Bosi i goli: trčanje na Adi Bojani

Zaljubljena. U  more, talase, pesak. U crtu koja spaja more i nebo. U galebove, so,  reku.. ušće. Tijana ovih dana trči sama sa sobom i kako mi se čini… celim svemirom.

Pisali smo o bosonogom trčanju, a kao što je red, isprobala sam savete na ličnom primeru. Nudizam je bio simpatični, ali ne i nužni dodatak. Ada Bojana je nudističko ostrvo, ali niko vas neće zaustaviti i tražiti da se skinete ukoliko ste trkač. Ženama je i nemoguće da trče sasvim gole, jer je sportski brus ipak važan deo opreme. Muškarcima je izbor olakšan. Svako je slobodan da odluči za sebe, a moj izbor je uvek išao u pravcu veće slobode pokreta.

Dan prvi – početnik sam tim se dičim

Prvi dodir sa peskom i bosonogim trčanjem je delovao potpuno oslobađajuće. Ustajem u 7 ujutro kako bih bila prva na plaži. Nisam puno pogrešila, mimoišla sam se samo sa jednim bosonogim trkačem i jednim u patikama. Potonji se sigurno pokajao jer na minumum 3 mesta mora da se ili zagazi u vodu ili popne na dinu.

Pesak upija i amortizuje moje korake i imam utisak da nisam bosa, nego u punoj ratnoj opremi. Ipak, podloga motiviše da se trči na prstima, mada imam utisak da sam jako brzo prebacila težište ja sredinu stopala. Trčim jako sporo. Nike+ mi prijavljuje tempo od skoro 8? To ne može biti tačno? Ipak jeste, nesvesno usporavam, trenje takođe radi svoj deo posla, na momente me talasi zapljuskuju a poseban problem mi pravi nagib plaže. Na nekim mestima mali, na nekim ozbiljnih 30% tera jednu nogu (primećujem onu na nižoj visini nagiba) da radi više. Nakon 1km u jednom pravcu desna noga mi vrišteći saopštava da je red da i leva odradi svoj deo posla. Okrećem nazad. Skromni bilans prvog dana: 2km tempom 7:30.

Dan drugi – neki to vole brže

Iako je zlatno pravilo da se kilometraža povećava za 10% ja sam svesno dodala nulu i već u drugom izlasku na pesak duplo povećala distancu. Gde je 2 tu je i 4km. Istovremeno sam pokušala da ubrzam, što je sve zajedno ponovo iniciralo otpor moje desne noge i kada sam stigla do 2 km u jednom pravcu opet morala da se okrenem nazad. Jasni pokazatelji napretka: noga je izdržala duplo duže, disanje ni u jednom trenutku nije bilo problematično, ubrzala sam do 7:14. Bilans: 4km tempo 7:14

Dan treći – kad si srećan ti ponovi ovo sve, ali u društvu

Dani ubeđivanja konačno su urodili plodom, i uspela sam da motivišem drugaricu da trči sa mnom. Njen prvi susret sa peskom, ali i trčanjem uopšte bio je jedno ležerno druženje od 2km hodanja i trčkanja. Kada Marina hoda ja trčkaram oko nje, kada potrči, trčim ispod nje, skoro skroz u moru. Meni prija veći otpor, njoj društvo – idealan spoj! Ujedno je ovo bio i priličan odmor od nametanja ciljeva. Bilans: 2km tempom oko 8:30 🙂

Dan četvrti – konačno granica!

Granice svi znamo, mogu biti fizičke, mentalne ali i bukvalne. Danas su sve tri bile u međuigri jer se trčalo do albanske granice. Reka Bojana, račvajući se, pravi ostrvo – Adu Bojanu i drugi njen krak je upravo granica sa Albanijom. Otrčati u zoru do granice baciti kamenčić, uzeti suvenir i vratiti se nazad zahteva samo 6.3 km i mojih 45 minuta. Radost je neprocenjiva! Trči se plažom 99% vremena, sem pred kraj kada je potrebno ili ozbiljno zagaziti u vodu ili preskakati deo šume koji je ušao u more. Ja biram drugu opciju jer na ruci ipak nosim telefon koji je sve ovo lepo zabeležio.

Noge su se definitivno privikle na pesak i nagib, barem za ovih 6km. Dodatna kilometraža bi možda izazvala  grčeve u stopalima, ali nisam se pretestirala.

Bilans: 6.3km, tempo 7:13.

Na šta obratiti pažnju pri bosonogom trčanju

Nakon trčanja naravno – najbolje paše  lagano kupanje, ništa ne opušta leđa kao voda. Ovde govorim pre svega o leđnom plivanju, mada i plutanje na leđima i usresređivanje na disanje ne odmaže. Neko intenzivnije plivanje ostavljam za kasnije sate, kada mi se mišići odmore. Ukoliko planirate triatlon, onda su ove kombinacije mnogo konkretnije i ne shvatajte ih olako kao ja.

Istezanje nisam propuštala nijedan dan, posebno listova i kukova, jer mislim da su najviše trpeli promenu podloge. Pesak je izuzetno zahvalan za raznorazne joga asane, mekši je i iznenadićete sebe dodatnom fleksibilnošću.

Doručak sam preskala, trčala sam svaki put na prazan stomak, ali mi je u torbici uvek bila plazma ili neki integralni keks da me nagradi po povratku. Ovo nije idealan doručak, ali radimo sa onim što imamo 🙂

SPF faktor iskreno, ovoga puta nisam mazala, jer sam uvek kretala na trčanje oko 7, kada je sunce zaista toliko blago da mi je čista radost da mu se izložim gola. Ali ga svakako preporučujem ukoliko na trčanje krećete od pola 9 pa naviše  u toku dana.

Plima i oseka su bitni faktori u trčanju na plaži, koje sam ja olako shvatala. Poslednji put je ta greška mogla da me košta i stvari, jer se za sat vremena plaža skratila za skoro metar, i došla na ivicu moje torbe i peškira koji me uvek verno čekaju do povratka. Skraćivanje plaže vama znači i težu stazu za povratak, te je ovo svakako faktor koji mora da se ukalkuliše.

Bićete spori 🙂 Moje prosečno vreme je bilo sporije za oko min/km ali na kraju krajeva, na odmoru ste 🙂

Power songs – muzika koja me pokreće ovih dana

Za more je Lykke Li defitinitivno prvi i pravi izbor:

Tu je naravno, i neizbežna tema iz Vatrenih kočija

A mene je lepo danas lepo pratila i Supergirl

A sada malo vi!

Gde ste trčali ovog leta? Koje su vaše letnje motivacione pesme? Na koji način ste porasli bilo u dužini, brzini ili samo ciljevima?