Iako ove godine pravim pauzu što se trejla tiče – uz možda jedan izuzetak – i dalje pratim šta se dešava na domaćoj sceni.
Jedna u nizu trka od kojih sam, nažalost, ove godine morao da odustanem jeste drugo izdanje Kozara Ultra Trejla.
Iako neću prežaliti što nisam mogao da se odazovem pozivu ljubazne organizatorke, Nevene, bilo mi je izuzetno drago kada sam video da je jedan moj poznanik, Boban Lukić, ostvario zapažen rezultat na Kozari, što je i bio povod za ovaj razgovor.
Bobane, reci čitaocima Trčanja.rs nešto o sebi. Koliko dugo trčiš?
Zdravo! Zovem se Boban Lukić. Živim i radim u Kruševcu, a moj prvi ozbiljniji susret sa trčanjem dogodio se još dok sam bio klinac, davne ’97. u AK Kruševac.
U klubu sam proveo nepunih godinu dana. Posle tog perioda usledilo je dugogodišnje mirovanje, barem sto se tiče atletike i trčanja.
Za moj povratak na stazu, prekretnica je bila 2016. i 1. Kruševački polumaraton. Vredno sam trenirao dva meseca, istrčao trku i ostvario zapažen rezultat, što mi je dalo podstreka da se malo ozbiljnije posvetim treninzima i počinjem da razmišljam o rezutatima.
Ubrzo nakon moje prve ulične trke dogodio se i moj prvi susret sa trail-om. Na nagovor poznatog ultratrkača iz mog rodnog grada, Miška Petronijevića, odlazim na Tara Trail i od tada se zaljubljujem u planine i trčanje u prirodi.
U tom periodu upoznajem i Nevenu Rajković sa kojom sam često trenirao na planini Jastrebac, koja se nalazi u blizini Kruševca. Kasnije na trkama koje su usledile, upoznao sam dosta sjajnih ljudi, zaljubljenika u prirodu i trčanje, iz svih krajeva Srbije, sa kojima se i dan danas družim.
Da li više voliš asfalt ili trail? Koja ti je omiljena distanca?
(Polu)maraton i neke kraće trke imaju specifičnu težinu, jer želimo napraviti rezultat i dajemo sve od sebe da ga ostvarimo bez obzira na okolnosti.
Na planini, odnosno na trail trkama, je opuštenije, ne juri se toliko rezultat, uglavnom je bitan plasman. Meni lično najviše prijaju trail trke do 40k.
Najbolje i najgore iskustvo sa neke trke?
Iskreno do sada nisam doživeo neka loša iskustva na trkama. Kada su trail trke u pitanju ponekad su se dešavali problemi vezani za markacije, ali to je zanemarljivo u odnosu na sve ono što pružaju trail trke.
Trčanje na planini, u prirodi, sa nestvarnim prizorima vrhova u daljini, pruža neverovatan osećaj. Takođe dobar je osećaj kada se osvoji neko postolje ili kad na uličnoj trci nakon određenog perioda treniranja ostvarimo željeni rezultat.
S obzirom na tvoje dobre rezultate, moram da te pitam, slediš li neki poseban režim ishrane i treninga?
Do proleća 2018. godine uglavnom sam trenirao samostalno bez posebnog trenažnog plana. Bilo je tu i nekih dobrih rezultata, ali uglavnom taj period je bio praćen čestim povredama, bez nekog kontinuiteta u radu.
Od maja meseca iste godine počinjem saradnju sa poznatim atletskim trenerom iz Pančeva Miletom Ugrenom i atletičarkom Slađanom Stamenković, koja je dala dobre rezultate.
Ključ uspeha su redovni treninzi praćeni dobrim planom treninga. U tom periodu sam shvatio koliko je bitan trener za samopouzdanje i napredak.
Početkom 2019. godine ponovo je naišao period u kome su me pratile povrede. Sada one polako prolaze i stvari dolaze na svoje mesto, postepeno se vraćam u formu. Po meni najveći uspeh za jednog trkača ili sportistu je da što duže ostane zdrav.
Kada je ishrana u pitanju uglavnom se hranim normalno. Jedino par dana pred trku unosim u većoj meri hranu bogatu ugljenim hidratima, a posle trke i jačih treninga hranu bogatiju proteinima. Često konzumiram ceđene sokove od voća i povrća. Zagovornik sam raznovrsne i umerene ishrane.
Kako vidiš trčanje u Srbiji?
U poslednjih par godina Srbiju trese polumaratonska groznica. Sve više gradova je počelo sa organizacijom polumaratona ili kraćih trka.
Povećao se i broj planinskih trka, što je veoma dobro, jer ljudi kroz trke mogu upoznati možda manje atratkivne i manje poznate, ali ipak prelepe planine u celoj Srbiji.
Naravno, postoje i trke pretežno komercijalnog tipa, ali bez obzira na svrhu, omasovljavanje trka ima svojih dobrih strana.
Veoma je važno da ljudi shvate koliko trčanje ima značaja za opšte zdravlje. Takođe kroz trke moramo i najmađima dati primer, da klinci od malih nogu krenu sa trčanjem.
Čestitam ti na odličnom rezultatu na Kozara Ultra Trailu! Tvoji utisci sa te trke?
Na KUT-u sam trčao trku od 40 k sa preko 2600 m uspona. Moram da priznam da je ovo jedna od najtežih a ujedno i najlepših trka na kojima sam učestvovao.
Još uvek sam pod utiskom prelepog i raznovrsnog okruženja Kozare. Trčanje na šumovitoj planini isprepletenoj bistrim potocima, u hladovini četinara, penjanje po grebenima – sve je to stvarno neverovatan doživljaj.
Mogu slobodno reći da ću na KUT-u trčati i sledeće godine, i iskreno svim zaljubljenicima u trail trčanje preporučujem ovu trku.
Neke konstruktivne kritike / sugestije za ubuduće?
Kada je u pitanju sama organizacija KUT-a možda je bilo sitnih propusta zbog pojedinih tehničkih problema i zbog loših vremenskih uslova, ali generalno utisci sa trke su više nego pozitivni.
Sa obzirom na to da sam upoznat s tim koliko Nevena Stojaković i KUT tim uložu truda i energije u organizaciju, i da je ovo tek druga godina u organizaciji trke, verujem da će u budućnosti KUT postati jedna od najboljih trka na Balkanu.
Koje trke imaš u planu u narednom periodu?
Prva naredna trka mi je Banjaluka Summer Trail. Ona se održava krajem juna u istoimenom gradu, na Banj-brdu, odnosno na Šehitlucima. Ovu trku organizuje takođe ekipa KUT-a.
Imao sam prilike da nekoliko puta obiđem te staze i mislim da su odlične za trejl. Očekujem dobru trku i još bolju zabavu posle trke. 🙂
Za avgust je u planu Bjelasica Ultra Trail. Ova trka se organizuje u Nacionalnom parku Biogradska gora, u jednom od tri poslednje prašume u Evropi.
Bujne šume, livade, planine i jezera sa Biogradske gore su odlična najava za trku u neverovatnom okruženju.
Takođe imam u planu da istrčim sve četiri trke pri PSS-u, odnosno četiri trke koje se boduju za plasman u planinskom trčanju.
Posle ovako lepe priče ostaje mi da se zahvalim Bobanu na izdvojenom vremenu i poželim mu sreću u daljim trkačko-planinarskim avanturama.
Šta ćete vi trčati ovog leta, dragi čitaoci? Kakve utiske nosite sa Kozare ili drugih planinskih trka? Podelite svoja iskusta u komentarima!
N.R.
