Najbrža rekreativka nam je ove nedelje u gostima. Verujemo da je Nora Trklja većini rekreativaca velika inspiracija. Za trkačicu koja se nikada nije profesionalno bavila trčanjem, često je možemo videti kako krasi postolja na trkama raznih dužina.
Predstavite nam se u 3 recenice
Po zanimanju sam fizičar – naučnik, zaposlena na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde radim doktorat. Trčanjem se bavim rekreativno. Članica sam AK Crvena Zvezda i ASICS Front Runner zajednice.
Tvoj najveći trkački uspeh ili uspeh u trčanju
Najponosnija sam na pobedu na Beogradskom maratonu 2018. godine. Vlasnica sam trenutnog Državnog rekorda na 50 km (3.46.04, Palić 2017.godine). U mojoj kolekciji nalaze se i, meni posebno drage, četiri medalje sa državnih prvenstava u polumaratonu i maratonu u toku 2016. i 2017. godine – zlato i srebro sa maratona i dva srebra sa polumaratonskih distanci. (Lični rekord u maratonu: 3.01.50, lični rekord u polumaratonu 1.24.50)
Najveća lekcija tokom profesionalne karijere u trčanju
Uvek slušaj svoje telo, ono će ti samo reći šta i kada mu je potrebno!
Trčanje je u meni spojilo telo i um, potpuno su se upoznali i razumeli. Trčanje je ono što moj mozak traži da bi mogao normalno da funkcioniše, da se rastereti i napuni energijom za nove životne zadatke.
Postoji još jedna lekcija koju se trudim da primenjujem kada dođe sezona trka i kada bi srce htelo da noge svaki vikend osvoje neku medalju: Ne treba preterivati sa trkama, srce nekada želi mnogo, ali treba znati kada stati. Neumerenost nije dobra ni na jednom od životnih planova.
Kako vidite trkački region?
Sve je veći broj trka, ali je veći i broj trkača – kako rekreativaca, tako i ozbiljnijih rekreativaca, pa i profesionalaca. U poslednjih nekoliko godina trčanje je postalo veoma popularan vid rekreacije. Generalno su tome doprineli i poznati brendovi koji među trkačima pronalaze kupce svojih proizvoda i promovišu se kroz škole trčanja, ali cela ta priča je lepa i zdrava.
Svako ko se barem malo upusti u trkački svet, putovanja, druženja, trke…shvati koliko je to zapravo lepa zajednica, puna pozitivne energije, novih iskustava, prijateljstava. Trčanje kvalitetno i zdravo upotpuni svakodnevicu, a pri tome čini da se osećaš bolje, snažnije, lepše i zdravije.
Koji je glavni problem (i moguća rešenja) u tvojoj sferi delovanja u trčanju?
Ono na čemu bih ja insistirala jeste da svako ko planira da počne aktivno da se bavi trčanjem, obavi detaljne sistematske preglede – nije ovo sport za svakoga. Takođe, preterivanje u trčanju sigurno ne donosi dobre stvari na duže staze, pogotovo ukoliko neko nakon godina fizičke neaktivnosti naglo počne sa trčanjem.
Zašto su nove trke poput Serbia Marathon-a važne?
Beograd, kao prestonica, zaslužuje veliki broj trka – što je veći njihov broj, veći je i broj ljudi koji će se fizički aktivirati.
Organizacija Serbia Marathon-a je od početka uključila kvalitetne ljude u tu priču, ljude sa iskustvom koji su godinama u trčanju.
Nove trke su uvek atraktivne i zanimljive, ukoliko se pokaže da je i organizacija dobra, a da ta trkačka priča ima i dušu i da nije samo trka radi trke – onda trka postane tradicija.
Šta misliš koliko ljudi trči u Srbiji?
Ukoliko se pod trčanjem smatra sve od laganog džoginga od po nekoliko kilometara do trčanja maratona, mislim da je taj broj oko 50000.
Gde vidiš trčanje u Srbiji za 10 godina?
