Da li ste primetili da nismo uvek gladni na isti način? Da nije svaka glad ista? Neki put i posle dobrog obroka osećamo kao da nešto fali, zar ne? Stomak pun, a nešto u nama i dalje ne miruje. E, pa ukoliko želite da pružite svom organizmu ono što mu je zaista potrebno, bilo bi dobro da razumete svoju glad.

Signali koje nam telo šalje neki put mogu da budu jako suptilni i neprimetni. Nakon određenog vremena držanja dijete i izgladnjivanja ili neredovnog i nekontrolisanog unosa hrane (vreme praznika, slava, emotivno stresnog perioda ili prosto neorganizovanog načina života) signali gladi mogu biti konfuzni ili čak neprepoznatljivi. U tim situacijama vrlo je važno imati neke parametre ili repere na koje možemo da se oslonimo.

Glad i apetit

Za početak je važno da napravimo razliku između gladi i apetita. Glad je fizička i fiziološka potreba, dok je apetit na neki način «estetska» i emocionalna potreba. Glad će nas naterati da potražimo bilo kakvu hranu, dok će apetit biti probirljiviji – želećemo nešto slano, krckavo, baš smo se setili mesa ili: «Joj, što mi se jede nešto slatko!» Zvuči poznato, zar ne? Neki ljudi ova dva pojma čak nazivaju i «glad stomaka» i «glad usta», što s jedne strane i ima smisla, ali se čini da ovakva podela ipak ne obuhvata sve aspekte ove pojave.

Znatno prikladnije i sveobuhvatnije bilo bi govoriti o sledeća tri tipa gladi:

  • «Mehanička» (fizička) glad
  • «Hemijska» (fiziološka) glad
  • «Estetska» glad

Mehanička (fizička) glad

Mehanička (fizička) glad je najprostija za objasniti, razumeti i prepoznati. Prosto se javlja kada je stomak prazan, a često je prati prepoznatljivo krčanje, zavijanje, osećaj neprijatnosti, pa i bola. Dolazi iz praznog želudca i kiseline koja u njemu deluje (želudac se nalazi u gornjem delu stomaka, tako da postoji razlika između zvukova i osećaja gladi i varenja hrane koje se odvija u donjem delu stomaka). Ako se ne odreaguje na ove prve signale gladi, oni će kroz neko vreme nestati, ali će sasvim sigurno odvesti do drugog, ozbiljnijeg tipa  tzv. «fiziološke» gladi.

Hemijska (fiziološka) glad

Hemijska (fiziološka) glad je nešto suptilnija, komplikovanija i teže ju je zadovoljiti. Javlja se kada postoji neki nedostatak na dubljem, ćelijskom nivou – od prostog pada šećera, pa sve do manjka nekog vitamina ili minerala (usled bolesti, iscrpljenosti itd.).

Hemijska glad manifestuje se u dva slučaja:

1. Ako dovoljno dugo ignorišemo onu prvu, mehaničku glad, može doći do hipoglikemije, odnosno pada šećera u krvi. Poznato je da pad šećera dovodi do osećaja neodoljive gladi, što je direktno povezano sa signalima koji dolaze iz ćelija CNS i daju signal za oslobađanje glikoze iz depoa u kojima se ona nalazi u vidu glikogena (jetra i bubrezi). Pojavljuju se i drugi neprijatni simptomi kao što je obilno znojenje, malaksalost, drhtavica, nervoza, ubrzan rad srca…

2. Nakon određeng perioda neadekvatne ishrane, prekomernog trošenja organizma, nedovoljnog unosa određenih vitamina i minerala itd. Ovo može ići od bezazlenih, pa sve do ozbiljnih stanja kao što je avitaminoza.

U ovim situacijama treba slušati svoj organizam koji ume da šalje signale i traži od nas baš ono što mu fali – bilo to malo šećera, voća, povrća…

Estetska glad

Estetska glad predstavlja želju za hranom, ukusom, osećajem. Slično kao apetit koji smo prethodno pomenuli ili «glad usta». Izraz «estetska» se ovde više upotrebljava kako bi se opisala ljudska potreba za lepim, odnosno ukusom, mirisom, uživanjem i osećajem koji određena hrana stvara.

Da li ste se ikada zapitali zašto je hrana tako ukusna? U vreme kada hrana nije bila tako svedostupna (čitajte od postanka čoveka pa sve do pre nekoliko decenija), priroda je morala nekako da se pobrine za opstanak naše vrste. To je učinila podarivši čoveku moćne receptore u vidu čula ukusa kako bi ga dodatno motivisala i nagradila za, neretko mukotrpno, nalaženje hrane. Pa tako i hrana najveće energetske vrednosti često ima i najbolji ukus. Da nije tog pametnog mehanizma, pitanje je da li bi čovek, i kako, opstao. Dalja logika vam je jasna – čulni receptori su i dalje tu, hrana je dostupnija nego ikad pre, ali tu su sada i razni pojačivači ukusa u industrijski prerađenoj hrani. Ovakve okolnosti dodatno otežava i niska motivacija i potreba za kretanjem, kao i neumeren hedonizam. Otuda i problem preterane gojaznosti današnjeg društva.

Ono što zabrinjava u današnjem okruženju i fitnes industriji je sve uočljivije negiranje, poricanje i ignorisanje ove potrebe za uživanjem u hrani. Imperativ lepog izgleda i izvajanog tela nametnuo je stroga pravila koja se odnose na način života, svakodnevne navike i režim ishrane.

Razumljiva je potreba da se napravi snažna protivteža današnjem načinu života i ishrane, ali i takav pristup može biti kontraproduktivan u nekim situacijama. U potpunosti lišiti čoveka nečega što je priroda ugradila u njega ugradila, ne samo da deluje nenormalno, već i nemoguće.

Dakle, osnova problema vezana za estetsku glad nije samo uživanje u hrani, već što velika većina ljudi ne ume to da radi kako valja – jedu krišom, neumereno, uz obavezno osećanje krivice, srama i frustriranosti.

weight-loss-struggle

Potreba za uživanjem je u potpunosti validna i treba je zadovoljiti, ali na pravi način!

Uz malo edukacije, truda, maštovitosti i istrajnosti nije teško osmisliti i prilagoditi način ishrane koji će zadovoljiti sve potrebe organizma, a pri tom zadovoljiti i druga čula. Takođe, treba sebi dozvoliti i poneku poslasticu s vremena na vreme i u njoj uživati u potpunosti.

Ovde bi valjalo pomenuti i nešto za šta smo svi čuli – emotivna glad.

Emotivna glad

Emotivna glad se često povezuje sa negativnim i uznemirujućim situacijama ili događajima (usamljenost, strah, anksioznost, stres, tuga…). Ljudi su skloni da nedostatak unutrašnje ispunjenosti kompenzuju drugom vrstom ispunjenosti – stomaka. To je dobro naučen i ponavljan mehanizam, koji je kod mnogih pokupljen još u najranijem dobu i služi kako bi se skrenule i na neki način ublažile neprijatne i bolne misli.

Za razliku od fizičke gladi, emotivna glad nastaje naglo, uz osećaj uznemirenosti, nestrpljivosti, a nejčešće nakon neke neprijatne situacije ili stresa. Kada jednom naučite da prepoznate ove simptome, bićete i u mogućnosti da možda konstruktivnije rešite svoje emotivne probleme.

Komentari