Kao što ste do sada sigurno primetili, osim što volim da trčim trejlove i da planinarim, volim i da upoznajem zanimljive likove na stazi i van nje. Maru sam upoznao u učesničkom autobusu na putu za Goč.
Jedva da smo razmenili par reči tom prilikom, ali nisu mi promakli njen jedinstveni stajling i vesela priroda.
Kasnije sam se iznenadio kad sam saznao da se baš “ona nasmejana devojka sa kačketom”, kako ju je drugarica nazvala, popela na pobedničko postolje da primi nagradu za prvo mesto u ženskoj kategoriji Skyrunning trke na 30 k!
Ali osim što je brza, Marija Đorđević je jedan od organizatora trke sa preprekama Maze Up, koja će se ove godine 16. juna ponovo održati u Jelašničkoj klisuri u organizaciji Tribe Trails-a!
I više nego dovoljno razloga da poželim bolje da je upoznam i predstavim trkačkoj javnosti 😉
Reci mi nešto o sebi: zašto, kako i kad si počela da trčiš i nešto malo o istorijatu Oblakovih pertli?
Avanturista sam, zaljubljena u planinske masive i pokret. Opija me miris prirode, pozitivnom energijom me njeni zvuci pune.
Prepuštam se izazovima kojima nas daruje, sakupljam iskustva i emocije i pakujem ih u kovčeg memorija, koji je otvoren za sve.
Oduvek sam aktivna i u pokretu. Kao devojčica uvek u rolerima ili na bajsu, preskakala lastiš, plesala i igrala se jurke. Sa 18 godina ulazim u svet body fitness-a, dok tegovi postaju moji produžeci.
Znam ponešto i o aikidu i boksu. U svet trčanja sam uplovila jula 2014. godine. Motivisao me je direktor kompanije u kojoj sam u tom periodu radila.
Njegova želja za aktivim životom i voljom da nam plati učešće na Ljubljanskom polumaratonu. Dopala mi se energija kojom grad odiše u periodu održavanja jedne ovakve sportske manifestacije.
Nasmejana lica i podrška se prenosi ulicama grada. Trčanje u zajednici i osećaj sreće nakon prelaska linije cilja je nešto što mene hrani.
Volja za kretanjem, istrajnost, upornost, konflikt sa samim sobom, savladavanje uspona, nizbrdica, potoka i niskog rastinja, razotrkrivanje sopstvenog JA, sve je to deo trčanja, koje me je opčinilo.
Što se Oblakovih pertli tiče – troje zaljubljenika u život je spojila trka u kamenu. Spoj mora i planine, iskra zivota koja se prenosi pokretom je u njima probudila zelju da sa svima podele taj osecaj. Da podstaknemo sve ljude na aktivno življenje i pokret, jer moć je u kretanju u svim sferama.
Čini se da je treće izdanje Mejza 2017. prošlo dosta uspešno, sudeći po komentarima trkača. Otkud vam inspiracija da pokrenete takvu vrstu trke i da li će se ovogodišnja trka po nečemu razlikovati od prošlogodišnje?
Maze-UP, avanturistička trka sa preprekama se ove godine organizuje po 4.put. Deo „UP“ je nešto novo – nove putešestvije kroz lavirinte Jelašničke klisure.
Očekujte elektronsko merenje vremena, zagrevanje uz hip-hop bite i voljeno blato. Postanimo ratnici i učestvujemo u jednoj od najvećih izazova lavirinta prirode.
Naziv, koji se prepliće svih ovih godina, the Maze (Lavirint) – je ono čudnovato, neotkriveno i zamršeno iskustvo. Sreća, strah, pomalo besa i neprekidna borba u jednom koktelu emocija.
Sve zajedno nas kompletiraju kao ličnost i učestvuju u izgradnji kule zapamćenih trenutaka, na čijem vrhu svakim momentom spoznajemo nove momente života koji krojimo.
Najčudnije, najgore i najbolje iskustvo sa neke trke?
Veliki je broj divnih trenutaka sa trka, ali ću se uvek vraćati trci na Jadovniku, gde sam skoro čitavih 22 km trčala sa jednim prijateljem. Uzajamna podrška i motivacija tokom same te trke, razmena emocija i energije, neisrpni izvor radosti.
Iznenadio me je aparat za espresso na okrepnoj stanici na trci Trilhos dos Abutres u Portugalu. Mada, s obzirom na to koliko uživaju u ispijanju kratkog espresa, razumna odluka. 😉
Jedno od veoma loših iskustava je bilo suočavanje sa anemijom, koja me je prošle godine u ovo doba sprečila da zavrsim par trka. Pozitivno u svemu tome je to što sam od tada obogatila znanje o ishrani, koje sada primenjujem i o čemu će biti više reči na mom blogu Oblakove pertle.
Uzela si prvo mesto u kategoriji žena na nedavno održanoj Skyrunning trci na 30 k na Goču. Reci mi nešto o tom iskustvu?
Bilo je epski. Prelazak preko snažnog i uzburkanog Ibra mostićem koji se lagano njiše kako bi se uskladio sa tokom reke iz koje izvire. Upijam energiju vetra i penjem se ka tvrđavi Maglič, iz koje startujemo ka Goču.
Dok sam prolazila kroz kapiju tvrđave, osetila sam snagu planine, istorije koju nosi u sebi i pohitala uz stene ka vrhovima. Skakutala sa kamena na kamen i uživala u pogledu na krivudavi Ibar, nit koja je uvek u pokretu.
Nimalo lak uspon na samom početku trke uz malo snega, blata i barica uspešno ispenjan. Sledi spuštanje. Nailazim na krdo divljih konja koji galopiraju uz vetar.
Ovakav prizor budi u meni iskru slobode i dečje neustrašivosti. Radosno nastavljam da trčkaram. Osećam energiju šuma i potočića, livadskog cveća, prijatelja trkača i volontera na kontrolnim tackama. Snaga u meni raste, osmeh ne silazi sa lica.
Bilo je tu i umora, i upala, ali je sve to potisnutno samim prisustvom poznatih lica uz stazu. Srecna sam. Kroz cilj prolazim kao prva u ženskoj konkurenciji na trci od 30km.
Uz dosta trčanja, plivanja, vožnje bicikle i treninga snage se gradi kondicija, koja se pospešuje planinarenjem. Savršen dan i početak proleća. Život je lep.
Okvirni planovi za budućnost? Šta te motiviše da nastaviš? Novi ciljevi?
Želela bih da podstaknem ljude na aktivno življenje. Na pokret, stvaranje i nesebično deljenje iskustava.
Svaki boravak u prirodi osnaži moja čula, otkriva mi deliće slagalice života za koje nisam ni slutila da postoje. Priroda nas bodri svojom energijom. Sve oko nas se kreće, krećimo se i mi i budimo u toku sa prirodom.
Oblakove pertle će uskoro pokrenuti Vlog na kome ćemo predstaviti put otkrivanja sebe. Ne treba se bojati nepoznatih stvari. Krećimo se više, učimo zajedno. Budimo podrška jedni drugima i razmenjujemo osmehe.
Mariji hvala na vremenu, a vas pozivamo da nam se pridružite na Mejzu 16. juna gde nas sve očekuju super druženje i luda zabava na stazi! N. R.
