Da li bilo koje alkoholno piće može da stoji u bilo kojoj rečenici koja opisuje zdrav odnos prema sebi i svom načinu života? Da li je samo čaša vina (u našem društvu bi to bila i čašica rakije) ta koja je opšte prihvaćena u glavama svih nas ili ćemo da dozvolimo i da nam se umeša još i čaša piva?

Kada bi čaša piva bila samo čaša piva, mogla bi da nam bude od izuzetne koristi.

Pivo i dehidratacija

Ako popijete jedno ili dva piva (0,33) veče pre trke koja se dešava po hladnijem vremenu najverovatnije je da nećete imati nikakve posledice od toga.

Ali ako to isto pomislite da uradite veče pred neku letnju trku – razmislite pre nego što to uradite. Uvek je važno da budete dobro hidrirani, međutim, vrućim danima ovo postaje još važnije i nije vam potrebno da krenete trku poluhidrirani jer veče pre niste mogli da se suzdržite (na svaki procenat gubitka telesne mase usled dehidracije dešava se dva do tri procenta smanjenja vašeg celokupnog trkačkog performansa).

Telo se hladi tako što šalje krv u kožu, pa zato, kada ste dehidrirani, krv koja je potrebna za mehanizme hlađenja nije više tako dostupna. Isti je slučaj i sa mišićima.

Kada krenete na letnju trku ili na dugi trening nakon nekoliko piva, u startu nećete biti u istoj poziciji sa drugim trkačima koji nisu konzumirali bilo koju vrstu alkoholnih pića, u najmanju ruku, znojićete se mnogo više. Ako već pijete veče pre trke, gledajte da uz svako pivo popijete i čašu vode ili čašu nekog sportskog pića.

Pivo i oporavak

Nakon trke ili dužeg treninga osećate da biste mogli da popijete koje pivo. Mogli biste, ali ono što je zaista potrebno vašem telu je – tečnost i ugljeni hidrati. Kada to nadoknadite, možete da popijete pivo.

Jedna konzerva piva sadži samo 14 g ugljenih hidrata (otrpilike pola parčeta hleba), i nasuprot popularanom mišljenju, ono nije bogat izvor ugljenih hidrata. S obzirom na način na koji naš organizam obrađuje alkohol, višak ugljenih hidrata iz piva pretvara se u masti, pa svaki put kada trčite (veče pre treninga ili trke) vi zapravo sagorevate ugljene hidrate najpre iz njega, a tek onda ostale masti.

Da biste se što pre oporavili od trke (kao i od povrede), ne bi trebalo da pijete bilo koje alkoholno piće zbog njegovih diuretičkih efekata, a i zbog toga što nepotrebno izazivate rad jetre koja u mirovanju pospešuje celokupan oporavak.

Šta je umereno?

Ovo može da bude trik pitanje. Umerenost zavisi od toga koliko imate godina, kog ste pola, koliko ste visoki i teški. Ali ipak, neka sredina postoji. Kada je reč o pivu, umereno bi bilo – čaša od 0,33l.

Mnoge studije su pokazale da je kod ljudi koji umereno piju pivo mnogo manja smrtnost nego kod onih koji ga ne piju uopšte ili kod onih koji preteruju (ova činjenica važi i za sva ostala alkoholna pića).

Mnogi restorani ili pabovi ne služe standardizovanu količinu ovog pića. Vrlo često ste usluženi količinom od dva puta više nego što bi trebalo da bude – zdrava količina.

Tri nedelje pred Minhenski maraton 2009. godine, u jednom istraživanju učestvovalo je 277 trkača i trkačica čiji je cilj bio da se utvrdi kakav je uticaj pšeničnog piva (koje je popularno kod maratonaca i triatlonaca i koje je bogato zasićenim i raznolikim polifenolima) na njihov celokupan učinak trčanja. Učesnici su bili podeljeni u dve grupe, one koji piju i one koji ne piju pivo. Oni koji su pili, pili su 1,5l nealkoholnog piva svakoga dana, a drugi prostu imitaciju piva koja nije sazdržavala polifenol.

Nakon trke svi su imali upalu mišića. Upala uzrokuje da se imuni sistem privremeno isključi, čime drži otvorena vrata virusima i prehladama. Oni koji su pili pivo:

  • Imali su manji stepen opadanja imuniteta,
  • Kao rezultat toga – manje prehlada i infekcija u odnosu na apstinente,
  • Oni koji se jesu prehladili – brže su se oporavili.

Šta kažu naučnici o pivu?

U kombinaciji sa zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću i nepušenjem, umerena konzumacija piva sprečava oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti. Potvrđeni su i pozitivni efekti na vezivno tkivo što sprečava pogoršanje stanja kostiju i srodnih bolesti; pivo poboljšava kognitivne sposobnosti i smanjuje mogučnost oboljevanja od demencije i Alchajmerove bolesti.

Još uvek se utvrđuje na koji način bezalkoholno pivo utiče na dojilje, odnosno koliki je nivo oksidanasa koji se stvara u njihovom mleku.

Pivo najviše sadži vodu, a naučnici kažu da umerena količina piva može efektivno da posluži posle treninga umesto vode. Takođe, oni su srušili mit o pivu kao glavnom krivcu za ‘pivski stomak’ i ipak ga pripisali fizičkoj neaktivnosti, godinama, stresu, pušenju i drugim posledicama naših loših navika.

Pivo ne mora da bude vezano za društveno ustanovljene predrasude poput ispijanja ispred dragstora, i ne mora da bude neizostavni deo fudbalske utakmice. Pivo je ono što jeste, a na nama je da odaberemo kako ćemo da se odnosimo prema njemu.

Pogledajte kratak pregled sa 6. Simpozijuma o pivu i zdravlju i podelite sa nama svoje utiske o ovom društvenom fenomenu.