Na severu Meksika u surovoj prirodi kanjona Sierra Madre, u potpunoj izolaciji od Zapadne civilizacije, živi jedina ljudska zajednica na svetu čija se istorija, kultura, religija, rituali i svakodnevni život temelji na – trčanju. Indijansko pleme Tarahumara, koji sebe nazivaju Raramuri, što znači „laganih nogu“, broji 50-ak hiljada predstavnika. Oni danas trče nepreglednim meksičkim prostranstvima, u veoma primitivnoj obući – sandalama (huaraches).
Tarahumare i trčanje
Pleme živi u malim selima, međusobno udaljenim i po nekoliko sati trčanja, na preko 3.000 metara nadmorske visine. Trčanje je za Tarahumare stil života, a njihova je izdržljivost nenadmašiva. Pri tom ih nimalo ne smeta što im je obuća krajnje jednostavna, jer pretrče i po 100 kilometara dnevno u akaka-sandalama. Kod Tarahumara su i danas najvažniji socijalni, takmičarski i ritualni događaj rarajipari trke, koje se održavaju nekoliko puta godišnje i najčešće su vezane uz smenu godišnjih doba. Ove se trke, koje mogu trajati i po nekoliko dana, održavaju već vekovima po istim drevnim pravilima. U tim trkama se obično takmiče dva susedna sela.
Izlazak Tarahumara indijanaca iz svoje izolacije dogodio se 1992. godine, kada je jedna neobična grupa trkača u sandalama učestvovala na Leadville Trail trci na 100 milja (16o km) u Koloradu. Naredne godine se trojica trkača vraćaju u Colorado i osvajaju prvo, drugo i peto mesto. Najbolji trkači plemena 1994. godine startuju na 65 kilometara dugoj stazi Swiss Alpine Marathona u Davosu na samom začelju mase od 2500 trkača i šokiraju organizatore završivši trku među prvih pedeset.
Sandale za trčanje
Obuća Tarahumara su sandale – huaraches ili akaka. Njih članovi plemena izrađuju na jednostavan način od kožnog kaiša i đona koji je izrezan od starih autoguma. S obzirom na rezultate koje su Tarahumare postizali na ultramaratonima, ostatak sveta se zainteresovao za ovu urođeničku obuću. Ineteresantno je da u toku trčanja u ovim sandalama ne ostaju kamenčići iako je sandala veoma otvorena. Ovaj dizajn je kod indijanaca već hiljadama godina prisutan, jer je jednostavan i elegantan, te se za svakog indijanca obuća brzo pravi po meri.
Materijal i izrada sandala za trčanje
Kao materijal đona možete koristiti gumene trake ili bilo koji materijal koji je dovoljno čvrst i krut. Zapadna interpretacija ovih indijanskih sandala upotrebljava vibram-ov materijal za za đon. Za vezivanje se koriste kožne trake ili konopac. Evo kako ih i sami možete napraviti, korak po korak, koristeći se sledećim uputsvom za pravljenje trkačkih sandalak .
Video: Kako se izrađuju Tamahumara sandale za trčanje
Vezivanje i nošenje sandala
U narednom videu objašnjen je način vezivanja tarahumarskih sandala. Vezivanje se vrši pomoću jedne trake provlačenjem kroz tri otvora i obavijanjem oko članaka. Početak trake je sa donje strane zavezan u čvor, između palca i drugog prsta. Prema iskustvima osoba koje su ih nosile, sandale su veoma udobne, jer vas teraju da koristite prirodan način gaženja – pose running iliti bosonogi stil trčanja.
Nošenje sandala ne navikava nogu na preteranu udobnost koju pružaju patike, već aktivira sve mišiće stopala. Zagriženicima u udobnost se možda neće dopasti ovaj osećaj pri nošenju, ali prema najnovijim istraživanjima bosonogi stil gaženja je prirodan stil i na taj način se minimizira mogućnost povreda.
Zaključak
Moderni čovek voli visoku tehnologiju. Voli da dobije najviše, najlepše i najbolje i spreman je da to dobro plati. Sportskim kompanijama je u interesu da proizvode patike i u njih ubacuju visoku tehnologiju kao da je to što trkačima treba, jer ko bi još trčao u sandalama?
