U početku si potpuno okupan euforijom, ništa ne demotiviše, i ništa ne doživljavam kao problem. Nakon par meseci treninga prvi put sebi dopustimo da se zaista pozabavimo sa svim „tamnim“ stranama sporta i svemu što nas od njega odvlači. Ovo je mali, svakako ne iscrpni spisak svih tih situacija. Volela bih da ga dopunite vašim malim demonima ili demonama .

Tijana

Loše vreme

Sada već antologijska rečenica: “Nema lošeg vremena, samo slabih ljudi!” od jeseni je svima u mislima, kao mantra. Jesen, pogotovu ona kasna, možda je najkritičniji period za trening i njegov kontinuitet, jer trka više nema, spremamo se za najranije, mart, dakle treba pokriti 4, 5 meseci motivacijom i redovnošću. Kako sam sa trčanjem počela u oktobru, sebe sam unapred pripremila na ovo. Dakle, šta radimo kada:

  • Pada kiša –trčimo, naravno. Za kišu možemo da budemo malo ili nimalo obučeni. Ne postoji opcija da nećete pokisnuti ako trčite, a pada kiša. Na uobičajenu kombinaciju helanke + majica + tanka jakna, dodaje se i kačket. Nije da će me zaštiti, ali psihološki znači da imam nešto između mene i pljuska. Šta govorim sebi? Da sam okej sve dok trčim, od kiše niko umro nije. Nakon treninga me čeka fen i čaj u klubu i osećaj da sam, sem mišića, dodatno izgradila volju. Do sada sam imala 5, 6 ovakvih treninga i zaista: nijednom se nisam razbolela. Preporuka je da pogledate i ovaj link, gde vam sajt daje preporuku šta obući za koje vreme.
  • Pada kiša i duva vetar – helou, pa Beograd je u pitanju, Košava će vas u proseku odvaljivati svaki 4 trening. Ista garderoba, evenutalno tanak šal oko vrata i ko ima fini vetrobranski šuškavac, ima malo više sreće. Motivaciona rečenica: makar će mi pola treninga duvati u leđa. Bolest? Nijednom.
  • Sneg, hladno, brrr – ja sam jedva čekala da padne sneg. Mir i lepota koje pruža trčanje po snegu se teško može porediti sa bilo čim drugim. Garderoba? Helanke ,majica sa dugim rukavima i šuškavac. Traka za uši i rukavice. Ako je mnooogo hladno, i šal preko usta, da se vazduh malo zagreje pre ulaska u pluća. Ključna reč? Kontinuitet. Ako trčite cele jeseni, do zime ste adaptirali pluća na hladnoću. Ne treba forsirati ni ritam ni dužine, već lagano dizati formu . Zimi ne žurim, trčim za uživanje. Slojevi. Postoje sjajni videi na temu deep snow runninga, i jedina bitna preporuka koju morate zapamtiti su slojevi. Nikako debele jakne i dukserice, nego više tankih. Štiti vas vazduh koji se greje među slojevima garderobe. Naravno, nikako pamuk, gađajte drifit materijale ili sintetiku.
  • Toplota, sunce, znojenje – teško meni. Ide toplije vreme i proces je obrnut. Ustaje se ranije, trči se sa dušom u grlu, jer već od 11 postaje pretoplo. Imate 2 izbora. Ili ranije ili kasnije trčanje. Dobro, ima i opcija odustajanja, ali nju odbacujemo. Meni je ovaj bullet point i najveći demotivator i dobar uvod u sledeću tačku:

Ritam – rano ustajanje i drugi demoni

Nužnost treninga u grupi je prilagođavanje timu. Treninzi su fiksni, i tuđe vreme se poštuje. U praksi ovo znači da trening nedeljom u 10 nije pametno izbegavati. LSD je mnogo lakše izvesti na Adi, nego u gradu, i u grupi nego sam. Da bih u 10 bila spremna da trčim, moram da ustanem pre 9 u nedelju. Da bih ustala pre 9, moram da legnem pre 1. Da bih legla pre jedan, pa… nemam opciju izlaska subotom.

Sve ovo je, razumljivo, predstavljalo malu žrtvu sa moje strane. Da bi sve to imalo smisla, od suštinskog značaja je definisati cilj. Kada odbrojavam nedelje do Berlina, svaka je važna, i planovi se zaista prave oko tih treninga. Uklopiti društveni i poslovni život tako da ništa ne trpi, naravno nije moguće.

Rešenje? Planiranje vremena i svesne odluke. Petak je ostao za islaske, subota za popodnevna druženja, nakon nedeljnog treninga, dogovorili smo viđanje preko dana. Šta još? Ekipa. Sat me budi u pola 9. Nedelja je. Pada kiša. Osam razloga da ne ustanem. Ali znam da negde, na par km od mene, moja drugarica Mina muči istu muku. Ona će čekati mene na stanici, ja ću čekati nju. Obe ćemo kukati kako nam se spava i kako nemamo snage da trčimo krug oko Ade. Obe ćemo istrčati. Posle treniga ćemo se složiti da je dan počeo sjajno, super odlukom, i da će se nastaviti nadalje sve bolje.

Doslednost

I najbolji planovi miševa i ljudi… pa znate već. Često se izjalove. Planovi se menjaju, i to je normalno, ništa nije zacrtano u kamenu. Najćešći razlozi za izmene:

  • Bolest – imala sam sreću da sam se razbolela samo jednom za sve ove mesece. Doduše, ja to povezujem sa aktivnijim životom i jačanjem imuniteta, ali bilo kako bilo, trčanje je trpelo. Trening se tada otkaže, evenutalno odradi dan kasnije, ali se ne juri nadoknađivanje nego se telu dopusti odmor.
  • Važna subota – svadba, izlazak koji je jedinstven etc. Nakon ovakvih subota, nisam mučila sebe buđenjem i trčanjem sa mamurlukom i slabom ispavanošću. Ukoliko bih znala unapred, trening bih pomerila za subotu, ili ponedeljak.
  • Putovanje – sticajem okolnosti, ovaj tekst npr. Pišem iz Sarajeva. Putovanja su bila česta, ali trening ne bi trebalo da trpi ako putujem na više od 4 dana. Dosta je teško u stranom gradu naći mesto i vreme za redovne aktivnosti, ali nije nemoguće. Ukoliko trčite bez gps-a i pomagala kao ja, raspitajte se kod grupa za trčanje gde su najbolje staze za LSD, gde trče intervale, i iznenadićete se koliko je svaka trkačka zajednica spremna da pomogne savetima ili društvom. Meni je, nedelju dana pred polumaraton, trening u Sarajevu došao i kao visinska priprema 

Koje muke vas muče? Šta vam je bio najveći izazov u treningu do sada? Šta me još čeka?