Naiđu tako dani kada te stigne umor i sama pomisao na trening noćna je mora….
Pa se dvoumiš…
A onda se setiš svoje ekipe…
ili svog trenera…
ili trenerice…
kao i da se datum trke bliži…
…pa se lepo spakuješ i odeš na trening…
…a ono na redu INTERVALI…pa ko preživi… :)))
…a kada shvatiš da je sve gotovo osećaš se ovako…
ili ovako…
I kada se vratiš kući, istuširaš i spremiš za spavanje, shvatiš da si pobedio/la “đavolka” u sebi i zaspiš najslađe moguće…