Iz ličnog iskustva znam da kada se jednom „navučeš“ na trčanje, nije lako izvući se 😉 Veliki broj ljudi je „zaražen“ trčanjem u prethodnih nekoliko godina i ukoliko budemo nastavili sa pažnjom da negujemo trkački svet, bićemo zdraviji kao nacija, pozitivniji i imaćemo više snage za svakodnevne male životne zadatke. Što se tiče trka – kvalitetne i lepe trke prežive, o njima se priča, njih rado posećujemo i družimo se, to su nam kao velike zajedničke žurke na kojima vidimo drage ljude iz zemlje i regiona, one postaju tradicija. Bilo bi dobro da se poveća broj trka na kraće distance – njih može velika većina ljudi da istrči, a čim ima trka, ljudi imaju cilj, pripremaju se i redovno treniraju.
Omiljena trka, a da nije tvoja ili tvog prijatelja?
Maraton u Njujorku – to je trka na kojoj jedva čekam da učestvujem.
Koji je tvoj trik da aktiviraš moju mamu-sestru koja se nije bavila sportom poslednjih 30 godina?
Pozitivnošću i energijom koju posedujem svaki dan kada jutro započnem sa trčanjem.
Fanovi pitaju
Nora, uskoro trčim svoj prvi polumaraton. Neki savet?
Verujem da su pripreme za tvoj prvi polumaraton tekle po nekom od programa koji su danas dostupni kako na internetu, tako i u školama trčanja, tako da u fizičku spremnost ne sumnjam. Moj savet je da uzimaš vodu, makar po malo, na svakoj okrepnoj stanici. Ukoliko je u pitanju jutarnja trka, oko 2 sata pre starta ja pojedem bananu i neku čokoladu bogatu žitaricama, dok u toku trke uvek imam kesicu meda kod sebe koji uzmem ukoliko osetim želju, otprilike na polovini trke, pre okrepne stanice.
Ja sam svoj prvi polumaraton istrčala iz laganog treninga 2 ili 3 puta nedeljno od po oko 10 do 12 km, čisto po osećaju i pamtim ga kao predivno iskustvo.
Osećaj stvaranja jedne zajedničke priče sa ostalim trkačima na stazi oko tebe je predivan.
Za trke se spremamo, po njima planiramo treninge, organizujemo život…i zato uživaj u toku trke, jer je to kao neki praznik za nas trkače, a osvojena medalja je nagrada za trud 😊
Šta je najlepše što ti je donelo trčanje?
Trčanje mi u svakodnevni život unosi energiju, pozitivnost, čini me da se osetim snažnom i živom u svakom smislu te reči. Najlepši deo trkačkih priča su svakako nova prijateljstva, zanimljivi i kvalitetni ljudi i naravno putovanja! Trke su uvek savršen razlog da posetite neki novi grad, državu…ili da se ponovo vratite negde gde vam je bilo lepo 😊 Moja omiljena destinacija je svakako očaravajući Tajland, gde sam tri puta do sada bila članica elitnog tima maratonskih trka.
Jedno novo lepo poglavlje u mom životu svakako jeste ulazak u Asics Front Runner tim. Ova priča se kod nas tek razvija i uskoro će zasijati u punom sjaju, videćete koliko će toga lepog imati da pokaže, ponudi i pruži. Ja sam godinama zaljubljenik u Asics opremu za trčanje, po meni su oni umetnici u svetu sportske opreme, pogotovo patika i veliko mi je zadovoljstvo da budem deo ovog globalnog pokreta!
Koji ti je omiljeni istrčani maraton i navedi razlog?
Omiljeni maraton je svakako maraton na Phuketu (Tajland). To iskustvo je jedna prelepa priča, to nije bila samo trka, nego divan decembar 2017. godine na savršenim plažama Tajlanda, mnogo novih divnih poznanstava sa ljudima sa svih strana sveta, osmesi, ukusi, mirisi…
Po jačini osećanja koja sam osetila u cilju, na prvom mestu je Beogradski maraton 2018. godine. To je bila pobeda u mom Beogradu, srce mi je bilo puno, rečima neopisivo osećanje! Moram da pomenem i Novosadski maraton 2017. godine kada sam istrčala svoj lični rekord, osvojila prvo mesto na državnom prvenstvu u maratonu i bila zaista ponosna na sebe.
