Današnji gost na sajtu nikome nije stranac, Ivan Radenković suvlasnik je i glavni trenner Beogradskog trkačkog kluba. Danas ga najčešće možete videti pored staze, a prepoznati po večitom osmehu. Ivan je trenirao na hiljade rekreativaca, a gde je danas njegov fokus i šta vas savetuje na raznorana pitanja, pročitajte u tekstu!
Predstavite nam se u 3 rečenice
Treniram rekreativce već 14 godina i kroz moje programe je sigurno prošlo preko 3.000 trkačica i trkača. Smatram da je trčanje danas i pitanje i odgovor na moderne izazove. Verujem u funkcionalna i zdrava, pa lepa tela.
Tvoj najveći trkački uspeh ili uspeh u trčanju
Pokretanje Road Runners trčanje.rs koji je prerastao u Beogradski trkački klub i Školu trčanja u Beogradu i širom Srbije. Lično, uspehom smatram da i dalje uživam dok trčim.
Najveća lekcija tokom profesionalne karijere u trčanju
Je definitvno došla kroz rad sa različitim ljudima. Možda se ona ogleda u tome da trčanje ne povređuje, već osvetljava naše najslabije karike u telu, i onda dođe do oštećenja.
Ogledalo je koristan alat da se iskreno zagledamo u sebe i donesemo odluke kako ćemo da rešimo probleme koje imamo.
Kako vidite trkački region?
Srbija kasni za Slovenijom jedno deset, za Hrvaskom 3 godine. Bosna i Hercegovina hvataju priključak. Ovo se ne odnosi na broj, već kvalitet trka i brojnost trkača na njima. Ogromna ponuda događaja, sa jedne strane, sa druge slab razvoj standarda. Lepa strana svega je ekspanzija Škola trčanja koje su zaista dobar odgovor na bezbedno uvođenje sve većeg broja rekreativaca u ovaj sport.
Sa druge strane, atletika počinje da prepoznaje i prihvata rekreativce pod svoje okrilje i da uređuje pomalo haotično stanje u kalendarima.
Mislim da se region i dalje nije do kraja trkački ujedinio. Dosta se putuje, ali ne postoje prave zajedničke inicijative.
Koji je glavni problem (i moguća rešenja) u tvojoj sferi delovanja u trčanju
Moja sfera je direktan rad sa trkačima i očigledno starenje te grupe koja počinje da trči. Ljudi se sve kasnije odlučuju da počnu da se bave fizičkom aktivnošću.
Sa tom činjenicom dolazi i ozbiljan rizik od povreda i težih ishoda. Mi u Beogradskom trkačkom klubu zato uvodimo obavezan i besplatan pregled kod sportskog lekara za sve naše polaznike.
Sam trenažni proces se drastično razlikuje od treniranja atletičara i pre svega je posvećen usporavanju adaptacije, da bi se što je moguće više prevenirale povrede.
Nauka je dosta napredovala, sada smo naučili da ne posmatramo samo mišiće i kosti, već i fasciju kao sudelovaoca u lokomotornim procesima, te dosta radimo i na rolanju i tretiranju trigger pointa u svrhu relaxacije mišića i oporavka.
Zašto su nove trke poput Serbia Marathon-a važne?
Meni je izrazito drago da se pojavljuju nove trke koje nisu maratoni ili polumaratoni jer se trkačka demografija promenila. Mnogo je lakše uvesti ljude u trčanje sa većom ponudom trka na 5 ili 10km, jer će se za njih lakše i brže spremiti.
Deo mog fokusa sada jeste i potreba da se proemni percepcija trkača i da se distanca od 10k ustanovi kao prava mera treninga.
Posebno je zanimljiv ozbiljan ulazak Atletskog Saveza Srbije koji se prelio nakon što je Svetska atletska federacija dala podršku uličnom trčanju. Prepoznali su pokret kao masovan i važan. Sa druge strane, moguće je da će ovo promeniti i atletiku u budućnosti.
