1. Trčanje je timski sport
Predugo sam trčkarala sama da bih imala iole približnu ideju šta ovo može da znači. A značilo je sve. Bio je to drugi trening, na Donjem gradu i odmah 8km, sa Nevenom. Svi su svojim tempom završili pre nas, i čekali i aplaudirali na svakom od mojih preostalih krugova.
„Šta je ovo?“ pitala sam, neverujući da se 20 ljudi smara čekajući da i ja završim planirani trening
– „To ti je treniranje u klubu“ odvratila je Nevena, potvrđujući nešto što sam intuitvno znala, u brojevima je snaga.
Naravno, mnogi trkači i trkačice trče od početka sami, ili u jednom trenutku nastave solo. I to je sasvim okej. Ali za početnika koji sprema prvu trku, tim ljudi je nezamenjiv resurs.
2. Trčanje će ostaviti ožiljke
Trčanje može da mi zezne kolena. Tačka. Tu je počinjala i završavala se moja cela medicinska briga. U međuvremenu sam naučila da ne samo da će ih oštetiti, već ima sposobnost da mi spase kolena. Saznala sam koje su najčešće trkačke povrede, pored kolena, i kako da ih preveniram.
Ali moj problem broj jedan bili su i ostali – nokti. Preuske patike, možda. Loša tehnika, hm. možda je i to. Bilo kako bilo, dosadašnji tužni bilans je gubitak tri nokta i četvrti koji je na putu. Ovo nije tema sa kojom motivišem moje prijatelje da počnu sa trčanjem, ruku na srce, ne dešava se svima, i možda je samo do mene.
Istina je, da svaki trkač trčanjem otkrije svoju ahilovu petu. Svako telo ima svoje slabo mesto i repetitivnim radnjama, ako ga ciljano ne ojačamo, ono će vam dati do znanja da je na izmaku snage. Budite pametniji od mene.
3. Trčanje boli
Ova tačka se lepo nadovezuje na broj 2. Em što ostavlja ožiljke, em boli. Kada krećem u moje nedeljne pohode na distance, prođem kroz sav spisak bolova. Prvo se javi koleno (desno) onda levi kvadriceps, onda desno rame. Kolektivna žalba delova mog tela se obično završi u desnom stopalu, nakon čega svi utihnu i počnu složno da rade zarad višeg cilja. Kao što Haruki kaže: Bol je neminovan, patnja je opciona 🙂
“Pain is inevitable. Suffering is optional.” Haruki Murakami, What I Talk About When I Talk About Running
Sa svakim izlaskom iz zone komfora bol sledi. Izbor je uvek vaš da li ostajete u njoj ili nastavljate po planu treninga. A uveravam vas, svaki plan treninga ima mračni cilj da vas izvede iz zone komfora. Jer čuda se uvek događaju mimo nje.
4. Trčanje će poremetiti sve društvene aktivnosti
Ovo je jedna od onih tačaka nad kojom verujete da imate kontrolu, a onda, par meseci kasnije shvatite da se niste čuli sa nekim ljudima, da niste izašli .. ne pamtite od kada i da su svi vaši statusi na, jelte, društvenim mrežama o trčanju, za trkače, da ih uglavnom i oni lajkuju. Društveni život = trkački život.
Naravno, sve je to moguće izbalansirati, ali zahtevaće:
a) da priznate da imate problem
b) da ga osvestite
c) promenu prioriteta
5. Trčanjem ćeš postaviti nove prioritete
Upravo tako. Fizički u životu nemamo mesta za ama-bas-sve-aktivnosti. Sem toga, neke su direktno neuklopive sa stilom života koji ste, da budemo sasvim iskreni, trčanjem odabrali. Tako će izlasci subotom biti hirurški otklonjeni u 90% slučajeva, ali istovremeno ćete naći način kako da nadoknadite trening kada vam se stvarno izlazi sa prijateljima koje dugo niste videli, ili su tu samo taj vikend ili… Zaključak je jasan. Ne budite slepi za ljude oko sebe. Bili su tu pre vašeg novog hobija i verujte mi, stvarno pokušavaju da vas „skapiraju“.