Imaš li mašinu za teleport pa stižeš sve? Najbolja si :*
Iskreno, imam osećaj da trenutno bez trčanja ne bih umela da funkcionišem – ono mi daje energiju za male svakodnevne životne zadatke. Nekada mi je teško da se pripremam za trke i pratim neki program treninga ukoliko imam previše obaveza na poslu ili previše nekih društvenih aktivnosti, ali prihvatila sam da u tim periodima rezultati na trkama budu malo lošiji i to je ok. Trčanje nije moj životni poziv i smisao, ono je dopuna koja mi čini život ispunjenijim, zabavnijim i lepšim.
Na kom kilometru te uhvati najveća kriza i kako je prebrodiš?
Što se tiče maratonske trke – oko 28 km mi nije baš prijatno jer znam da ima još dosta da se trči, ali se generalno fizički osećam ok. Tada sebi zadajem zadatke – istrčati kilometar po kilometar i onda nekako doguramo moje telo i ja i do tih 42 km 😊 Kada mi nedostaju treninzi dužina, posle 37 km se plašim onih malih grčeva koji napadaju mišiće listova. Ukoliko bi se grčevi ipak pojavili, do sada sam uspevala da ih savladam udarajući jače patikama o podlogu.
Koja ti je prva istrčana trka i koje si mesto osvojila?
To je bio Beogradski polumaraton pre oko 7 godina koliko me sećanje služi, ne znam koje mesto sam osvojila, trčala sam sa kolegama sa faxa i to lagano uz priču i osmehe. Moje pripreme za tu trku bila su 2 ili 3 džogiranja u parku u toku nedelje i tada je to bilo dovoljno za lagano istrčan polumaraton 😉
Kako bodriš sebe u toku trke kada postane teško?
Ne treba previše misliti o tome da li ti je teško i koliko ti je teško. Svaka trka je teška, borimo se sami sa sobom. Ja u životu ne odustajem, borim se do zadnjeg atoma snage. U trenucima krize na trci se trudim da mislim pozitivno. Čitala sam negde da je tada potrebno premotati u glavi sve one uspešne treninge koji su prethodili trci, nisam to još lično primenila, ali imaću priliku već ovog meseca.
Koju trejl trku bi trčala?
Trejl mi nije preterano privlačan jer tu vrstu trka vidim kao mogućnost povrede, iako mi mnogi kažu da kada se jednom proba – čovek se zaljubi i beton mu postane dosadan. Ukoliko se vremenski uskladim, možda me putevi uskoro navedu na neki trejl ukoliko me neko dobro društvo povede sa sobom 😊
Kako pobediti na maratonu?
Maraton je na prvom mestu trka sa samim sobom i pobeda samog sebe – jer generalno, nikome od nas nije potpuna uživancija trčati svaki kilometar maratonske trke, ali je celokupna maratonska priča ono u šta smo zaljubljeni i na šta smo navučeni. Svačiji prolazak kroz cilj je pobeda! Što se tiče postolja – sve zavisi od konkurencije, a ukoliko su na stazi trkači koji fizički imaju mogućnost da istrče približno iste vremenske rezultate – tada glava odlučuje, bitno je biti jak, siguran u sebe i dovoljno jako želeti cilj.
Nori je pitanje broj dva bilo najinteresantnije, jer svi mi imamo omiljene stvari koje nam je trčanje unelo u život. Hvala Jovani (on_yo_way) na postavljenom pitanju, javi kako ti stoji Norina majica, a vi nas pratite na instagramu i sledeće nedelje i smišljajte inspirativna pitanja za našeg novog gosta ili gošću.
