Aleksandar Sadžak: Prilog teoriji rekreativnog trčanja – Zašto Škola trčanja?

Rekreativno trčanje je osnova popularnosti ovog sporta, ali trening rekreativaca je polje koje se zapravo tek rađa, sa metodologijom i posebnim vezama koje se rađaju u takvim grupama. Kako to sve posmatra Aleksandar, trener grupe apsolutnih početnika u trčanju, član mense i fitnes predavač?

Kada objašnjavamo o čemu je reč u 90% naših tekstova i šta je to rekreativno trčanje, često nailazimo na nerazumevanje. Ponekada je potpuno jasno da je reč o dva sasvim različita sporta. Iako svi atletski savezi, po prirodi stvari, žele da rekreativno trčanje potpada pod njih, pristup, metodologija, rad sa početniciam u atletskim klubovima i Školama trčanja je potpuno različit.

Za razliku od broja atletičara, broj rekreativnih trkača i trkačica raste neuporedivo većom brzinom, i nije u korelaciji sa popularnošću atletskog trčanja, bilo sprinta, kratkih, ili dugih staza.

Da bismo dobili dublji uvid u rad sa početnicima, obratili smo se Aleksandru Sadžaku , treneru najsporije grupe u okviru Škole trčanja Beogradskog trkačkog kluba. Aleksandrov pristup, kao i celokupna ličnost čine ga savršenim sagovornikom!

Treniraš najsporiju grupu u Školi trčanja – kakav je osećaj raditi sa takvom ciljnom grupom?

Crvena grupa je posebna po mnogo čemu i razlikuje se od svih ostalih trkačkih grupa. Oni su došli u školu trčanja po pomoć i podršku, a ne samo po medalju sa polumaratona. Većina polaznika je imala neki zdravstveni problem, povredu ili bar problem sa kilogramima. Takodje, većina polaznika nikada ranije nije trčala i sve im je to bilo novo, ali su imali hrabrosti da izadju iz zone komfora i da probaju nešto novo i nešto dobro za sebe, iako im je u početku sve to izgledalo jako strašno „na papiru“. Na tome im od srca čestitam!

Takva grupa, uz adekvatnu podršku i mentorstvo, najbrže napreduje i pokazuje zavidne rezultate. A tada, njihovi osmesi, njihova sreća koju ne kriju kada prolaze kroz cilj svakog treninga, obaranje ličnih rekorda (što dužinskih, što vremenskih), zajednički odlazak na čaj ili pivo posle… Pa samostalno organizovan odlazak na trku na Srebrnom jezeru. Neprocenjiv osećaj.

Tradicionalno, crvena grupa stvara najjača prijateljstva – zašto je to tako?

Mislim da se jaka prijateljstva stvaraju u celoj školi trčanja, zbog poklapanja potreba. Ljudi dolaze sa razlogom, a ovde nalaze istomišljenike. Ljude sa sličnim potrebama, motivima i ciljevima. Brže grupe su tu zbog boljeg vremena na polumaratonu, odlaska na razne polumaratone i zemlji i inostranstvu, druženja… Crvene povezuju malo ozbiljnije potrebe. 😉

Kakva je metodologija rada sa rekreativcima u odnosu na atletičare?

Glavna razlika je u cilju. Vrhunski sportisti moraju mnogo da rade na sebi da bi pobedili druge. Rekreativci treba da pobede isključivo sami sebe, dok im drugi u tome pomažu. Prema tome, metodologija se puno razlikuje. Atletičarima je na prvom mestu rezultat, a nama je zdravlje naših trkača, pa različitim vežbama jačamo mišiće, zglobove, tetive i time ih pripremamo za samo trčanje. Obavezno je zagrevanje na početku treninga, kao i rastezanje muskulature na kraju. Na taj način smanjujemo rizik od povreda na minimum. Krećemo sa distancama od 400m trčanja i postepeno ih povećavamo kako sposobnosti trkača rastu. Plan treninga je primeren grupi i tri meseca kasnije, već trče 12km „u cugu“.

Da li je Škola trčanja zapravo uvod u jedan drugačiji sport?

Škola trčanja je zapravo uvod u jedan drugačiji ŽIVOT. Zdrav život. To je mesto gde se ljudi menjaju na bolje (ko želi naravno). Trčanje, kao i svaka druga fizička aktivnost je odličan ventil za oslobadjanje od stresa. Polaznici škole trčanja menjaju neke svoje loše navike, postaju aktivniji, zdraviji, srećniji.