6. Trčanje će zbuniti tvoje prijatelje i porodicu
Proces izgleda ovako:
Prvo im je svima slatko „Bravo, inspiracijo“, „Super odluka“, „Volela bih da i ja mogu tako…“
Onda dolazi do neminovnog sukoba škola mišljenja: „Stvarno ćeš da trčiš po kiši?“, „Pada sneg, ne mogu da verujem da ustaješ u 8 ujutro da bi išla da se smrzavaš na Adi“, „Opet ideš kući u 23h?“, „Meni to liči na sektu“ do dramatičnih „Želiš da premrem od straha?“
Imaćete i par saveta: „Čitala sam da trčanje nije dobro za kolena“, „Znaš, to je druga vrsta zavisnosti“ (jok ne znam :), samo mnooogo zdravija od koksa), „Trkači žive kraće, srce im strada“.
Primetiće da su vam „Svi statusi o trčanju“, „Manje se viđate“, „Postala si dosadnija“… i biće u pravu.
Da podvučemo:
Porodica i prijatelji će jako brzo upoznati jednu novu verziju vas. Kako je to nešto što se stvara maltene preko noći, sigurno će vam trebati vreme da izbalansirate staru i novu verziju sebe. Ipak, neka vas ovakvi komentari ne demotivišu. Trčanje je deo vašeg života. Ali nije vaš život. Postoji razlika. Ne gubite vreme da objasnite sebe i svoju novu ljubav. Podrška ova dva stuba vašeg života je zapravo nezamenjiva.
7. Trčanjem nećeš smršati
Ok. Znam kako ovo zvuči. Prilično demotivišuće, pogotovu kada se uzme u obzir da 90% početnika dolazi manje više sa ovom idejom na umu. Postoji tu jedan mali otklon: dečaci smršaju lakše. Žensko telo je stvarno odvratno, čuva svoje salo kao da mu život od toga zavisi (na neki način evolutivno to i jeste tako).
Naravno, ja jesam izgubila i na težini. Ali obzirom na godinu dana redovnih treninga (3-4 puta nedeljno, sem u pauzi posle polumaratona), čovek bi očekivao malo … konkretnije rezultate 🙂 To se nije desilo. Odgovora ima raznih, ali verujem da je suština u tome što nisam promenila i način ishrane u dovoljnoj meri da podržava moj trening, na kraj pameti mi nije palo da se odreknem piva (ispostavilo se da to i ne moram, bar što se treninga tiče). I suštinski: moje telo se jako brzo adaptiralo na nove napore, trebalo je da mu stalno podmećem nove izazove, što ja nisam uradila.
8. Plakaćeš, od sreće
Kada sam 7. aprila 2013. godine završila svoj prvi polumaraton bujica suza koja je protutnjala kroz mene označila je kraj početka. Ceo proces opisan je kroz seriju blog postova na ovom sajtu, ali ništa od toga mi nije bilo na pameti koliko misao: ne želim nikada da izgubim ovaj osećaj.
Ne brinite, ne plaču svi trkači, ni sve trkačice. Ali ja plačem. Trčanje je za mene postalo i katarzično iskustvo, i ja ga vrlo rado negujem u tom pravcu.
9. Polumaraton je samo početak
Pre godinu dana (2012.op.a) 21.09 km mi je delovalo kao trčanje oko Zemljinog polutara. Ogromno, nedostižno, epohalno. Danas je to samo polumaraton. Znam da je to distanca koju svako može da istrči ako odvoji 4 meseca i tri treninga nedeljno. Variraće brzine, neko će davati svoj maksimum, trčati sa dušom u nosu. Neko će ga preći lagano, sa osmehom. Ali prvi put je svima težak. Sada znam da drugi, treći, peti, svaki će nositi svoju težinu, ali da imam još tolko rada ukoliko želim da dostignem sledeće ciljeve.
Za početak, da ga istrčim ispod 2 sata. Onda maraton, jednog dana kada budem malo starija. U međuvremenu mnoštvo zanimljivih trka i iskustava. Želja da pomeramo trkačku zajednicu zajedno. Da Srbija zaista potrči. Ciljevi se samo nižu, ali postizanjem prvog u nizu, ostaje monumentalno saznanje da je: sve moguće.
