Imati devojku ili dečka trkača je stvarno zabavno. Odjednom imate sagovornika kome je zanimljivo da priča o intervalima, koji ima savet kako da poboljšate vaš trening, istegne list i tome slično.
Barem u početku, trening postaje mnogo zanimljiviji, jer ne trčite sami, srce vam radosno skakuće jer verujete da će vas partner ubrzati ili makar biti sjajan pejs buddy.
Kako se ova priča dalje razvija zavisi od previše individualnih faktora, ali nauka koja stoji iza trčanja nam daje par zanimljivih uvida koji možda objašnjavaju zašto zajednički treninzi nisu uvek najbolji mogući izbor 🙂
Šta smo naučili o hormonima?
Hormon odgovoran za kompetativnost, brzinu, fokus je naravno, testosteron. Muškarci ga u stanju odmora u startu imaju 10 puta više. U toku treninga ili trke, kod muškaraca ovaj nivo raste još više. Jer, biološki – cilj je uvek biti prvi.
Kod žena je situacija paradoksalno drugačija. Trening ili trka izazivaju pojačano lučenje oksitocina, koji naučnici pežorativno nazivaju „mazni“ hormon. On je vezan za negu, saradnju, empatiju, poverenje. Stvara jake veze između majke i deteta ili zaljubljenih parova.
Društvo može da smanji uticaj koji hormoni vrše na nas, ali i da ga ojača. Ako je društveno poželjno da se takmičimo, testosteron dobija svoju pozornicu, ako je lepo da žene budu mazne … pa – neće im preterano teško pasti.
Trening dakle, evolutivno gledano, budi različite odgovore u muškarcima i ženama. Muškarci bi radije ćutljivo odradili svoj trening i skoncentrisali se da daju svoj maksimum, žene bi delile sve moguće i nemoguće teme. Ova generalizacija je, naravno – samo to.
Lično, češće se osećam kao muškarac u toj priči, i iako cenim kada drugi pričaju, meni je mnogo lakše da tokom treninga ćutim i bavim se svojim disanjem i tempom.
Lakše je u paru … barem za muškarce
Zanimljivo za našu temu je i istraživanje koje je potvrdilo nešto što intuitivno već znamo. Muški ispitanici su na traci trčali pri istom tempu, ali su ih sa strane jednom posmatrali: muškarac, pa žena, treći put niko.
Subjektivni osećaj težine trčanja kod muškaraca je najteži kada ih posmatra drugi muškarac, a najmanji kad ih posmatra žena. Potencijalni razlog je da drugi muškarac budi kompetativnu stranu kod trkača i da čak i kada ne moraju da ubrzaju, osećaju pritisak da to ipak učine. Prisustvo žena, sa druge strane, naizgled umanjuje potrebu da se bude brz. I trening se čini lakšim. Ne znam za vas, ali meni je to je jedan lep argument u prilog trčanja u ženskom društvu.
Kao i u svemu drugome, bitno je da nađete cilj vašem zajedničkom treningu. Da li je to zabava, zajedničko vreme ili zaista radite na brzini. Bržem članu para je naravno, mnogo lakše da uspori svoj uobičajeni tempo zarad sporije polovine, što može doprineti divnim zajedničkim treninzima pod uslovom da nema griže savesti ili prebacivanja.
Par pravila zlata vredih:
- Poštujte vreme i ritam vašeg partnera
- Ne pretvarajte trening u trku
- Usporite ponekada da biste podržali
- Ne insistirajte uvek na zajedničkom trčanju
- I naravno, gradite odnos i mimo trčanja
20 komentara. Leave new
Očekivao sam ovakvu temu na današnji dan. 😀 Trebalo je ubaciti još jednu opciju za glasanje, tipa: „Kako kad, zavisi od utreniranosti devojke koja trči sa nama“… iz ličnog, dosadašnjeg iskustva devojke su me samo usporavale… i zbog toga nisam mogao da odradim treninge kako treba… 🙂
Možeš sa devokom kada ti je recovery dan 🙂 u suštini, gde ima volje… nađe se i način.
