Zašto vas vaš GPS uređaj laže? Šta da učinite kada vam je potrebno da znate koliko daleko i brzo ste trčali.

Zašto vaš GPS uređaj pokazuje veću kilometražu i šta možete da učinite kada vam je potrebno da zaista znate koliko daleko i brzo ste trčali.

Koliko često ste bili u situaciji da trčite sa svojim prijateljima trkačima, krećete iz iste tačke i završavate na istom mestu, sve vreme trčite istim tempom i na kraju vaš GPS uređaj pokazuje totalno drugačije brojke od njihovog?

Ovo je česta pojava, isto koliko i situacija u kojoj završite polumaratonsku trku a vaš sat pokazuje da ste prešli 22km na sertifikovanoj stazi (sertifikat znači da je staza izmerena na tačno 21.095m)

Idealna putanja i različto krivudanje pravi razliku

Ako ste nekada gledali direktan prenos nekog od velikih svestskih maratona, videli ste grafiku koja prikazuje plavu ili žutu liniju na stazi. To je idealna putanja, zapravo najkraći put koji je meren pomoću točka. Kada bi se konstantno kretali tom linijom, bez odskoka koj pravimo dok trčimo (identična visina ramena) dužina koju bi smo istrčali bila bi verovatno tačna.

Kada koristimo GPS uređaj da bi smo merili vreme i dužinu trčanja, možemo da očekujemo određena odstupanja i razliku u rezultatima – kurs trke ima niz krivina, i dok svi trčimo istom stranom puta, nema razloga da se pretpostavlja da svi krivine istrčimo na istoj udaljenosti od idealne putanje i nemoguće je da zamislimo da su nam ramena u istoj ravni (ovo bi značilo da lebdimo). To bi lako moglo da dovede do razlike od nekoliko metara, na dužim distancama čak i nekoliko desetina metara.

Ipak, ova normalna razlika je samo jedna strana medalje. Razlike u rezuktatima su često mnogo veće.

Zašto se dešava da GPS uređaj pokazuje drugačije rezultate?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih se dešavaju greške u merenju, međusobno su povezane, naučno objašnjene i jako zanimljive.

Sistemsko precenjivanje rezultata

Neretko nam se dešava da završimo polu/maraton a naš sat ili aplikacija za trčanje pokazuju da smo prešli nekoliko stotina metara više i uvek više.

Ovo je posebno frustrirajuće kada trčite trku za koju ste se dugo spremali u nemari da oborite lični rekord. Završite trku i niste do kraja sigurni da li ste ili niste uspeli u tome.

Naravno, u današnje vreme najveći broj trka je čipovano, što znači da postoji zvanično elektornsko merenje vremena. Ipak, trkači često zameraju organizatorima da je staza kraća ili duža i da rezultat koji su dobili nije isti kao što pokazuje njihov GPS uređaj.

Obično se radi o grešci u razdaljini od 1%, koja se takođe pokazuje kao tempo koji je prebrz za 1%.

Ono što je problem kod ovoga jeste što se dešava da trčite maraton i sat vam pokazuje da trčite tempom 5:20min/km, a zapravo trčite 5:23min/km, gotovo tačno jedan odsto prebrzo. Kod polu/maratona ovakva razlika u tempu može da vas iscedi i da pred kraj trke budete u agoniji zbog prebrzog trčanja.

Razlika u tempu od dve sekunde po kilometru može da znači pravu agoniju u finišu maratona

Mnogi trkači pretpostavljaju da je razlika u tome što je GPS izgubio signal, možda zbog previše drveća ili visokih zgrada, što zaista može ometati signal.

Međutim sistemsko precenjivanje rezultata se bazira na tome što GPS koristi dve komponente prostornu (satelit snima vaše koordinate) i vremensku.

Prostorna kompnenta u ovom slučaju stvara problem. Naime satelit ima zakrivljnje terena u malom procentu, jer se nalazi na velikoj visini. I zato daje drugačije rezultate, to jest dodaje dužinu.

Detaljnu naučnu studiju na ovu temu možete da pogledate OVDE.

GPS sateliti imaju iskrivljenu sliku i zato mere veću dužinu

GPS tehnologija radi ali su veličina i težina GPS uređaja problem

Greška naime nije u samoj GPS tehnologiji. U geofizici, istraživači je rado koriste za praćenje kretanja tektonskih ploča, koje se pomeraju jako sporo, najviše nekoliko centimetara godišnje. Vulkanolozi GPS koriste za nadgledanje, sa izuzetnom preciznošću, kretanja tla koja bi mogla da preduslove erupciju.

Ali za tako precizna merenja su potrebni izuzetno osetljivi senzori pričvršćeni na inače nepokretne predmete. Da biste postigli toliko dobro rešenje, potrebno je i više vremena i računarske snage nego što vam sat može pružiti.

Da ne spominjemo da je ova precizna tehnologija jako skupa. Ovi prijemnici koštaju od 5.000 do 8.000 američkih dolara i prosečan trkač ne bi želeo da ga nosi. Obično su veličine srednje knjige i teške nekoliko kilograma.

GPS sat zahteva kompromise, kako za kontrolu njegove veličine, težine i cene, tako i za očuvanje veka trajanja baterije.