10. Trčanje će ti promeniti život – iz korena i zauvek
Ovo je velika i važna rečenica. Trčanje je počeo kao hobi, način da promenim sebe i projekat Tijana 2.0 je oslikavao taj proces. Upoznala sam sjajne ljude. Motivacije u pokretu. Energiju koja je zavodljiva i nepobitna. Trčanje je postalo deo svakodnevnice, deo maštanja, deo planova za budućnost. Onda se otvorila prilika da uradim nešto više, te sam počela da pišem, a kasnije i uređujem upravo ovaj sajt. Krug deluje zatvoren, ali to je samo iluzija. Radije to posmatram kao spiralu koja se uvija, idući naviše.
11. Zaljubićeš se
I jesam. Bez ljubavi, sve su samo slova na monitoru. Znate već – koheziona sila, magnet života. Ljubav je tu da poveže sve u celinu. Godinu dana kasnije, ja sam cela i srećnija nego ikad.
Idemo dalje.
59 komentara. Leave new
Bravo, Tićo 3.0! Sve si odlično objasnila 🙂
Hvala Ivana!
Vreme je da se poguraju ti brojevi 🙂 mada je 3.0 možda malo preambiciozno postavljeno 😀
Potpisujem svaku…svaka cast na tekstu! 😉
hvala Vili, dopuni me slobodno 🙂 sigurno ima još iskustava koja su autentična a ja ih nisam još uvek doživela.
svaka cast ticooooo 🙂
Fala Djiki 😀
Bravo Tijana! Grupa je tu da te pogura na početku, da pokaže kako je lako. Dalje je važna lična odlučnost i motivacija. I ljubav prema trčanju. I da, vrlo važna stvar koju si naglasila: poštovanje prijatelja kojima trčanje ništa ne znači. Tu se apsolutno slažem. Keep going!
Hvala N. za inicijalni “push” 🙂 nedostaješ na treninzima!
You rock!!!
Mnogo mi se svidja osvrt na balansiranje socijalnog zivota sa ljudima koji se ne bave trcanjem (nesto na cemu ja jos uvek radim), mada se ne slazem da trcanjem covek ne mrsavi (cisto iz licnog iskustva, verovatno moras da nadjes neku svoju formulu trcanje/ishrana/hedonizam/sta god).
Hvala Zeko!
Rekoh da je za dečake to ipak malo lakše 🙂 ali dopuštam i da ja radim masu stvari pogrešno.. tja. Nije to ni bio moj razlog za počinjanje, ništa mi ne oduzima, tako da ga možemo ignorisati.
Privatni život je nešto ozbiljnije. To je neophodan sastojak u torti moje sreće. 🙂
Ja sam ti na raspolaganju vezano za ishranu 😉
Nema meni pomoći dok se ne prešaltam na raw 😀
Imam ja i takvih recepata 😉
Inace ne mora covek da se presalta na vegetarijanstvo/raw/stagod kompletno. Bitno je samo jesti balansirano i onoliko koliko je organizmu potrebno i rezultati ce biti brzo vidljivi. A kad jednom nadjes tu svoju magicnu kombinaciju, nece ti biti problem ako i povremeno ‘zgresis’ i sednes sa prijateljima na neku nezdraviju hranu…
Svaka Cast,
Hvala!
Moras da izadjes iz zone komfora da bi smrsala(na skoro svakom treningui van njega) ,a problem sa noktima imam i ja,ali iskljucivo zato sto sam imao patike broj manje(2 ili 3 nedelje)…
Slažem se NIkola. Ali to već nije priča o trčanju već o dijeti, tj. temeljnim promenama i na tom planu. Mene to iskreno smara, zadovoljna sam načinom na koji se hranim, mislim da je zdrav i izbalansiran (minus pivo), ne želim sada da stresiram i sebe i svoje telo zarad par kg viška.
Na šta se odnosi ovo 3 nedelje?
Na vreme koliko sam nosio te patike…
Meni je taj problem s noktima bio u najavi kad sam koristila patike pola broja manje. Sirce & tea tree oil su pomogli. Neki kazu da je dobro i da se pertle vezuju paralelno, a ne ukoso, ali nisam probala.