Šta misliš koliko ljudi trči u Srbiji?
Dao bih konzervativan odgovor da aktivno trči oko 10,000 ljudi a trčkara dvadesetak hiljada.
Gde vidiš trčanje u Srbiji za 10 godini?
Vidim ga u svim gradovima i u svim godištima. Lično, moj projekat i fokus se pomeraju na mlađe trkače. Želim da srednjoškolci shvate trčanje kao nešto što nije dosadno, smor i obaveza, već legitiman kanal samoostvarenja. Ako je lakše da se razume – da najkul klinci u školi budu oni koji su u trkačkom timu.
Paralelno sa tim, voleo bih da vidim jačanje pokreta u svim delovima zemlje. Škola trčanja Srbija je dobar pilot projekat, ali se nije svuda ravnomerno usvojila.
Više kraćih trka koje ističu specifičnosti svoga kraja.
Omiljena trka, a da nije tvoja ili tvog prijatelja?
Ovo je dosta teško pitanje, većina jesu moji prijatelji 🙂 Mislim da je Njujorški maraton neopisivo važan za ceo pokret i cela ta filozofija je bila osnovica našeg rada oko trčanje.rs pa posle BRCa. Ta trka jeste trkačka kruna karijere svakog rekreativca.
Ako gledamo lokalno, Ljubljanski maraton jeste trka koja i dalje nosi najbolju energiju u pogledu navijača, staze i utiska pre i posle. Od prve godine postojanja kluba vodimo rekreativce da upravo tamo istrče prvi polumaraton i ako je niste posetili do sada – obavezno to uradite.
Koji je tvoj trik da aktiviraš moju mamu-sestru koja se nije bavila sportom poslednjih 30 godina?
Pozvao bih je da sa mnom čeka na cilju bilo koje veće trke i bodri trkače. To je sam „izvor zaraze“ i mislim da je najviše trkača karijeru počelo navijanjem. Ukoliko mama ima još neko pitanje, neka svrati u naš trkački Hab rado ću joj odgovoriti na njih.
Fanovi pitaju
Pitanja čitalaca su stizala u ogromnom broju – evo Ivanovih odgovora (neki su više nego zanimljiviji)
Često se dešava da se istog vikenda u Srbiji organizuje više trka. Da li mislite da bi bilo dobro da dođe do usklađivanja domaćeg trkačkog kalendara i koje telo bi moglo uspešno da ga izvede!? ASS, AUT?
Prvo – to nije nužno problem. Sjajno je da je toliko događaja u ponudi. Moje viđenje tog izazova je da treba da se napravi jedinstven sistem čiji su nosioci organizatori trka.
Par smernica kako rasteretiti kalendar je da treba da razmišljaju o proširenju sezone van klasičnog perioda mart april i septembar oktobar. Sa jedne strane. Sa druge, obogatiti ponudu kraćim trkama. Mislim da je trka u Kuli sjajan primer kako ne mora da se trči polumaraton, a da na trku dođe 1000 trkača.
Dodatno, možda trke ne moraju da se guraju uvek u vikend. Serbia Business Run nikome ne pravi konkurenciju jer je zacrtala četvrtak posle posla kao standard. Laganih 5k tu može fino da se uglavi.
U godini imamo 52 nedelje – želim da imamo 52 kvalitetne nedeljne trke i da trčanjem upoznajemo svoju zemlju. A da ne moramo da trčimo 52 (polu)maratona. Procentualno, tu treba da budu 2 maratona, 10 polumaratona a ostatak 5 i 10k.
Kako vidite budućnost dugoprugaškog trčanja u Srbiji i koliku ulogu će u njemu imati Asocijacija uličnog trčanja?
Asocijacija uličnih trka je telo pri Atletskom Savezu Srbije tako je suštinski reč o istom akteru. Ovo je trend koji se preliva u Srbiju sa Evropskog i svetsko niva. Oni će svakako raditi na pravljenju standarada, merenju staza i dodeljivanju zvezdica kao neki metod rangiranja kvaliteta.
