Da li osećate krivicu što ne postižete ciljeve koje ste stavili pred sebe?
Ako je tako, postavljanje minimuma u vašim ciljevima može vam pomoći da postignete zadatke gotovo bez stresa.
Problem sa visoko postavaljenim ciljevima je u visokim obavezama koje od vas zateva radikalna promena. Teškoća je da se bude u toku sa željenom promenom. Još teže je priznati da niste uspeli da izvršite zadatak.
Blog o produktinovsti „Mali glupi čovek“ predlaže metod koji naziva Minimalni standardni ugovori – ili ono što je „dovoljno dobro“ za vas. Evo šta kažu za fizičku rekreaciju i odlaske na trčanje:
Negde na putu, ti jednostavno odustaneš. Trčanje 5 puta nedeljno jednostavno ne radi posao za tebe. Prestaješ sa treningom i prelaziš na impulsivne aktivnosti, kao što je kupovina. Nikada ne uspevaš da ustaneš na vreme i odeš na trening. Šta god da je, osećaš se da nisi uspeo.
Logika „Sve ili ništa“ nije od koristi
Problem je u tome što smo navikli da mislimo u duhu: sve ili ništa. Za sebe postavljamo visoke standarde i totalno odustajemo kada ne možemo da ih ispunimo.
Postoji i drugačiji put. Umesto da ciljamo neki maksimalni nivo i da jurimo perfekciju, potrebno je da se koncetrišemo na male stvari. Dobro razmislite o minimalnom standardu za koji nećete imati opravdanja ako ga ne postignete.
Ono što je najbolje kod ove teorije „minimalnog standarda“ jeste mala mentalna i fizička odbojnost prema njoj.
Recimo hoćete da izađete na kraj sa neredom u sobi. Znači, već neko vreme je nered u vašoj sobi i želite to da promenite. Ukoliko kažete sebi: „OK, svake večeri ću da počistim celu sobu pre nego što odem na spavanje“ bio bi to veoma težak zadatak i ako se radi samo o par kvadratnih metara.
Postavite minimalni cilj za vašu sobu poput „Jednom dnevno ću vratiti stvari u orman.“ I ako vas mrzi da sređujete sobu, kada vratite stvari u orman, jednostavnije će vam biti da namestite krevet i bacite nepotrebne papire u korpu.
Što je najbolje, sutradan će biti manje posla, a osećaj je baš dobar, što ste uspeli u onome što ste namerili – jednostavno ispunili ste svoj zadatak, čak više od toga!!!
Slično je i u trčanju. Budite fer prema sebi!
Često čujem ljude da sebi zadaju prevelike ciljeve kada je u pitanju rekreacija.
Imao sam priliku da razgovaram sa drugarom koji ima višak kilograma i koji je zacrtao da za 2 meseca, 5 – 6 puta nedeljno trenira.
U svoj program je ubacio vožnju do Ade, rad na otvorenoj teretani i kasnije trčanje. Neću vam reći da li je na pravom putu ili je već odustao…
Budite fer. Napišite na parče papira koliko vremena možete da odvojite na vežbanje.
Onda ovaj broj podelite sa 2.
Sada opet razmislite o minimum minimuma za koji sigurno znate da ćete ispuniti.
Koliki je minimu posle koga nema opravdanja? Koliko minimum minuta nedeljno ćete trenirati, a da posle ne kažete sebi, nisam imao vremena?
Sada kada imate definisan minimum treninga u toku nedelje učinili ste odličan prvi korak. Probajte, verovatno ćete trčati i vežbati i duže nego što ste mislili. Posle treninga nećete imati krivicu da niste dovoljno uradili.
Ideja je da se osećate sjajno, zato se i bavimo sobom, ciljevima i trčanjem!
Meni je to 3 puta nedeljno trčanje i jednom vežbe snage. Koji je vaš minimum u sledećem periodu?
2 komentara. Leave new
Ova metoda uvek pali kako sa treninzima tako i u svakodnevnom životu! Sve postižem što sam zamislila čak i više 😉
bravo bas tako a neki put i precenimo sopstvene mogucnosti