Kada sam počeo sa treninzima u BRC Školi trčanja, trener Ivan je entuzijastično spominjao Trku prijateljstva u Kuli napominjući da je to prava “trkačka poslastica”. Još je pričao o fantastičnoj štrudli koja bude nakon trke i ovo je bio momenat koji se urezao u pamćenje!
Specijalno mu je bilo drago što će nama novajlijama to biti prva trka i prilika da osetimo energiju i uzbuđenje neke trke! Slušali smo ga radoznalo ali nismo znali koliko ćemo zaista uživati jer ovakve događaje treba da doživite lično – bez toga sve je samo priča.
Pročitajte i: Istrčite 5 km za 3 meseca – koliko teško može da bude?
Dođe kišoviti maj, prijavim se za trku i ubrzo zaboravim na događaj. Kao munja stiže jun u znaku septembra, vredno se radi u BRC Školi trčanja i na jednom treningu oduševljeno nas Ivan pita: “društvo, da li ste spremi za Trku prijateljstva u Kuli ovog vikenda”?
Kad pre čoveče, nisam ni skontao da je već vreme da krenemo za Kulu. Ali eto, već je 17.06, jutro oblačno i kišovito u Bg, kakvo vreme takvo i moje raspoloženje. Srećom, tokom puta do Kule, u jednom momentu kiša je prestala i razvedrilo se pa je i moja energija živnula.
Oko 50 BRC školaraca je stiglo na trku, trčalo se na 5 i 10 km. A bila je organizovana i trka na 5km za nordijske hodače. Većina je trčala 5 km jer je skoro svima ovo bila prva trka a nekima je bilo i prvih 5k istrčanih u životu.
Grupno zagrevanje je počelo uz trenere Beogradskog trkačkog kluba i zbog uzbuđenja oko trke nismo baš bili najbolje skoncentrisani.
5 kilometara avanture i podrške
Kao što rekoh, trku treba lično doživeti.
Onaj osećaj snage kao da možeš planinu da pomeriš, uzbuđenost i pripadnost nečemu dobrom i korisnom čini da osetite leptiriće u stomaku, noge da budu nemirne, oči da cakle! Ovaj osećaj volim da uporedim sa onom “tremom” pred prvi poljubac jer sam se baš tako osećao na startu.
Staza i trčanje je bilo pravo uživanje. Vojvođanska ravnica, jednostavan teren, sunce i mnogo trkača okolo (nezvanično sam čuo da je bilo oko 850 trkča, ne znam tačnu info).
Za nas novajlije koji nikada nisu učestvovali na trkama, veliko olakšanje je bila ovakva staza jer smo bili u nedoumici hoćemo li se snaći, kuda da se krećemo, hoće li biti nekih obeležja i kako ih pratiti, kuda ići za 10 km (za one koji su trčali ovu dužinu) i sl.
Brzo je zabrinutost nestala jer su se organizatori veoma potrudili oko trke! Navijačke stanice na svakih 500 m sa ljudima koji sviraju, pevaju, bodre i česta okrepa su upotpunili osećaj dobrodošlice i da trka bude još prijatnija. Na skoro svakoj okrepi su se nalazili organizatori trka i to Zemunski polumaraton, Zimski noćni i organizatori iz Ohrida.
Oduševile su me mlade nade srpskog sporta – deca iz atletskog kluba Kula. Uvek je sjajno videti decu obogaćenu sportom, zdravom aktivnošću, drugarstvom i da imaju u životu nešto više od mobilnog telefona. Igrom slučaja sam se izdvojio od BRC školaraca ali sam ih sretao na stazi i upijao njihovo oduševljenje trkom. Sa dosta njih sam sabirao utiske i ne znam za trkača iz grupe koji ima neku zamerku ili negativno iskustvo.
Na finišu nas je dočekala vesela ekipa navijača sa pozdravima i osmehom. Tu je bila i medalja (meni prva i najvrednija), različito osveženje, smeh i zagrljaji. Na trci je bilo toliko fotografa da je bilo gotovo nemoguće da ne dobijete svoju fotku! Preko 8500 besplatnih fotki za sve učesnike!
Tombola i žurka na bazenu – dobra atmosfera se nastavlja!
Trka prijateljstva je mala trka ako gledamo neke druge trkačke događaje koji su znatno više medijski ispraćeni, sponzorisani, sa više prijavljenih trkača i sl. Bez obzira na to, organizatori trke i Kuljani su svim srcem realizovali trku, dočekali, podržali i ispratili trkče!
Svaka čast i hvala na tome!
Po završetku trke, održana je tombola. Tu su organizatori nasumično birali trkačke brojeve i delili vredne nagrade: patike za trčanje, pametni satovi, fitnes oprema i dr. Vodilo se računa da i nagrade budu korisne SVIMA.
Kada su sve nagrade podeljene, dobili smo poziv da dođemo na žurku na gradskom bazenu i počastimo se štrudlom (njam). Zaista sam očekivao da će sve trajati pola sata. Mislio sam da soka i štrudle neće biti dok stignem.
Ali, avaj ništa slično mom očekivanju se nije desilo.
Dočekala nas je živa muzika sa sjajnim pevačem, više nego dovoljno štrudle i to sa makom i orasima, više vrsta osveženja, vesela atmosfera, zezanje i naravno bazen za one koji su hteli da se kupaju. Bilo nam je baš lepo i vrlo rado sam ispratio skoro celu žurku.
Na kraju dana mi je omiljeni momenat bio sabiranje utisaka sa društvom iz BRC Škole trčanja pri povratku. Simpatično je bilo kako planiramo trke i ređamo kilometre. A tek što smo završili prvu trku i istrčali prvih 5k u životu. Hit! Ali, to je taj momenat snage, motivacije i oduševljenosti koji niko ne može da vam ispriča. To je ono što treba lično osetiti! Tada sam odlučio da moja sledeća trka bude Trail Race Kopaonik na 7 km pošto se uskoro dešava i opet ću prošetati Srbijom. Videćemo kako će ta avantura proći.
Zato, ukoliko imaš želju da se spremiš za trku, osetiš energiju direktno sa staze i istrčiš 5k, evo prilike da ostvariš taj cilj do kraja septembra!
From Desk to Dawn
Do 15.07. Beogradski trkački klub upisuje početnike na FROM DESK TO DAWN program trčanja sa kojim možete za 3 meseca da trčite 5k u kontinuitetu. Program je namenjen ljudima koji nikada nisu trčali i ne bave se fizičkom aktivnošću. Ali i ljudima koji su nekada trčali ili se bavili sportom ali duže vreme nisu fizički aktivni.
FROM DESK TO DAWN program je urađen u saradnji sa Serbia Business Run. A krajnji cilj programa je Belgrade Business run trka od 5 km koja se održava 21. septembra. na Adi Ciganliji.
Naravno, ova trka nije obavezna ali može biti motivacija i potencijalni cilj. Biće velika žurka nakon trke i eto prilike da proslavite svoju medalju i uspeh!
Sve info o FROM DESK TO DAWN programu trčanja saznajte ovde.
Pozdravljam vas i vidimo se na stazi!
1 komentar. Leave new
[…] Pročitajte iskustvo sa trke OVDE! […]