Emil Zátopek je jedan od najvećih trkača XX veka ali i jedan od najvoljenijih. Trkač koji je konkurenciju tretirao kao prijatelje i često bio kritikovan zbog svoje pričljivosti na stazi.
“Osnivač” interval treninga
Smatra se da je bio jedan od osnivača ’interval treninga’. Jedini je trkač koji je ikada osvojio 5.000, 10.000 i maratonsko zlato na jednim igrama. Njegovi treninzi su ušli u legendu:
- 100x400m(100 ponavljanja sprinta na 400 metara) i to po sedam dana uzastopno ili trčanje kroz šumu,
- u vojničkim čizmama,
- sa svojom ženom na leđima
- kao i trčanje po vešu u kadi kad su vremenski uslovi bili previše nepogodni za vanjski trening.
Takođe poznat i kao ’Češka lokomotiva’, rođen je 19.septembra 1922. u Koprivicama, Češka. Na svoju prvu trku je otišao nevoljno, po šefovom naređenju. Pre svega zato što je fabrika cipela u kojoj je radio bila jedan od sponzora trke na 1,500m. Bez ikakvog treninga pre toga, trku je završio drugi i posle nje je počeo ozbiljno da se intresuje i bavi trčanjem. U svojoj knjizi ’Masters of the marathon’ Richard Benyo je prokomentarisao sledeće:
’Završio je drugi, verovatno više motivisan da što pre prebrodi događaj nego da u njemu zasija’.
Svega četri godine kasnije obara nacionalne rekorde na dužinama od 2,000, 3,000 i 5,000 metara. To mu je obezbedilo mesto u Českom nacionalnom timu za Evropsko prvenstvo odigrano 1946. godine.
Zatopek oborio rekord na svom prvom istrčanom maratonu
Svoj prvi olimpijski nastup izveo je na igrama u Londonu 1948. godine. Osvojio je jedno zlato i srebro ali najveće uspehe, koji će ga proslaviti, postiže na sledećim igrama u Helsinkiju 1952 godine. Na tim igrama je pokupio već pomenuta zlata i postavio tri rekorda. Uključujući i maraton koji mu je, za potpunu nevericu, bio prvi istrčani maraton u životu. Evo vremena koja je Lokomotiva postigla na tim igrama: 5,000m- 14:06.6/10,000m- 29:17.0/Maraton- 2:23:03.
Neznajući ništa o maratonu, Emil je trčao za Jim Peters-om, britanskim trkačem i tadašnjim nosiocem rekorda koji je pokušao da izmori Zatopeka forsirajući nenormalni tempo (prvih 5km za 15.43sec). Emil, ga je pitao da li im je tempo prejak, a Piters je odgovorio da su spori previše – verovatno polu u šali ili u želji da otkloni manje iskusnog konkurenta, ’Previše spori? Da li si siguran da idemo previše sporo?’, kad mu je ovo potvrđeno, pojačao je i ostavio ga iza sebe, osvojio zlato i postavio novi rekord.
O veličini ovog čoveka puno govori njegov susret sa Ron Clarke-om, australijskim rekorderom na 10.000m kome je i pored svih uspeha izmačinjalo zlato sa igara. Ron je posetio starog majstora iza gvozdene zavese tokom 1966 godine. Na rastanku, Zatopek mu je uručio mali paket uz reči ’Čuvaj ovo, jer si je zaslužio’. Tek u avionu Ron je otvorio paket i u njemu našao medalju na 10.000 metara iz Helsinkija. Ovim gestom Zatopek je pokazao ko je jer je upravo Klark taj koji je zamenio njegovo ime u listi rekorda.
Kad nije trčao, Zatopek je bio uvaženi član komunističke partije. Ali zbog javnog protivljenja ruskom uticaju u svojoj zemlji je skinut sa svih važnih pozicija i primoran da radi u rudniku uranijuma u kojima je ostao do 1990. godine. Ostatak života je proveo mirno sa suprugom Danom, koja je takođe bila olimpijka, sve do smrti 22. Novembra 2000 godine. Interesanto je i to da je rođena na isti dan kad i on. Lokomotivi su stalno prebacivali zbog facialnih izraza agonije koje je pravio dok trči. Ali se on sa osmehom branio uz objašnjenje da trčanje nije isto kao i umetničko klizanje i da se poeni dobijaju samo za brzinu a ne i za izgled.
Citati
- Ako želiš da osvojiš nešto, trči 100 metara. Ako želiš da doživiš nešto, trči maraton.
- Zašto da vežbam sporo trčanje? Kad već znam da idem sporo, ja hoću da naučim da idem brzo.
- Trkač mora trčati sa snovima u srcu i sa besparicom u džepu.
O tome koliko je ovaj čovek delovao inspirativno dosta govori i činjenica da je Sri Chinmoy napisao ’Emil Zatopek: Earth’s Tearing Cry And Heaven’s Beaming Smile’. Radi se o knjizi koja se bavi njegovim životom, principima i životnom filozofijom u globalu.
Belgiski časopis za trkače 2008. u svom prvom broju objavio opširni interviju sa Danom Zatopek i uz njenu saglasnost dao ime časopisu – Zatopek. Za-to-pek, Za-to-pek, Za-to-pek! The Life and Times of the World’s Greatest Distance Runner je naziv knjige koju je Bob Philips napisao o njemu tokom 2002 godine.
Već pomenuti Ron Clark je u jednoj prilici izjavio sledeće: “Negov entuzijazam, njegova druželjubivost, ljubav prema životu, isijavali su kroz svaki njegov pokret. Ne postoji niti je ikada postojao veći čovek od Emila Zatipeka“.
