Kako se to stvara posebna veza između trkača i trčanja? Trčanje nije uvek ljubav na prvi pogled, neretko ono je veza na kojoj se radi i u njega se iznova zaljubljujemo. Stefan nam donosi svoju priču i otkriva trikove kako da podgrejete vatru kada krenete da se hladite od trčanja.
Moj početni stav o trčanju.
Zovemse Stefan i imam 27 godina. Živim i radim u Novom Sadu. Prema trčanju nikadanisam gajio simpatije. Nikada me nije privlačilo. Niti sam trčao. Zapravo, kada bi neko spomenuo trčanje kao vid fizičke aktivnosti jedna misao bi mi se uvek javljala: “kako neko može da trči, to je baš monotono, ne postoji nikakvo uzbuđenje…”.
Moj prvi kontakt sa trčanjem desio se tokom 2015. i 2016. godine, kada sam sporadično trčao 2-3km ili 10 krugova oko fudbalskog terena. Ali to su bile aktivnosti bez višeg značenja, više je bilo da se odradi bilo kakva fizička aktivnost. 2017. godine mislim da nisam potrčao niti jedan jedini put.
Kako sam uspeo da formiram trkačku naviku?
Samo odjednom, u martu 2018. godine odlučio sam da pored funkcionalnih treninga, na koje sam takođe krenuo u martu, ubacim i trčanje u svoju nedeljnu rutinu. Nedugo potom, zapitao sam se koliko dugo ću izdržati da upražnjavam trčanje: 2meseca, 3 meseca? Čime ću da zamenim trčanje kada jednom prestanem da trčim? Zapravo, čemu onda trud da se nateram na trčanje ako već u startu osećam kako ću jednog dana odlučiti da više neću da trčim? Dakle, glavno pitanje koje me je zabrinjavalo jeste kako formirati naviku za trčanjem.
I tako, dan za danom, praćen ovim pitanjima osećao sam sve veći osećaj nelagode i neizvesnosti šta bi moglo da se desi. Osećao sam da na neki način moram da se obavežem prema trčanju kako bih održao i negovao trčanje kao aktivnost. Ali pre svega, moraosam da se obavežem prema sebi. Tada sam odlučio da postavim sebi određeni plan. Tako sam i učinio.
Krajem marta i početkom aprila odlučio sam da želim da istrčim svoj prvi polumaraton u što kraćem periodu. Tada sam smatrao da je to veoma ozbiljan poduhvat, zbog čega sam se odlučio da prvo istrčim jednu kraću trku kako bih imao kakav takav osećaj kako je trčati na trci. Prijavio sam 7km u Somboru u maju i 21km u Novom Sadu u junu. Trka na 7km je zaista dobro prošla, uspeo sam da je istrčim za 32minuta. Međutim, pomisao na polumaraton počela je da mi stvara pritisak i opterećenje. Pogotovo što sam i pre trke na 7km iz različitih razloga smanjio trčanje. Jesam bio redovan na treninzima kros fita, ali nije isto spremati se za polumaraton sa jednim trčanjem nedeljno i sa 2-3 trčanja nedeljno. Kao da sam ušao u blago zasićenje. Sigurno jesam, često sam na trčanje odlazio “izduvan”, umoran i bez goriva u nogama usled drugih aktivnosti ili prekovremenog rada na poslu, ali uspeo sam da se konsolidujem sam sa sobom, i u poslednjih 30 dana do trke na 21km sam odredio sebi trčanje jednom u četiri ili pet dana, pomerajući distance – 10km, 13km, 13km, 15km, 15km.
Tokom tog perioda počeo sam da verujem kako bih mogao da istrčim polumaraton sa vremenom od 5km/min, odnosno 21 km za 1h:45min. Tako je i bilo, a osećaj posle trke je bio kao retko koji prethodno.
Pozdrav za Anicu i Gocu koje su mi u jednom periodu često pravile društvo na stazi i sa kojima sam često diskutovao o trčanju i treninzima.
U mom slučaju najveće pitanje bilo kako da razvijem i održim naviku za trčanjem. Kao i na svakom putu, bilo je i uspona i padova, ali danas dok pišem ovaj tekst (novembar 2018.) mislim da sam uspeo da “prevarim” sebe i da danas nemam dilemu hoću li ići na trčanje. Sigurno ću otići 3 puta u nedelji.
Šta je trčanje za mene? Zašto ja trčim?
Neretko čujem kako ljudima trčanje služi kao izduvni ventil, da se oslobode stresa, da ne razmišljaju o svojim problemima, izazovima ili preprekama – da iskoristim njihove reči: “kao neka vrsta bega od stvarnosti”. Drugi recimo idu zbog društva i pozitivne energije. Pretpostavljam da je sve to u redu.
Trčanje za mene ne predstavlja beg od stvarnosti. Jer nisam mišljenja da je moja stvarnost loša. Trčanje za mene predstavlja rutinu i naviku, privilegiju, novu šansu, šansu za nova iskustva i nove priče, šansu da sretnem nova lica, šansu da sretnem poznata lica, šansu da pozdravim trkačice i trkače poznanike, šansa da se osmehnem nekom, šansa da ohrabrim nekog, šansa da uputim nekome jedno bravo. Trčanje za mene predstavlja šansu da budem primer nekome, da neko bude meni primer, da inspirišem i budem inspirisan, da delim svoj stav i pogled na okolinu i svet kroz trčanje.
Trčanje za mene predstavlja šansu za obnavljanje energije tela i duha, šansu da bolje oslušnem i upoznam svoje telo i organizam. Trčanje za mene predstavlja šansu da bolje upoznam sebe kao ličnost, da konstantno pomeram granice, da postignem željenu harmoniju i da ostanem u skladu sa sobom.
Ja trčim da bih uživao i dok trčim ja uživam. U slučaju kada izgubim osećaj uživanja, tada sebi govorim “samo nabaci osmeh”, i volim da kažem sebi “fake it‘till you make it”. Meni uspeva 🙂
Takođe, fokusiram se na određeni stil disanja, odnosno trudim se da pronađem svoju zonu u kojoj ću se osećati prijatno dok trčim. Pored disanja, stalno sebi spominjem koji je to cilj zbog kog trčim. Imati cilj mi pomaže da se identifikujem sa nečim i da ostanem usmeren ka prioritetima. Zbog toga smatram da je izuzetno važno da definišete sebi cilj.
Na kraju, uvek podsećam sebe da moram da pokrećem i ruke. Dakle, to je pet stvari koje su mi stalno u mislima dok trčim: osećaj uživanja, osmeh,disanje, cilj I pokreti ruku.
Mogao bih da kažem da je trčanje za mene određeno stanje nirvane, stanje u kom ne razmišljam ni o čemu posebnom i stanje u kom nastojim da se osećam što je prijatnije moguće. Trčanje mi je preraslo u životnu filozofiju i stil života. Za mene, trčanje je sloboda.
Šta dalje?
Od oktobra 2018. sam pristupio u školu trčanja Novi Sad i prestao sam sa funkcionalnim treninzima ili kros fit treninzima. Od oktobra sam samo na trčanju.
Cilj je da se što više približim vremenu od 1h:30min za polumaraton.
Poruka za one koji su se odlučili za trčanje ili koji razmišljaju da krenu sa trčanjem: pokušajte da uživajte i napravite sebi određene ciljeve jer će vam oni poslužiti za kretanje u željenom pravcu. Nemojte da trčite radi drugih. Trčite zbog sebe.