Njhova uloga je da okupe organizatore tkra, da ih koordinišu daju viziju razvoja rekreativnog trčanja, pomoć u vidu znanja i logistike kako bi dostigli navedene standarde. Rasteretiti ih od tehničke organizacije kako bi imali više prostora za kreativni proces stvaranja svake trke, povezivanja trke sa lokalnom sredinom i promocijom lokalih specifičnosti.
Ivane, da li smo mi rođaci?
Pošto te u životu nisam video, kao to biva sa rođacima, odgovor je: Jesmo!
Da li mu zbog trčanja osmeh nikada ne silazi sa lica? Pozdrav celom timu
Možda je to moja karakterna crta, koja posledično olakšava i trčanje.
Kakvu si ambiciju imao kao trener kada si počeo u grupi, a kakvu sada?
U početku mejnstrim, a sada da podmladimo demografsku sliku u srednje škole. Vid vaspitanja.
Ko te je inspirisao da napraviš plan za polumaraton za početnike?
Život 🙂 Realnost je bila da je to većini bio prvi cilj, ponuda trka je bila takva da su se svi spremali direktno za polumaratone i da je trebao jedan bezbedan sistem da ih u to uvede.
Koji puls je odgovarajući za trku polumaratona?
Ovo je kao da pitamo koji broj patika je najbolji 🙂 Zavisi od trkača. Ako se ide na rezultat – oko 85% ako si osrednji rekreativac oko 80% a početnici realno treba da trče da prežive i da se ne umore previše, da drže oko 60%
Kako bi objasnio činjenicu da neki ljudi koji preziru trčanje, postanu strastveni trkači? Da li misliš da postoji jedinstven faktor svojstven ovom fenomenu, ili je svaki slučaj splet drugačijih okolnosti?
Kažu da su mrzitelji uvek latentni ljubitelji onoga što mrze. Mada je verovatnija istina da je svako različit i otpori su im takođe različiti. Obično od prvog dodira sa trčanjem do odluke da se i potrči prođe oko 2 godine. Za to vreme svašta se izdešava
Šta je najbolje jesti 10 dana pred maraton?
Kompleksna tema, zavisi od toga ko si i kakvi su ti ciljevi, ako te zanima karbloading pogledaj to ovde. Moj lični stav je malo opušteniji. Jedi šta želiš, a dva dana pred trku pojačaj unos UH i pij dosta tečnosti. Dosta znači više nego što inače piješ.
Šta će pisati na tvom grobu (epitaf)?
Burn after reading.
Kako uspevaš da odvojiš poslovno i privatno pošto je tvoja devojka takođe i koleginica?
Sve lakše 🙂
Kako nateraš lenje osobe da trče?
Postoji zainteresovanost i nezainteresovanost za trčanje, ne postoji lenjost. Nezainteresovane ne teram, ali bih možda primenio taktiku iz poslednjeg pitanja redakcije (vidi gore)
Da li mislite da je pametnije trenirati po pulsu ili po tempu (pace)?
Odogovor je zavisi. Ako je u pitanju trčanje radi zdravlja puls je važniji parametar. Ako nam je cilj rezultat više ćemo pratiti tempo. Najbolje je kombinovati ova dva parametra ali za to moramo da ulazimo u ozbiljnija merenja i konstrukciju trenažnog plana.
Najveća zamka je kada ti aplikacija sama izračuna koji ti je puls maximalan i minimalan i zone, jer nije prilagođena tebi i tvojoj specifičnosti.
Da možeš da se vratiš u neku trku, u koju trku bi se vratio i šta bi drugačije uradio?
Ne bih ništa uradio drugačije, jer je ta trka bila velika lekcija. Reč je o mom prvom maratonu – i krenuo sam da ga trčim prebrzo. Prvih 21k sam išao 1:29. Druga polovina je bila mnooogo sporija, sa grčevima i mučninama. Takvu grešku nisam ponovio.
Da se trkaju on i Veroljub Zmijanac na 100m ko bi prvi prešao crtu?
