U nedelju se održao Pančevački triatlon na kome smo, po prvi put u životu, učestvovali Balša Rađenović i ja. Triatlon u Pančevu je ujedno bio i prvenstvo Srbije na sprint distanci (750m plivanja, 20km bajsa i 5 km trčanja na 30+ stepeni).
Uz dosta treme (ipak je ovo prvi put da plivamo u jednoj solidno prvljavoj i brzoj reci) i uzvodno plivanje, krenula je grupa od nekih 55 takmičara i takmičarki u avanturu zvanu triatlon.
Već na startu, neiskusno plivam po sredini gde je matica reke najjača, dok se u sebi oduševljavam svojom genijalnošću i glupošću ostalih takmičara koji ne razumeju najelemantarniju matematiku, tj da je hipotenuza najkraći put do tačke okreta.
Posebno mi je Dragana, moja verenica, sa istim onim pogledom kao kada sam završio prvi maraton, zadivljujuća. Toliko je ponosna na mene. Mislim da je to jedna od neverovatnih dodatnih vrednosti sporta kao što je trčanje i triatlon, gde je svako pobednik, to što nekako dragi ljudi, poznanici i prijatelji, a poesbno partneri znaju da cene. Pisaću u ovove više, a vi do tada probajte da doneste medalju gajbi.
Pored ove lične priče, naravno da sve što radim ima veze i sa Trčanje.rs i našom triatlon sekcijom čiju uslugu osmišljavamo i razvijamo. Definitivno, želimo da ponudimo isto ono što već imamo za trčanje, a to je okruženje i podrška za sve one koji bi da se oprobaju u triatlonu, te da rekreativno treniraju za prvi polumaraton, maraton ili zašto da ne sprint triatlon (čitaj Ironman 🙂
Sledeće nedelje, ekipa putuje u Zagreb na olimpijsku distancu. Čitamo se.
