Pitanje:
Moje pitanje je vezanu uz med i fitness. Naime, dilema je nastala zbog meda. Dosta sam tražio i svugdje piše različito, pa sam se odlučio na ovakav potez da pitam stručnog čovjeka, a to je nutricionista.
Zanima me koliki je glikemijski index meda, jer negdje piše 90, pa 85, pa 55 a to me zbunjuje. Da li se može uzeti med umjesto glukoze u obroku poslije treninga u kombinaciji sa proteinima? Jer kažu da glukoza tj. grožđani šećer ima glikemijski index puno veći od meda, negdje oko 100. Stoga me zanima da li je gotovo isto uzeti med ili moram baš glukozu?
Odgovor:
Glikemijski indeks (slatki indeks) predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja iste količine određene vrste hrane. Glikemijski indeks određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani), količina dijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane.
Glikemijski indeks meda se kreće od 32-85 sto zavisi od vrste meda, dok je glikemijski indeks glukoze oko 100. Tako da podaci koje ste Vi pronašli su verovatno ispravni ali su se odnosile na različite vrste. Smatra se da bagremov med ima najmanji glikemijski indeks. Na glikemijski indeks hrane moraju paziti pre svega osobe sa visokim sadržajem glukoze u krvi, ali je i zdravima preporučljivo konzumirati namirnice sa manjim glikemijskim indeksom kako bi ogranizam lakše uspostavio ravnotežu, a i rizik za dijabetes se smanjio.
U svakom slučaju med predstavlja veoma kvalitetnu i potpuno prirodnu namirnicu. Odlikuje ga velika hranljiva i biološka vrednost što se ogleda u sastavu meda. Sadrži vitamine B kompleksa, kao i C. U sastav meda ulaze i min. materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum. Iako ih ima u malim količinama, svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Šećeri čine oko 80% i to uglavnom prosti šećeri (fruktoza, dekstroza, saharoza, maltoza) koji se brzo apsorbuju u organizmu.
Sve ovo med čini kompleksnom i namirnicom veoma pogodnom za ishranu sportista. Međutim, kao i sa svim ostalim, ni sa medom ne treba preterivati jer može opteretiti sistem za varenje a i sam glikemijski indeks mu je veliki.
Pored toga je bitno i konzumirati ga na pravi način kako bi se sastojci što bolje apsorbovali. Dobro je pre konzumacije rastvoriti ga u vodi ili čaju i postepeno konzumirati.
Dobar je i za kobinaciju i sa drugim namirnicama kako sa jelima tako i sa napicima i značajno popravlja nutritivnu vrednost.
Smatram da med ima prednost u odnosu na druge šećere i zaslađivače pogotovu kada je potrebna instant energija u ishrani sportista. Njegov sastav ga čini pogodnijim jer pored ugljenih hidrata (šećera) ima i vitamine i minerale, koji su ogranizmu takođe neophodni (vitamini B kompleksa učestvuju i u metabolizmu ugljenih hidrata). Bitno je i ne ići na uštrb složenih ugljenih hidrata (žitarice, mahunarke…) koji takođe imaju svoju ulogu i moraju se unositi.