Samo kupi patike pola ili broj veće i problema sigurno nema. Ja sam u početku trčala u patikama koje su mi bile knap jer su bile regularan broj koji uvek i nosim. Ali kad sam u njima par puta trčala, nokti su normalno odmah trpeli. Samo sam kupila isti model samo broj većii od tada problema nema.
Simpatičan tekst, sa nekim delovima se slažem, ali sa većinom ne. Prvo, trčanje nije timski sport, možda na nekim kraćim relacijama, ali na maratonu ( kom težiš ) si prepuštena samoj sebi, samo od tebe zavisi hoćeš li ići u planiranom vremenu, Drugo od trčanja se mršavi 101%, nema debelih trkača, to nikada nisam video, rekreativce da, ali poluozbiljne trkače ne, stvar je u odnosu ishrana-trening, mada znam puno ljudi koji trče da bi mogli da se najedu, popiju posle treninga, trče da bi uživali u hrani :). Treće, trčanje apsolutno ne utiče na socijalni život, pa da treniraš 4 puta nedeljno po sat-dva ( što je odlično za rekreativce ), + ako možeš ujutro da trčiš, to nije ništa posebno u vremenskom smislu da bi zapostavila prijatelje, porodicu, momka_devojku…ovo je moje vidjenje, moje neko iskustvo rekreativnog trkača od par godina. Pozdrav.
Hej Marko!
Nema slaganja ili neslaganja sa ličnim utiscima. Zato je ovo i deo sekcije blog. Mnogi će se prepoznati, mnogo neće i to je sve okej 🙂 Zapravo, korisnije je kada neko opiše svoje iskustvo, jer nema dve iste priče.
Zanimljiva mi je podela na ljude koji trče sami i one koji trče u grupi. Svesna sam da sam prepuštena samoj sebi, na trci. Ali procentualno gledano, trka je 1% vremena koje meni trčanje zauzima. Ostatak je trening i građenje dužine. Meni je tu klub neophodan. Iskreno se nadam da će u budućnosti svi trkači imati izbor, jer mi je jasno da rekreativnih trkačkih klubova baš i nema u svakom gradu.
Vezano za mršavljenje…. Jedino čega u rekreativnom trčanju nema je konsenzusa 🙂 Debelih ima i trkača i trkačica. Mada potonjih znatno više. Jednostavan eksperiment: stani na cilj nekog većeg (polu)maratona i kreni da brojiš one koji završavaju posle 2sata. Naravno da je stvar u odnosu hrana -trening. Ja sam pričala samo o treningu 🙂 Samo od trčanja smršati nećeš, ali je nezamenjivo u tom procesu ako njime želimo da se bavimo holistički. Mislim da je ovo važan mit koji mora da se stalno i iznova razbija kod početnika jer mogu prebrzo da se demotivišu.
Trčanje ujutro jeste način da se uklopi bezbolno u ostatak života.. ali kako trčim u klubu, treninzi su popodne te objektivno oduzmu dosta vremena, plus žrtvovovanje izlazaka subotom 🙂 Deluje mi da će ovo morati da se menja vremenom. Ali za sada mi ovako odgovara. NIsam jutarnja osoba.
Uh koliki odgovor! Nadam se da će to ne obeshrabruje dalje ostavljanje komentara 🙂
Nece trckaranje da te stese naprasno, ali ipak mrsavi. Mozda bas zato sto kad trcis, telo samo te tera da bolje jedes, i onda brze mrsavis (neretko i vise nego sto hoces). Kao juce kad sam isla na tempo od 10km: iako mi se jeo sladoled, doruckovala sam ipak ovsenu, jer sam znala da uz sladoled necu imati dovoljno energije ni za kvalitetnih 4km. Ne znam nikog ko je kvalitetno trcao, a da nije nesto izgubio. Sto se debelih trkaca tice, zavisi ko sta smatra pod debelim. U Kanadi su ljudi predebeli, ali na trkama od preko 21km (i od ljudi koji zavrse!!!) nisam videla nekog kome salo visi; mozda bi neko mogao da smrsa 10kg max da bi bio manekenski lean, ali debelih nema. Ima i trkaca koje deluju debelo (kao ragbisti), ali njima su samo misici XXXXL.
