Ili: Zašto je važno da budite promoteri i lideri trčanja!
Vizija Trčanje.rs jeste Srbija u kojoj ljudi trče i dobro povezana trkačka zajednica na Balkanu. Naša misija je da svakodnevno omogućavamo što bolje uslove za trčanje svih ljudi koji to žele. Sebe vidimo kao nosioca trkačkog pokreta i lidera promena u prihvatanju trčanja kao aktivnog životnog stila.
Naš glavni zadatak je da neprestano povećavamo razumevanja i upoznajemo ljude kojima „prodajemo“ trčanje. Stalno se trudimo da odgovorimo na potrebe naših čitoaoca, ali i članova i svih onih zainteresovanih za trčanje. Ono što nam je najveći izazov jeste kako da prebrodimo jaz između trkača i „netrkača“, onih koji sve češće srećemo na uilcama grada kako džogiraju i onih koji ne mogu sebe da zamisle u opremi za tčrnaje. Kako da učinimo da sajt Trčanje.rs i trčanje budu prepoznati i kako da kada budu preoznati ljudi mogu da ga iskoriste da otkriju sve one lepe stvari koje trčanje može da donese.
Drugi zadatak koji smo preuzeli jeste pomoć različitim institucijama (pre svega 1. organizatori trka i drugim atletskim radnicima koji su se vremenom usporili, 2. biznisu koji je ponekad suviše kratkovid i orijentisani na trenutne rezultate, 3. drugim partnerskim organizacijama iz oblasti zdravih stilova života… ) da razumeju značaj nadolazećeg trkačkog porketa, da shvate svoj interes i mogući način da povežu svoje poslovanje na obostranu korist.
Gde je trčanje na ex-Yu + Slovenija?
Ono što je važno jeste da shvatimo da trkački pokret da bi bio pokret mora da prođe kroz sve faze procesa koji se zove „difuzija inovacija“. Inovacija ovde jeste samo trčanje kao način rekreacije i aktivnog životnog stila.
Trkački sve više izlaze iz svojih rovova, teretana i polako postaju svakodnenva slika u većim gradovima na našem prostoru. Kriva koju dajemo predstavlja 5 tipova ljudi koji na različite načine i u različito vreme prihvataju trčanje.
Inovatori
Inovatori su ljudi koji prvi usvajaju inovacije. To su ljudi preduzetničkog duha, spremni na rizik, na promene… kojima nije toliko važno šta drugi misle o njima. U trkačkoj sferi to su ljudi koji aktivno i redovno trče. Često ljudi koji su imali mogućnost da putuju u inostranstvo. Za Trčanje.rs to su oni koji su od samog početka sa nama, koji koriste Google :), gedžete kao štu su puslometri, GPS satovi… i koji su stalno traže nove načine da istraže sebe – akvatlon, triatlon, snoubord…
Za nas je ovo grupa ljudi koja se okuplja na internetu ili otvara svoje blogove o trčanju… To su ljudi koji učestvuju na trkama, putuju, koji se međusobno druže, koji će preuzeti program treninga sa neta, koji će se oprobati u akvatlonu, koji će non-stop smarati o trčanju… koji će imati kompresione čarape, izotonične napitke, i šta ti ja znam…
Rani usvajači
Rani usvajači predstavljaju grupu koja je za svaki razvoj najznačjanija. Ovo su svi oni ljudi koje danas srećemo u većim gradoima koji trče po stazama na Adi, Košutnjaku, Keju, Jarunu… koji traže grupe za trčanje i rado prilaze (redovno prate ili se aktiviraju) projektima kao što su Nike Running Club Beograd ili Klub Trčanje.rs.
To su ljudi koji su najčešće veoma futuristički orijentisani, prvi će probati sve novo što se pojavilo i uglavnom su nadprosečno obrazovani. Oni se često druže ili komuniciraju na neki način sa inovatorima, pa tako saznaju za nove proizvode. Nema ih mnogo, oko 13 posto, ali su jako važni. Pravo leglo early adoptersa u Srbiji je recimo Twitter. Većina ljudi koji imaju nalog na Twitteru spadaju u ovu kategoriju. Istok Pavlović
Trčanje.rs komunicira sa ranim usvajačima i zato je ono jako važna promena koja se desila na našoj trkačkoj sceni
Većina
Većina (masa) je podeljena na ranu i kasnu, i glavna greška mnogih preduzetnika je što odmah žele da udare na masu i preskaču early adoptere. To nije moje mišljenje, već empirijski dokazana stvar koju možete pročitati u mnogim knjigama iz marketinga. Naravno, ovde govorimo o stvaranju brenda, a ne o surovoj prodaji. Ako neko hoće da uveze dva kontejnera čarapa i da ih distribuira po buvljacima širom zemlje, ovaj tekst se na to ne odnosi. Brend je ona ezoterična vrednost firme koja se stvara ni iz čega i stoji u glavama ljudi, a koja često vredi kao pola cele kompanije pa i više. