Da je voće i povrće izuzetno zdravo u to ne postoji nikakva sumnja. Dnevna preporuka za odraslu osobu iznosi pet ili više porcija, bilo zasebno, bilo kao deo nekog obroka (ideju kolika je zapravo jedna porcija možete steći na osnovu ove slike). Ali dostupnost brze hrane i manjak slobodnog vremena za pripremu zdravih jela obično znači da je naša ishrana ta koja prva trpi, i da veliki broj ljudi ne uspeva da ispuni ni taj neophodni minimum.
Dosadašnja istraživanja pokazala su u kojoj meri poljoprivredni proizvodi imaju koristi za naše zdravlje, odnosno koliko podižu kvalitet života, međutim do sada nije postojala studija koja bi tu korist pokušala da kvantifikuje. Drugim rečima, sprovedena je studija koja je pokušala da odgovori na pitanje koliko oni koji jedu više voća i povrća duže žive, odnosno koliko skraćujemo svoj život time što u ishrani ne koristimo dovoljnu količinu voća i povrća.
Na sličan način kao što pušači mogu očekivati da žive kraće, i odatle na osnovu statistike možemo dobiti koliko ih u proseku košta svaka cigareta, ukoliko je dužina života na neki način uslovljena količinom voća i povrća koje konzumiramo, možemo otkriti i tačno koliko.
U dve velike studije sprovedene na području Švedske skoro 49.000 muškaraca i 60.000 žena rođenih u prvoj polovini XX veka odgovaralo je na upitnike kojima su se ispitivale njihove prehrambene i druge životne navike. Studije su ponovljene nakon 13 godina, a u međuvremenu oko 11 hiljada ispitanika nije više bilo među živima.
Ono što su pokazali podaci preminulih je da je njihov životni vek bio direktno proporcionalan količini voća i povrća koje su imali običaj da jedu. Oni koji su jeli samo jednu porciju dnevno, što je ekvivalent osrednje jabuke, živeli su čak 19 meseci duže od onih koji uopšte nisu konzumirali voće i povrće. A opet, oni koji su ispunjavali preporučeni minimum od 5 porcija dnevno živeli su čak tri godine duže. Ne samo to već je i rizik od prerane smrti bio za 53% veći kod onih koji nisu uključivali voće i povrće u svoju ishranu.
Ono što je zanimljivo je da ova studija nije uzimala u obzir ukupnu količinu konzumirane hrane, samo poljoprivrednih proizvoda. Drugim rečima, čak i oni koji su se neumereno hranili bili su deo pozitivne statistike ukoliko su kao deo obroka imali voće i povrće.
Koliko je ono u stanju da ublaži ili neutrališe štetu koju nekvalitetnom i preobilnom ishranom činimo sebi, to je nešto što će neko drugo istraživanje morati da otkrije. U međuvremenu, čak i ukoliko ste odlučili da se nagradite picom ili hamburgerom i kolačem, ostavite mesta bar za jednu jabuku koju ćete pojesti uz taj obrok. Šteta koju dodatnih 80 kalorija može da napravi mnogo je manja od svih koristi koje ćete imati zbog činjenice da ste u telo uneli makar malo voća. I po svemu sudeći – živećete duže.
