Za trčanje je potrebna samo dobra volja i ono vam ostaje odano u svim prilikama…
Iz triatlonskog dnevnika Gorana Mišića: Triatlonac na službenom putu
Uglavnom se moje ime vezuje za triatlon, jer to je prvo što o sebi kažem. Međutim, pored toga što sam triatlonac, ja sam pre svega ipak elektro inženjer, specijalista za dalekovode. A ako se pitate šta su dalekovodi? Pa, svi oni prenosnici električne energije koji unose svetlost u naše domove i živote. Ti dalekovodi su razlog zbog kojeg sam često poslom odsutan iz Beograda. To su uglavnom službena putovanja po Srbiji, ali, srećom javljaju se i prilike da putujem i van naše zemlje, uglavnom radi profesionalnog usavršavanja ili primopredaje opreme za dalekovode. Rekao bi neko, ta odsustva su prepreka za moje treniranje. Eh, upravo tada, na svim tim putovanjima se dešavaju ona divna iskustva o kojima želim ovog puta da pišem.
Neka trčanje bude vaša navika
Na tim putovanjima sam shvatio da dok kolege iz moje ekipe koji putuju sa mnom jedva čekaju prilike da bi se prošetali, najeli, popili i uzeli dnevnicu, obavili kupovinu, za mene su to prilike za sasvim drugačija iskustva. Po pravilima službe, odsedamo u luksuznijim hotelima i za mene konfor sobe je već prilika da i u njoj mogu da treniram, pa čak i trčim, šalim se naravno, ali dok svi ujutru spavaju, ja ustajem, često već u 6h i trčim, bez cilja, u nekom pravcu odabranom po intuiciji. Na taj način odradim i trening i upoznam grad kao autentični posetilac, gotovo kao domaćin.Tako sam imao prilike da trčim po ciči zimi u Nirnbergu i Mehegladbahu i da dok je napolju sneg i mrkli mrak sretnem jos trkača u parku, i to uglavom ženskih, kratko ih pozdravim sa” Tschüss ” kako to Nemci kažu i idem dalje, zaista se osećam kao neko ko pripada tom gradu, tim ljudima. Osećaj je u svim tim prilikama sjajan i neponovljiv jer i kao gost osećate se da delite domaći prostor na jedan univerzalan način, jedinstven za svakog trkača gde god da se nađe. Rekao bih u žargonu bilo je uvek više nego extra…
Neka novi prostori budu vaš izazov
Tako je bilo prilike da trčim u cik zore, travnatim kejom popred Save, u sred Zagreba. Sava je u tom predelu kao širi potok, ali je divna jer uživaš u miru i tišini, spokoju i harmoniji prirode, u prostoru u kome ne vladaju splavovi kao što je slučaj kod kuće na Novom Beogradu i Savskom keju gde redovno treniram.
Trčao sam i u Lviv-u u Ukrajini, odakle nikada neću da zaboravim scenu gde su oko mene prolazili autobusi poput onog iz filma ,,Ko to tamo peva” i brigu za sopstvenu bezbednost. Rekao bih, stereotipno, istok je to, sličan ovom našem gradu i našim uslovima, gde je trčanje još uvek aktivnost koja izaziva posebnu pažnju i čuđenje. Nikada neću zaboraviti trčanje po Italiji, Firenzi, Padovi, selu pored Napulja ali na žalost nisam stigao da trčim u Rimu i Veneciji. Trčiš kroz drevne gradove, trčiš kroz istoriju, kroz umetnost, prekrasnu arhitekturu…A št a reći za trčanja pored Ohrida, kroz prostor sa 365 crkava, to je kao trčanje u raju božanskom ili kroz meditativni prostor na Bledu oko kojeg sam trčao i noćnu trku.
Neka novi izazovi budu vaš motiv
O čemu hoću da govorim u ovom tekstu? o čistom, autentičnom motivu..i želji da živim zdravim životom bez prekomerenog konzumiranja hrane i pića, besmilenog sedenja u zadimljenim prostorijama i želji da mi se što više ljudi pridruži. Razočaram se kada shvatim da mnogi u stvari ne pristajanju da isprobaju svoje sposobnosti i nikada neće razumeti tu moju strast i želju da i kao uspešan poslovni čovek možeš da gajiš navike koje će svedočiti o zdravlju u telu i psihi. Hoću da kažem da je trčanje vaša ličnost, deo vas koji je uvek tu jer za trčanje potrebno samo da ponesete sa sobom svoje patike i da se prepustite momentu, prilici, ambijentu i da u svom sportu uživate.
Neka ljudi slični vama budu vaša satisfakcija
Satisfakcija za moj rad i trud mi ipak uvek dođe nenadano, a u stvari vrlo logično, kad sretnem ljude slične sebi i kada se desi ono čuveno prepoznavanje. Takvo jedno prepoznavanje desilo se sa šefom laboratorije iz Padove koji je aktivan biciklista i maratonac. Sa takvom osobom odmah znate o čemu da pričate i nadjete se u prijateljskom odnosu koji olakšava ubrzo i onaj poslovni.
Upoznao sam tako i Španca, trgovačkog putnika, koji je bivši plivač-delfinaš, sa odličnih 57sec na 100m delfin i koji se prvo divio mom triatlonu, a kada je probao triatlon, ostao je zapanjen naporima koje je uložio na trci, i koji mi je iskreno čestitao na izboru sporta i naravno dugogodišnjoj posvećenosti.
Neka trčanje bude vaša posebnost
Trčanje bude prilika za male i velike razgovore, što poslovne, što privatne i vrlo je lako onda ostvariti komunikaciju o bilo kojoj temi, na bilo kom planu. Ono što je u tome posebno je da tada shvatamo koliko smo slični, a najmanji zajednički sadžalac u toj sličnosti je ništa drugo do trčanje. I taj najmanji zajednčki sadržalac je univerzalan dodatno za sve generacije, ali zaista sve, jer tek u belom svetu vidite koliko su aktivni svi od 7 do 77 i za svakoga bez razlike po polu. On je univerzalan i za sve prostore.
Ja lično, jedva čekam novo putovanje, jer je divno trčati po predelima o kojima nisam ni pomislio da mogu doći….i onda osećam, trčanjem osvajam Evropu. Priduružite mi se…