Dobro pitanje Danijela, šta je debelo 🙂 U mom slučaju to se odnosi na objektivnih par kila viška, koje nisu nestale, ali se jesam prekomponovala malo u smislu body fat : muscle. Za sve dalje, potrebni su ozbiljni rezovi i promene ishrane, kada je reč o mom slučaju. Svaka čast za snagu volje. Ja kad mi se jede sladoled – jedem sladoled 🙂 Sasvim mi je jasno da je to delimičan odgovor na konstataciju o mršavljenju 😀
Da li je trcanje ili nije timski sport, mislim da zavisi od nekog licnog stava koji imas kao trkac. Ima trka koje sam trcao u drustvu, neke su mi cak tesko pale (npr. pripravnicki maraton u Novom Sadu prosle godine), pa su me drugari sa kojima sam bio povukli. Sa druge strane ima trka koje sam trcao sam i tad jesi prespusten sebi. Ali mislim da si primetio koliko trkaci na polumaratonima i maratonima pozdravljaju jedni druge i podrzavaju se. Mislim da se u tome ogleda timski duh ovog sporta.
Sto se tice licnog zivota, i tu dosta zavisi od okolnosti u kojima se nalazis. Ako na primer zivis sam (te se kupovina, kuvanje, spremanje itd. kompletno svodi na tebe) i cesto radis preko osam sati dnevno, tad socijalni zivot itekako moze da bude ‘ugrozen’. Generalno, ja sam uspeo da nadjem neki balans, ali jos nisam zadovoljan i primetio sam da cesto zapitkujem ljude kako organizuju svoje vreme…
Zeznuto je i kad si sam, zeznuto je i kad imaš porodicu … 🙂
a sta raditi ako vam neko ometa trcanje…
Ometa na koji način?
Ometa tako sto trcimo razlicitim tempom, ometa tako sto mi se nekada ne prica dok trcim, ometa tako sto me smara sa njegovim problemima, a posto smo u istom klubu eto prilike da se izjada nekom.
Ako si brži, izvini se i reci da moraš da održavaš svoj tempo, ako si sporiji, zamoli da trčiš sam jer te ubrzava. Ali valjda je važno da budete minimalno iskreni ako ste u istom klubu?
Ja nekada samo stavim slušalice, izvinim se i odvojim taman toliko da bude jasno da mi to nije „društveni“ dan 🙂
Sticanje samopouzadnja npr?Kazu da treba izbegavati one koji omalovazavaju vase ambicije,veliki ljudi u vama pobudjuju osecaj da i vi mozete postati veliki (sta god to znacilo) E sad ko nam nije rekao da i MI mozemo istrcati polumaraton ili maraton,okaciti medalju i krenuti dalje nije ni bitno,sami smo vec shvatili. 🙂
Upravo tako B. Samopouzdanje jeste dodatna vrednost koju trčanje izgradi, ali to spada u činjenice koje sam znala (bar meni), samo me možda iznenadila mera u kojoj sam porasla u svojim očima od kada trčim 🙂
Lep tekst, sjajno si opisala kako ti je trcanje promenilo zivot…..takav sam i ja osecaj imao pre 4-5 godina. Trcanje u klubu je izuzetno vazno za pocetnike. Dosta ljudi sam uputio u vas klub. Ja sam poceo sam, nesto kasnije se pridruzio istom klubu i tu stekao mnogo novih prijatelja. Srecno u buducim trkackim pobedama!
Hvala Saša! Jasno je da nije svačiji put isti, ali prepoznamo se na nekim tačkama i to puno znači 🙂
E evo opet cujem to za otpadanje noktiju, i nije mi jasno zasto to i kako, ali ocigledno se desava.
Ja idem na trcanje upravo da bih bio sam, to je, znaci, individualno.
Sem na trkama, ne izlazim iz „zone komfora“, nego vodim trening uzlaznom putanjom postepeno, pa isto tako silaznom, tako da tokom istog ne zapadam u neprijatna stanja. Posle jaceg treninga – veci umor, ali i bolje spavanje.
Ima i drugih sportova sem trcanja, kombinujte za mrsavljenje. Vazne su i vezbice …
Dešava i grozno je 🙁
Evo ubacila sam plank u redovni mix!
hvala na komentaru!