Koja ti je omiljena atletska disciplina?

Ne favorizujem ni jednu disciplinu, mada me je uvek privlačilo bacanje koplja. 🙂 Šalim se, naravno, svaka disciplina ima svojih prednosti i u svojoj sportskoj karijeri (karate) sam se bavio većinom tih trkačkih disciplina u pripremnim periodima, u zavisnosti od cilja. Sada, kada sam završio profesionalnu karijeru, nikada se tamo ne bih vratio. Pronašao sam se u rekreativnom trčanju.

Šta bi preporučio kao savršen prvi cilj trkačima početnicima?

Svaki početnik ima svoj cilj kada dodje i to je njegova/njena motivacija. Mi na to ne treba da utičemo, samo da podstičemo. Nekom je cilj da istrči polumaraton, nekom maraton, neko želi da popravi vreme. Neko dodje da smrša, neko da popravi zdravstveno stanje, neko da upozna nove ljude, neko da se zaljubi… 🙂 Ciljeva je puno, a svako nadje svoj. 😉

Šuška se da si član MENSE 🙂 Koliko je inteligencija važna za svaki sport, pa i trčanje?

Inteligencija je sposobnost logičkog razmišljanja, snalaženja u novonastalim situacijama i može biti važna za sportove kao što su šah, bridž i slično. Trčanje je osnovni vid kretanja, pa je uticaj inteligencije na rezultat isti kao i uticaj boje kose trkača. 😉

Zašto bi ljudi trebalo da potrče? Kako im ta odluka menja život?

To je jedna od najvažnijih odluka u životu ljudi. U savremenom načinu života, bukvalno je prekretnica. Postoji izreka koja kaže: „Čovek u mladosti troši zdravlje da bi stekao novac, a u starosti troši novac da bi vratio zdravlje.“ Zdravlje je nepovratno. Možemo krpiti i popravljati, ali to nikada neće biti TO. Zato je neophodno da o zdravlju počnemo da razmišljamo na vreme.

Koja je motivacija ljudi koju dođu kod tebe u grupu? Sa čim ulaze, a sa čime izađu na kraju škole trčanja?

Činjenica je da niko ne voli da vežba sam. U školi ima „obavezu“ da dodje i da uradi trening sa svojom ekipom. Zna se termin, poznato je unapred šta se radi… Tu nailazi na podršku, savete, bodrenje, druženje i taj osećaj pobede nakon svakog uradjenog treninga. Iz treninga u trening se vidi napredak i ko redovno dolazi to najbolje zna. Obaraju se lični rekordi, kilogrami idu dole, ljudi sve srećniji dolaze na trening, a još srećniji i zadovoljniji odlaze sa njih.

Predaješ o zdravoj ishrani? Daj par saveta našim čitaocima – šta i kad da jedu? Postoji li savršena „dijeta“ (paleo, veganska …)

Predajem o zdravom životu i zdravim navikama. Ishrana mi i nije baš uža struka, ali ono što mogu da kažem je da NE POSTOJI „savršena dijeta“. Nešto što će svima dati rezultate. Svaka osoba je posebna i neophodan je individualni pristup. Neko će savršeno funkcionisati samo na svežem povrću, neko ne može bez 1kg mesa dnevno, nekom prijaju mlečni proizvodi, nekom smetaju… Samo treba slušati svoje telo. Ono nam najbolje govori šta je dobro za nas, a šta ne. Bitno je da se ishrana postepeno menja, dok ne dodjemo do idealne kombinacije za nas. Dijete (način ishrane) sa rokom trajanja, zaboravite. Ono što je zajedničko za sve je da nikome ne prijaju prosti šećeri i preradjena hrana. Ali to nije ništa novo, zar ne? :

###

O Aleksandru:

Aleksandar je diplomirao na Fakultetu Sporta i Fizičkog Vaspitanja u Beograd i masterirao na Baruch collage-u u New York-u. Osnovno interesovanje mu je fitness, zdrav način života, a životni poziv mu je promena kvaliteta života ljudi na bolje! Radi kao personalni fitness instruktor/fitness coach i u „Beogradskom Trkačkom Klubu“ (BRC), kao trener rekreativaca u trčanju, koje priprema za polumaraton.