Na 100m se ne trkam od kada sam prešao tridesetu. Kada se jesmo trkali, to je bio polumaraton. Bio sam brži za jednu sekundu 😀
Da li više voliš da treniraš telo ili duh kod trkača?
Telo treniram, duh inspirišem.
Ivane, da li ti je, dok si išao na trke, bio bitan startni broj? Koje brojeve si voleo da imaš?
Kada se saberu – da ispadne 7.
Ivane, predloži recet nekog obroka za zlatni sat posle naponog trčanja koje je najbolje za dopunu depoa glikogena?
Prvo hidracija, posle remineralizacija a posle neki ugljeni hidrat. Kako sada sve više verujem u lepo i korisno, ja bih pojeo tofu sa nudlama.
Da li se više raduješ svom uspehu ili uspehu onih koje treniraš u klubu?
Moji trkački uspesi su sada već iza mene. Radujem se naravno uspehu svojih trkača. Brojnosti na trkama, prvim medaljama, pomeranju granica.
Kakav tempo i kolika treba da je vremenska dužina za skidanje viška masnoća?
Hajde da mršavljenje predstavimo metaforom koju svi razumemo: psihološka baza je torta, način ishrane je šlag na njoj, a ona višnja na vrhu je trening. Sve drugo je neodrživo. Moramo da se mentalno sredimo, odaberemo način ishrane koji nam odgovara, a onda treningom samo ukrašavamo taj proces.
Na ovo pitanje su dva odgovora – jedan je dugo i sporo trčanje ili hodanje, drugi su intervalni treninzi. Kako je prvo bezbednije, uvek bih to preporučio kao prvi izbor.
Nakon operacije ahilove tetive (pucanje) savet za trčanje, intenzitet, dužina?
Apsolutno se uvek konsultovati sa lekarom. Oni uvek vode proces rehabilitacije. Posle toga bih preporučio individualnog trenera, jer ne postoji opšti odgovor. Narušeni su obrasci kretanja, stabilnost zglobova, snaga mišića, te bih morao da procenim situaciju na licu mesta.
Budući da se, usled višegodišnje neaktivnosti, kod većine rekreativnih trkača koji naglo krenu sa trčanjem već u prvih nekoliko meseci treninga jave tipične boljke kao što su plantarni fasciitis, ITB i Shin splints, KAKO IH SPREČITI, izlečiti i koliku ulogu korigovanje stila trčanja ima u tome?
Zavisi od čoveka do čoveka, neki prođu i bez toga (nije mit, stvarno ih poznajem). Ali većini bih prvo preporučio da neko vreme provedu u radu sa individualnim trenerom da se osmotri obrazac kretanja, asimetrije i slabe tačke. Bez ovoga, trčanje će ih samo otkriti povredom. Ovo je naravno, nepopularan odgovor, jer ljudi očekuju brza rešenja.
Delimična prevencija može da bude jako postepeno uvođenje u trčanje. Ali iz iskustva znam da trkački skoro uvek trče brže nego što treba i žure da što pre pregaze što više kilometara. Dobro zagrevanje, istezanje, rollanje i trčanje do 10km je sigurna zona, posle nje kreću povrede.
Ako do povrede dođe – prvi izbor je lekar sportske medicine, a onda praćenje korektivnih vežbi i opet – rad sa trenerom.
Koliko je način ishrane važan za trčanje?
Neki ljudi trče da bi mogli lepo da se najedu posle 🙂 Važna je naravno, za život i zdravlje, pa posledično i za trčanje.
Dragi Ivane, koliko bataka je potrebno pojesti da bi se 21k istrčao ispod 2h?
Nijedan. (Kara) Batacima trčimo 🙂
Ivan je nagradio pitanje pod rednim brojem 2. molimo Marinu Kolundžić da nam pošalje podatke na kontakt@trcanje.rs radi dostave nagrade!
Vi nas, kao i do sada, pratite na instagram stranici i smišljajte zanimljiva pitanja.
