Trčali smo sa

Draškovići: Najpoznatija trčeća braća u Srbiji

15 komentara

Iskusnijim trkačima i trkačicama momci su verovatno poznati sa trka. Drugi su ih možda sreli na Adi ili nekoj drugoj lokaciji u gradu. Upoznajte braću Draškoviće, Danila i Đorđa!
Pozdrav za sve prijatelje sajta Trčanje.rs!

Upoznatje momke: Danilo Drašković, 1980. godište, radim u Žandarmeriji. Imam porodicu, supruga Tina i sin Luka 5 godina. Živim na Bežanijskoj kosi u Beogradu i Đordje Draškovic 1982-go godište takođe Žandarmerija,  supruga se zove Tanja i ćerkica Anja 4 meseca. Živim na Banovom brdu u Beogradu.

Sa trčanjem smo počeli 2005/06 i to neke vojno-policijske trkice kombinovane sa triatlonom, da bi prestali 2007.  i počeli surovo da dižemo tegove u teretani 🙂 Brzo smo se zasitili zagušljivih podruma i opet izašli u prirodu. Mučili se sa viškom kilograma, zaista težak početak vraćanja u formu. Pravi povratak je bio septembra  2008. kada počinje naš ozbiljan rad sa trenerom Živanovićem u „AK Cerski junaci“.

Sa trčanjem smo počeli jer volimo takmičenja i mislimo da možemo dosta da pružimo u sportu. Cilj je da što duže ostanemo u atletici  i napravimo rezultate vredne pažnje. Što se tiče uspeha imamo dosta pobeda na vojno policijskim takmičenjima, ali nadamo se da možemo to isto da napravimo i u seniorskoj konkurenciji, tako da naporno radimo i tek očekujemo dobre rezultate.

Mi svaki dan imamo trening koji usklađujemo sa porodičnim i obavezama na poslu. Verujte nije lako ali se ipak trudimo da profesionalno odradimo svaki trening. Zavisno od tih obaveza vreme za trening nam je od 8 ujutru pa sve do 23 uveče.

Trčanje je svakako unelo promene u naše živote, a najviše to što nam je dalo pravac i cilj kome trežimo i zajedno guramo jedan drugog da u tome uspemo. Najveća dobrobit od trčanja je stalno sticanje novih prijatelja i mnoga putovanja. Naravno ima još mnogo dobrih stvari vezanih za trčanje među kojima je najvažniji zdrav način zivota.

Svi ljudi su razliciti ali jedan trkač bi, po nama, trebalo da bude uporan, psihički stabilan, istrajan, da veruje u to što radi i da se mnogo ne obazire na okolinu koja mu kaže: „ti si lud sto trčiš“ 🙂

Neke od naših zajedničkih trkačkih navika su pre svega trening posle podne jer smo velike spavalice. No, ne bežimo ni od treniga ujutru, kada posle podne nemamo vremena. Važno nam je da budemo lepo opremljeni na treningu i da uvek treniramo zajedno kada smo u mogućnosti. Volimo da treniramo planski od zagrevanja do glavnog dela treninga, rastrčavanja i istezanja. Nasa omiljena mesta za trčanje su: Ada, Košutnjak i neizostavno stadion Partizana.

Ne volimo da trčimo sami, Danilo ponekad sluša muziku, i to rock i metal, dok Đole ne sluša muziku na treningu. Vezano za obuću i premu reklo bi se das mo bolesni: imamo po 6-7 pari patika i dosta dobre opreme, ali to nije bitno za nekog ko stvarno voli ovaj sport. Možda je važno samo imati kvalitetne patike za trening.

Trčanje je mnogo lep sport koji ne oduzima dosta vremena, a koristan je za zdravlje i lep izgled. Uz trčanje upoznaćete mnogo prijatelja i obići mnoga lepa mesta. A ko bude poželeo aktivnije da se pozabavi trčanjem, polako će otkrivati sve čari ovog sporta, od opreme preko treninga, ishrane, takmičenja i svega ostalog sto nosi jedan sport.

Pitanje koje nismo postavili a trebali smo je: Koliko ste najviše pretrčali za jedan dan?

Maja 2008. godien, dva ludaka na Fruškogorskom ultramaratonu od 102km, istrčali  i prehodali (veći deo trčali) za 15 sati i doslovce se raspali.  Oporavak je trajao oko 2 meseca i ovu ludost ne preporučujemo nikome. Za svaku trku treba biti odgovarajuće pripremljen ili snosite rizik od veoma teških povreda.

Pozdrav od braće Drašković!

Dragan Ćirić: Planinar-maratonac iz Novog Sada
Angelina Anđelić: ultra baka
Tags:

Povezani članci

15 komentara. Leave new

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed