Dok smo u komentarima slavili prvi Ironman našeg prijatelja i člana Aktivnog života Milana Miletića, jedan drugi Milan, imao je strašnu nezgodu na biciklu. Milan se sada oporavlja, a ovim člankom pokrećemo akciju pozitivne energije i podrške Milanu, njegovoj porodici i podršci da izrdži borbu. Poruke koje ostavite u komentarima ovog teksta biće odštampane na majici koju ćemo mu pokloniti.
Takođe, pozivamo vas da snimite fotografije i video poruke podrške Milanu i da nam ih pošaljete na kontakt@trcanje.rs. Ovaj materijal ćemo montirati i takođe dostaviti Milanu.
Sada svi znamo ko je on! Do pre 2 godine nisam poznavao Čika…sasvim prirodnim silama sam ga upoznao na bazenu dok smo se spremali za 70.3 Ironman za Sankt Polten 2009. Njemu je to bio PRVI triathlon u životu! Kad sam ga prvi put video ličio mi je na malo dete kojem baš nije bilo jasno u kakav se rizik upušta jer je stalno pričao o svom sledećem cilju što je bio full Ironman! U kakvoj sam zabludio bio! On kao bivši veslač je znao granice svoga tela i hteo je da ih nadmaši…u tome je uspeo u jako kratkom periodu!
Kad je u Beogradu sretali bismo se u ,,pekarskim’’ terminima na bazenu na Banjici, na plivanju…To smo se sretali u svim onim terminima koje je teško uskladiti sa poslom i svim drugim obavezama…i negde smo bili podrška jedno drugom da je ipak sve moguće. Ne znam ni da li zna koliko me je bodrio kada bi mi rekao DRUŽE! Što je bio miks divljenja prema meni koji to postižem jer mu se činilo da on ne bi mogao da trenira u uslovima u kojima ja to radim. A moje divljenje je prema njemu jer je uspeo da završi 2 IronMan-a u godinama kada se druge akcije planiraju i da izlazi sa svake trke jači za iskustvo i želju da mora to sve da ponovi….Eto, na taj način smo se podržavali i divili jedan drugom.
Dok je na početku svog bitisanja u triatlonu izgledao kao da nije svestan ni šta je plivanje, a ni bajk, ovih par poslednjih meseci je dokazao da je zaražen virusom triatlona i da je pravi model i idol onima koji žele više od sporta. Pretvorio se iz prosečnog sportiste u zver! Svakim danom se video napredak što na njegovom licu, što na telu, a posebno na rezultatima.
Ove godine je bio baš spreman..spustio je svoja PB vremena za 30min na oba IM takmičenja.. trenirao je marljivo u Beogradu i u Budimpešti. Opremio se novim carbon FUJI bajkom. Ugostio celokupnu ekipu SER na SP u triatlonu u Budimpešti u septembru. Javljao se komentarima na trcanje.rs… sve do one kobne subote!
Šta mu se zaista desilo reći će nam sam, mozda je još bio neiskusan na bajku, možda je kiša, nepotpuna oprema… ko zna? ali taj bajk mu je zagorčao život.
Kao čovek Čiko je osoba za koga stvarno mogu reći da NIKADA nije nešto loše ni pomislio ili rekao. Uvek je davao pravu podršku svima nama koje zna. Uvek ima reči ohrabrenja za bilo koga… koliko puta sam čuo njegovo jako poznato… DRUŽE…hehe … To je njegova reč…
Mi smo sada tu da našom energijom i vibracijama pozitivnim mislima, uputimo želje za Milanovu sreću…I svest, i novu radost…
I hoćemo da radimo na tome zajedno u želji da pokažemo snagu dobre volje, zajedništva i ljubavi!