Polako, prvo treba imati devojku, lako ćemo se za ostalo. 😀
Obozavam da trcim sa svojim muzem ali kako se nekad bavio trijatlonom, i kad nije u formi, mnogo sam spora za njega 🙁 pa onda trci sa mnom da se zagreje i odleti….. 🙂
Evo i ja nešto iz ličnog iskustva. Jedno vreme sam trčala sa njim, ali sam ubrzo shvatila da on voli da se druži i sa rolerašicama, onima što voze bicikle itd… Bilo je lepo dok je trajalo…Ali, ono što volim, ne delim ni sa kim – a volim trčanje 😉
Imati zgodnog/zgodnu partnera/partnerku i biti ljubomoran nikako ne ide zajedno… 😀
Mislim da ovo funkcionira samo u teoriji. Kakav je smisao treninga ako trčiš tuđe dužine i tuđi tempo.
Za jedno je uvijek prebrzo i predugo a za drugo sporo. Nemojte me krivo shvatiti. Meni vrijeme nije presudno ali na trčanje idem da izgradim kondiciju i budem fit a to sigurno neću postići ako idem sa nekom ko je sporiji ili brži od mene.
Ziva istina. To je to. I da vas deset trci, mozete se naci, pozdraviti i poslije svako neka trci u svom stilu. I BEZ pricanja! Uh, to mi je najgore.
desetoro*
Nisam našao adekvatnu temu za to,pa sam zato ovde postavio,nadam se da ne zamerate.Samo me zanima što se Beograd nije priključio ovom dogadjaju? http://www.wingsforlifeworldrun.com/en/locations/
Zanimlijvo pitanje Dragane, ali nisam sigurna da znamo odgovor 🙂 Pretpostavljam da je fondacija sama tražila partnere u gradovima, moguće je da nisu prepoznali Beograd kao destinaciju koja je dovoljno atraktivna, ili da su se obratili nekom akteru, organizaciji koja je odbila? Možda bi trebalo da pišemo organizatoru i vidimo da li BG može da se uključi, u nekom manjem obimu?
Vidim da ima u Zadru,Ljubljani,bilo bi lepo kad bi i mi uzeli učešće u tom događaju.Mislim da bi trebali da kontaktiramo organizatore,pa da se i mi priključimo,ako je moguće,mislim da jeste.Ako ne Beograd,može i neki drugi grad,samo da i mi kao Država budemo deo toga.Bar bih ja to voleo.Hvala na brzom odgovoru.
Sa devojkom se jedino moze trcati na kruznoj stazi jer onda mozete videti jedno drugo i razmeniti par reci u prolazu. Devojke znace i kad te gledaju sa tribina. Meni poprave vreme za 10-20% 🙂
Dakle – ima smisla!
Mene je moj dragi naucio da trcim pre dve godine. Iako se bavim raznim oblicima igre i plesa 17 godina, nisam znala pravilno da disem i trcim. Zahvaljujuci njegovom metodu i nacinu rada savladala sam jos jedan zivotni izazov. Velika mi je podrska i motivacija kada trcim, vozim bajs, rolere zajedno sa njim … U paru je sve laske, lepse i za mene/njega produktivnije.
Divno Sofija, hvala što si podelila to sa nama 🙂
Samo vama padaju ovakve ideje na pamet. Pa ja trčim da bi pobegao od žene. Trčanje sa njom u paru, pa još i da priča dok trči, možda je dobro samo ako želim da proverim koliki mi je HRmax 🙂
haha 🙂 svako je slobodan da trči i sam 😀
Sa ženom sam sve ovo prošao, trčanje, tegovi, plus još 10 godina zajedno u kimonu! Ah da, i studiranje na DIF-u! Jedan divan sporski život 🙂
Šta reći sem awww <3 ko trenira zajedno – ostaje zajedno 🙂