U novembru 2021. godine tim Skyrunning reprezentacije Srbije i Crne Gore nastupio je na Evropskom prvenstvu u Portugalu. Izuzetno težak teren dočekao je najbolje sportiste iz 20-ak zemalja, a među trkačima koji su predstavljali Srbiju našli su se i Tanja Jovanović i Nikola Ilić. Nakon što su se slegli utisci, i sezona privela kraju, pitali smo našu šampionku da nam prenese iz ličnog ugla ono što smo pratili preko mreža sa uzbuđenjem!
Da podsetimo, Tatjana Jovanović je višestruka pobednica skyrunning trka nacionalne serije u protekle tri godine, i to u različitim formatima, ali ponese pehar i sa svih drugih trkačkih događaja na kojima se takmiči. Ova borbena tridesetogodišnjakinja je trenerica Road Runners sekcije u Beogradskom trkačkom klubu već nekoliko sezona, a u svoje slobodno vreme uživa u planinskim vrletima.
Ćao Tanja! Za početak, ispričaj nam kako je došlo do toga da učestvujete na EP i kako je pao odabir tima?
Ovo je odlično pitanje za Marka Nikolića 🙂 doduše odgovoriću iz mog iskustva.
Pozvani smo na osnovu postignutih rezultata. Da bi bilo koji nacionalni tim učestvovao na evropskom i svetskom prvenstvu neophodno je da ima uspehe u nacionalnim ligama. Sve to prati Internacionalna federacija skyrunning-a. A da bi učestvovali na tim takmičenjima neophodno je da zemlja koja okuplja tim ima i licencu. Da bi i nacionalna liga bila zvanična i po pravilima federacije.
Kako si se spremala za ovu trku, da li su domaće trke dobra/dovoljna priprema, da li je bilo nekih specifičnih treninga?
Citiraću mog trenera Predraga Lukića kada su ga pitali koliko se dugo spremao za ultru, odgovorio je: „Spremao sam se ceo život“ 🙂
Reći ću da je za ovu trku bilo potrebno imati životno iskustvo u sportu.
Naše trke su me na neki način pripremale, odnosno to što mi je forma bila na visokom nivou je svakako doprinelo da završim evropsko. Prokletije su recimo najpribližnije, ali mi, nažalost, kako smo i shvatili na samoj trci, nemamo takvih planina ni kod nas ni u regionu.
Najveći utisak sa celog dogadjaja? Šta je Tanja „ponela“ iz Portugala?
Najveći utisak mi je to da je trka brutalna. Kada kažem brutalna u glavi mi je da trka sa razlogom nosi extreme format. Serra da Arada je čudna planina po terenu, klimi i usponu koji smo uspeli da skupimo u jednom danu.
Dugo ću pamtiti timski duh koji je preovladao u ekipi. Svi smo bili tu za sve. To na trkama ovakvog formata mnogo znači. Poneću podršku svih ljudi. Jer zbog te podrške nisam odustala od trke nego sam izdržala do kraja 🙂
Ponela sam deo Atlanskog okeana zauvek sa sobom.
Da li ste sklopili neka prijateljstva tamo, razmenili neka iskustva?
Mogu reći da jesmo. U hotelu smo bili sa Špancima koji su izuzetni i sjajni. Raspoloženi da pomognu, Pavlu i Nikoli si dali duple igle za brojeve :). Bili su Norvežani, Marija i Alek su pričali sa Stianom koji je bio jako ljubazan. Sve u svemu jako je bilo lepo videti sve te najbolje trkače, sa njima deliti teren i uz njih naučiti neke nove stvari.
Gde je nas skyrunning u odnosu na Evropu?
Uh, pa recimo da smo sport koji se još uvek razvija. U pojedinačnim kategorijama možda nismo uspeli da pokažemo na takvom terenu koliko i šta možemo, ali polako imaćemo još prilika uverena sam! Ali zanimljiv je podatak da smo kao tim od 20 nacija bili 8. A to nas je dovelo do tako visoke pozicije jer smo tim bez odustajanja na samoj trci. Svi naši članovi koji su startovali trku su istu i završili. Po onakvom terenu zaista je ohrabrujuća osma pozicija reprezentacije.
Da li bi nam otkrila svoje planove za narednu sezonu?
Što se tiče sledeće sezone… Pustiću da vreme i rad govore o planovima. Da smo pre svega svi zdravi, bez povreda i da nas korona pusti da sve ideje i sprovedemo u delo! Biće svakako izazovnija i zanimljivija od ove. Uverena sam u to.
Još jednom čestitke našim reprezentativcima! Hvala Tanja, puno sreće u novim avanturama i pohodima!