Meni pomaze kod trcanja da imam drustvo, posebno na duzim deonicama jer mi pomaze tempo. U tom smislu trcanje je kao i voznja bicikle. Sto se tice mrsavljenja moje iskustvo je da se moze smrsati i to dosta. Potrebna je upornost, ja sam krenuo da trcim u Aprilu ove godine, bio sam redovan i smrsao deset kilograma.
moj utisak je da je to iskustvo mnogo vidljivije kod trkača nego trkačica 🙂 ali naravno da treba biti uporan. i disciplinovan(a) 🙂
uopsteno – moje stopalo je velicine 42, patike za setnju su mi 42 ili 43 – zavisi od kalupa, a patike za trcanje su mi 44 – (us 10, uk 9 1/2). od ove velicine za trcanje ne odustajem.
WOW 2 sizes up? možda da i ja probam tako, pošto jedan više ne radi posao 🙂
Bravo mačko…fantastican tekst 🙂
Hvala Dragane!
Tijana, odlicno! Neverovatno kako svi prolazimo isto. posebno onaj deo sa prijateljima…Svi statusi o trčanju”, “Manje se viđate”, “Postala si dosadnija”…Jos je neverovatnije da smo cesto svesni toga ali to ne mozemo da promenimo i kako stvari dobijaju drugi smisao. Taj psiholoski momenat je cudo.
Jelena, hvala! Ne prolazimo baš svi kroz sve, ali nas dve smo se prilično poklopile heh. Da psihologija trčanja je jako zanimljiva 🙂
Bravo,divan tekst!
Ja sam se skroz pronasla na ovoj slici koju si postavila za noge osobe koja trci, sto se mene tice 100% tacno :))
E samo zhwnka na toj slici ima dve desne noge (chekiraj joj stopala) 😉
‘Trčanje je deo vašeg života. Ali nije vaš život.’ Lepo receno.
Sve se bolje uklapa kako vreme odmiče!
bravo Tijana dajes prav podrsku onima koji razmisljaju da pocnu sa trcanjem
Hvala 🙂
Odmah sam se suocila sa problemom noge vise ne mogu da stanu u stare farmerke ali i to prodje, par nedelja helanke i trenerke su bili moji najbolji prijatelji 🙂
😀 navika je čudo!
Kineska poslovica kaze:Ne pokrecu vas noge ,nego vase razmisljanje…. 😉 Ja sam pocela sama ,sada trcim u grupi i paru ali ja isto tako volim da trcim sama.
O ti nokti, pa oni su samo za kukavice…trenutno imam samo 3(tri )… mada sad znam caku kako da ih predjem…svako trcanje koje je vise od 15 km svaki prst uvijam sa Kinesiology tapes i tako ih cuvam,obavezno probaj,mozda i tebi pomogne?!
Ahilova peta je bila jedno vreme aktuelna ali kod mene su krive bile pogresne patike….posle malo ekperimentisanja sa razlicitim modelima nasla sam patike koje mi odgovaraju i sadanemam nikakvih problema.
Kolena i skocni zglob su mi bili jedno vreme naduveni kao krofne,Dr nije znao sta mi je pa mi je prepisao mirovanje koje mo nije pomoglo ,sve dok zubarka nije ustanovila da mi je vilicni zlog istosen i da se sve preko kicme prenosi na zglobove .Od kako nosim zubnu protezu i tog sam se problema resila..
Trcanjem zbunila ne samo sveju porodicu i prijatelje negu i samo sebe kad sam prijavila da trcim prvi maraton…
Na cilju sam plakala kad sam pretrcala svoj prvi maraton…svi su mislila da placem zbog bola a ne od srece 😉
Svih problema sam se resila i u zavisnosti od rapolozenja trcim u drustvu ili sama i uzivam maximalno.
Pozdav Z
Hvala na idejama za nokte – i dajle misterija nerešiva 🙂
Sve ostalo su dečije bolesti zar ne?
Da, i meni je par godina kasnije solo trčanje postalo sasvim okej opcija. Nekada i preferirajuća 🙂
petar stojanovic
i ja imam zelju da idem polumaraton ispod 2h imam iza sebe 3 polumaratona i svaki sam vremenski skidao po pola sata samo napred tijana i veliki pozdrav
Držimo palćeve, Petre! Tu smo ako je potrebna pomoć.
hvala