor Beogradskog trkačkog kluba istakao je tri ključna stuba, koji svaki trkački klub treba da razvije i neguje:

1. Stručni deo – obrazovan trenerski kadar, koji može da primi sve zaintersovane, kvalitetno ih obuči i odražva motivaciju
2. Organizacioni – da napustimo modele 20. veka i razvijamo fleksibilne i održive podele uloga u klubovima. Svako mora da unapređuje svoja znanja i veštine
3. Marketinški – klubovi moraju da nađu način da dođu do novih korisnika i na pravi način privuku buduće trkače i trkačice

Ivan je i dodao, da ne moramo da pričamo o maratonu i polumaratonu, kao vrhunskom cilju svake Škole trčanja. Rekreativci trče i kraće distance ili uopšte ne trče trke, i to je populacija sa kojom treba raditi kako bi nastavili da trče.

Ključne poruke panel diskusije

Nakon uvodnih reči, svaki učesnik je imao priliku da postavi pitanje ili da komentar, srećni smo da kažemo da je većina učesnika ovu priliku i iskoristila. Ispred ASS publici se odmah obratio generalni sekretar Slobodan Branković istakavši da rekreativni trkači u Atletskom savezu Srbije imaju prirodnog partnera i prijatelja i da su otvoreni za sve vrste saradnje i pomoći, ali je istakao rezervu da li je potrebno praviti odvojen Savez, jer je trčanje već zastupljeno u okviru ASS.

Predstavnici trkačke zajednice, pre svega organizatori trka koji su bili prisutni su istakli potrebu ujedinjenje u okviru Saveza zbog:

• logističke podrške trkama
• deljenja znanja i kontakata među trkačkim grupama
• zajedničkih čipova, kapije, sudija…
• umrežavanje i zajednički odlasci na sve trke u Srbiji i reigonu
• stvaranja Lige cele Srbije i  objedinjenog KALENDARA trka, kako se ne bi preklapale sa datumima

Trkači koji su se javljali za reč su isticali značaj ličnog primera koji se kao virus širi među porodicom i prijateljima i potrebu da se krene od samog sebe u promociji.

Posebno bismo istakli primer Profesora fizičkog vaspitanja Zemunske gimnazije Saše Porubskog, koji je do sada spremio preko 70 sredjoškolaca za maraton. Pitanje motivacije je upravo rešavao ličnim primerom.

Zaključci i dalji koraci

Gde smo sada, a gde želimo da budemo? Predstoji nam buran period u kome slede:

• Razgovori sa nacionalnim granskim savezima i traženje načina da se rekreativno trčanje prepozna kao sport (i bude podržano barem kao Savez za navlačenje konopca Srbije).
• Dubinska analiza kroz anketu potreba svih aktera rerkeativne trkačke zajednice
• Publikovanje Strategije razvoja rekreativnog trčanja, te stvaranje osnovne strutkure buduće organizacije kojom bi se trasirao put i prihvatila odgovornsot za razvoja rekreativnog trčanja u Srbiji.

Svima nam je u interesu da se broj trkača rekreativaca poveća. To je promena paradigme, podizanje zdravlja nacije i prevencija bolesti i inercije.

Kako možete da se uključite?

Ako imate 10 minuta: Stavite sebe na MAPU trkačke zajednice – popunite kratku anketu i pomozite nam da mapiramo naše trenutne resurse

Ako imate sat vremena: Napišite tekst o svom trkačkom iskustvu – gde trčite i sa kim. Sajt trčanje.rs će dati medijski prostor svakom pojedincu, ekipi ili klubu koji želi da promoviše svoj rad. Pišite nam na kontakt@trcanje.rs

Ako imate sat vremena nedeljno: povedite na trčanje prijatelja ili prijateljicu koji su početnici. Uvedite još ljudi u svet trčanja.

Ima li nas 20.000? Igrom slučaja (ako slučajnosti uopšte postoje) na našoj FB stranici ta magična brojka pređena je samo dan pre Konferencije. Imamo li snage i volje? Kao što je Damir Marković rekao: Mi smo maratonci, mi ne odustajemo! Vidimo se na stazi, a ako svako uradi po nešto svi zajedno uradićemo neverovatne stvari!