Kako nam trening pomaže da učimo?

Tokom godina postojala su brojna istraživanja koja su se bavila temom odnosa fizičke aktivnosti i sposobnosti učenja, pamćenja, kreativnog i analitičkog razmišljanja i donošenja odluka. Opšti zaključak je da trening pomaže u svim ovim oblastima, ali stvarni mehanizam nije još uvek otkriven.

Da li je bolje vežbati pre ili posle učenja? Možda za vreme? Na koji način intenzitet treninga utiče na naše mentalne sposobnosti? Još uvek smo daleko od odgovora na sva ova pitanja, ali makar u jednoj oblasti možemo reći da smo za korak bliže – sticanju novih znanja.

Dve nove studije pokušale su da otkriju upravo nešto više o odnosu vežbanja i procesa učenja.

Trening i njegov uticaj na učenje

U prvoj, grupa od 81 žene sa nemačkog govornog područja imala je zadatak da slušajući reči na poljskom i njihov prevod na nemačkom nauči što veći broj poljskih reči. Uslovi su se razlikovali u tome što je jedna trećina žena slušala prevod u miru, bez vežbanja, druga je slušala prevod nakon 30 minuta laganog treninga, dok je treća slušala prevod za vreme samog treninga.

Rezultati koji su mereni nakon dva dana bili su očigledni – grupa koja je spojila proces učenja i trening imala je značajno bolje rezultate od druge dve grupe. Od njih, grupa koja je imala trening pre slušanja imala je veći uspeh u prisećanju poljskih reči od grupe koja nije vežbala, međutim to nije bila izrazita razlika. Trening je davao očekivane rezultate samo ukoliko je pratio sâm proces učenja stranih reči.

Međutim, rezultati ove studije u suprotnosti su sa zaključcima druge, u kojoj je razlika bila u tome što je intenzitet treninga povećan.

To naravno nije bila jedina razlika, postojale su samo dve grupe koje nisu slušale lekciju već su je čitale iz udžbenika, jedna u miru a druga za vreme intenzivnog treninga na eliptičnoj spravi za vežbanje, a rezultati su mereni dva puta, jednom neposredno nakon čitanja i još jednom sutradan.

U ovom eksperimentu grupa koja je intenzivno vežbala i u isto vreme pokušala da nauči nešto imala je lošije rezultate na prvom merenju, međutim, do sutradan ti efekti su nestali i grupe su bile izjednačene po količini znanja koju su primile.

Kako naučnici tumače rezultate

Objašnjenja naučnika za obe ove studije su slična. Prilikom vežbanja dolazi do veće aktivacije nervnog sistema čime se olakšava proces učenja. Međutim, kako intenzitet treninga raste mozak postaje previše okupiran samim treningom da bi mogao da fokusira pažnju na učenje i pamćenje. Nakon nekog vremena (nekoliko sati) nervni sistem se vraća iz uzbuđenog stanja u normalno i tada se javljaju sekundarni efekti ovog procesa, a to je duže zadržavanje već memorisanih činjenica.

Ove studije daju neke odgovore ali još uvek ima dosta nepoznanica. U drugom slučaju devojke su čitale, a to je proces na koji je teže fokusirati se u odnosu na slušanje iz prvog. Čitanje za vreme treninga je i u toj meri nepraktično da je pitanje ima li smisla uopšte posvećivati mu preveliku pažnju.

Mnogo važnije pitanje možda nije da li ćemo više naučiti ukoliko treniramo pre, za vreme ili posle vežbanja, već u kojoj meri nas trening može omesti ukoliko se spremamo za neki test ili ispit. Da li je pametno preskočiti ga i sedeti u miru i čitati, ne samo kao pitanje slobodnog vremena već i uticaja na proces učenja?

Iz ove dve studije odgovor je jasan. Ukoliko imate ispit istog dana, pametnije bi bilo da svu pažnju posvetite učenju. Ukoliko je test pak sutradan ili u bližoj ili daljoj budućnosti, ne samo da vežbanjem nećete sabotirati sebe, već ćete verovatno i ostvariti određene koristi.