Jedan kompromis je da vaš sat zapravo zacrta vaš kurs uzimajući za parametre niz signala koje dobija, to znači da vas ne prati sve vreme već uzima signal na nekoliko sekundi i onda spaja tačke, od kojih nijedna nije tako precizna kao one koje koriste geofizičari.

Između dva signala koje ste poslali satelitu, možda ste skrenuli, možda usporili na par sekundi, odvezala vam e pertla, zaobišli ste prepreku…. Rezultat toga je da vas sat vidi kako trčite u nizu vijuga, poput pijanog čoveka koji se teturajući vraća iz kafane.

Da bi to nadoknadio, vaš sat koristiti algoritam koji pokušava da koristi seriju ovih signala kako bi pogodio šta zapravo radite. Ali u trenutku kada pokušate da pretvorite očitavanja u proseke, nailazite na nove probleme, koje naučnici koji se bave ovom tehnologijom nazivaju „greškama interpolacije“.

gps uređaj pametni sat
GPS uređaji šalju signal satelitu u intervalima.

Naravno da kompanije koje se bave proizvodnjom GPS uređaja čuvaju kao tajnu svoje algoritme ali je očito šta se dešava. Ako algoritam pretpostavi da niz signala zapravo predstavlja trkača koji ide u pravoj liniji, može ih prosečiti i smanjiti efekat pijanog teturanja.

Ali ako to učini previše agresivno, biće spor u uočavanju trenutka kada trkač zaista zaokrene – tu verovatno leži objašnjenje zašto su GPS uređaji notorno netačni na stazama.

Sve je to vrlo frustrirajuće ako trčite hronometar ili virtuelnu trku i zaista, zaista brinete o razlici između, recimo, 37:59 za 10K i 38:21 (1 odsto sporije).

Kako da izmerimo stazu preciznije?

Kako bi se pouzdano izmerila dužina staze, možemo da koristimo nekoliko dostupnih tehnologija.

Jedno rešenje je, traženje sata koji pored GPS-a ima i žiroskop, koji pomaže u praćenju promena u kretanju, bez obzira na GPS.

Žiroskopi se često koriste za pomoć GPS-u, tamo gde je žiroskop najjači, GPS je najslabiji i obrnuto. Tehnologije se dopunjuju.

Ovi satovi su uvek bili skuplji i prvenstveno su bili namenjeni triatloncima i trail trkačima, ali to se menja i verovatno je da će uskoro postojati čitava nova generacija satova za trčanje koji će koristiti ovakvu kombinaciju tehnologija.

Ako nemate sat, možete da koristite i jako precizan sajt za merenje staza gmap-pedometer.com na kom možete da unesete svoju putanju kretanja i dobijete preciznu distancu koju ćete trčati na sledećem treningu.

Kako se sertifikuju staze za trke i zašto je elektronsko merenje vremena pouzdana stvar na maratonima?

Kada je reč o merenju trkačkih razdaljina, zlatni standard je uređaj nazvan Jones brojač, koji se postavlja na bicikl i, kada je pravilno kalibrisan, dovoljno je precizan da se koristi za sertifikaciju trkačkih staza.

Jones brojač, najprecizniji uređaj kojim se mere svi svetski maratoni

Ali većina nas nema ovaj uređaj na raspolaganju i potrebna im je rigorozna kalibracija svaki put kada ih koristite kako bi se uzele u obzir male razlike u vazdušnom pritisku u gumama za bicikle.

Zato dobijanje sertifikata trase za trku, podrazumeva da na stazu izađe sertifikovani merač vremena, koji zna da kalibriše uređaj po standardima i da pređe trasu. Onda, sertifikovani merač vremena da potvrdu da je staza zaista duga koliko je potrebno i trka dobija sertifikat koji znači da ne sme da menja trasu.

Posle toga se na samu trasu postavljaju senzori, na startu, cilju i na kontrolnim tačkama (kod maratona su te tačke često na svakih 5km-7km). Na taj način zagarantovano je da svi prelazimo istu distancu po idealnoj putanji i da nam je vreme svima regularno izmereno (svaki trkač dobija svoj čip koji senzori zasebno očitavaju)

Šta nam preostaje, kako da podesimo GPS uređaj i izmerimo precizno svoje trčanje?

Jedan od odgovora je testiranje sata na stazama poznate udaljenosti. U Beogradu je recimo krug oko Ade ciganlije dobro izmeren i iznosi 7.700 metara, dosta tačno i više puta potvrđeno (šetačka staza). Nađite neku stazu u vašem gradu na kojoj možete da testirate sat, ako imate mogućnost, testirajte sat i na pravolinijskoj i na zavojitoj stazi.

Može da vam poslužiti sertifikovani put, kao na primer trasa Beogradskog maratona, iako ovo možda ne bi bilo pametno pokušati bez kontrole saobraćaja. Možete i da izmerite rutu gmap-pedometer.com ili točkom geodete i testirate sat na tako izmerenoj stazi – i to više puta (u različite dane), samo da biste bili sigurni da vam svaki put daje isti rezultat.

I opustite se. Čak i ako nije savršen, vaš GPS sat je izuzetno korisna alatka i daleko tačnije vam govori o vašoj udaljenosti i tempu od starih metoda poput vožnje rutom. Nemojte da budete previše opsesivni oko tih stotinki kilometra, koliko god ponekad izgledale frustrirajuće.