Tarahumara indijanci nemaju drugi interes osim da trče i to rade hiljadama godina na isti način. Koje istraživanje bi trebalo da bude opsežnije od toga da bi vas nateralo da razmislite o ovoj ideji? Pokušajte da ih napravite i testirate na stazi. Sada je pravo vreme za to.
13 коментара. Leave new
Ја сам својевремено трчао у оним папучама, што их наши зову „исусовке“, а енглези „флип-флоп“. Додуше, не стотине километара, већ не више од круга око Аде. Трчао сам спорије, али сам добијао упале у мишићима које нисам ни знао да имам. 🙂 Уз овакав начин везивања, вероватно би било могуће трчати брзо као и у патикама, а ипак задржати рад свих мишића. Мада, превише сам ја лењ да бих покушао себи да направим пар оваквих сандалица… 🙂 Ако неко нађе где могу да се купе готове, нека јави.
HRISTOS VASKRS braćo i sestre………….E, Vujke najjači si,hvala što si ovo podijelio sa nama……kod nas na difu postoji izborni predmet (prevencija posturalnih poremećaja u sportu) u kojem se dosta napominje o funkciji stopala i bosonogom hodanju i trčanju kao terapiji(prevenciji) jer je to najtemeljitiji temelj čovjekovog zdravlja ,i jedna od poruka iz pomenutog predmeta,nešto kao „minut duže bosonogog hodanja-minut duži život “ , nažalost moderan život i opstanak nam diktira drugačije.. ………..i čestitke na trećem mjestu
Vujaklijomane, zar nisu “флип-флоп” japanke? A u njima trčati….
Vujo, bravo za tekst, u Ledvilu 1996, na trci na Leadville 100, godine 1996. tim Tarahumara nije znao pertle na patikama da veže, jer su ih tad, po prvi put u životu obuli. 😀
Е, имена ствари и људи су ми вазда били проблем… 🙂 то су ове папуче: http://bit.ly/9kmqtC А у њима трчати је… занимљиво! 😀
O ovim sandalama se dosta govori u knjizi Born to run, koju vala spominjemo kao da je biblija 🙂 Link sa upustvom, kao i video materijal je od Bosonog Teda koji ima svoj blog „Avanture bosonogog Teda“ http://barefootted.com/
Ovaj lik je i jedan od glavnih junaka spomenute knjige Kristofera Mek Dugala. Čovek deluje veoma obrazovano, i ima šta da kaže, te je bio gost i zaposlenima u Goolge pa im je malo pričao o ovoj vrsti trčanja…
Hvala, drugari, na komentarima! Ja sam se zainteresovao za ove sandale, čekao lepo vreme da probam da napravim i testiram ovo čudo drevnog inženjerstva.
Imam želju da u ovakvoj obući probam i neku trku da istrčim 🙂
Viva los amigos!
Evo ja cu sebi jedne roze da napravim, pa da vidite bicu najbrza na svetu :))) Salim se, jedva cekam Adu Bojanu ove godine da trcim malo bosa po pesku, kapiram da cu tek tada steci osecaj i videti sta to znaci. Divim se ovim Tarahumarama… Moramo da dovedemo nekog na zajednicki trening :)))
@Vujk,
pa lebac mu poljubim, to bi trebalo da jesu japanke, al razumeli smo se na kraju krajeva. Kapiram da je bilo gadno trčati u tome, jer peta nije s’ništa pričvršćena za petu obuće?! :S
Mek Dugal u jednom trenutku čak i kaže da je Ted možda prvi savremeni Tarahumara, no bez obzira, lik je lod skroz!
Hm… to nisu klasične japanke, ipak peta jeste vezana za članak, ali da budemo sigurni, ja bih voleo da ih istestiram, čim ih napravim.
Nisam ja za džabe mašinski inženjer 🙂
hehehe, sklepaćeš ti to Vujo, ne zvao se ja Lorimer,a i ne zovem se tako ;), no za japanke sam mislio na Vujaklijinu sliku.
Ovaj car na snimku ladno ima gusku, tek sam sad izvalila :))
Bosonogi Ted je uradio intervju sa likom koji trči 160km NEDELJNO u ovim sandalama. Čovek je trčao i maraton u ovome :)) Strava
http://barefootted.com/sandals.pdf
Da li neko ima mozda ovaj pdf , posto je bosonogi ted napravio brend od toga, vise nema upustva za pravljenje diy sandala?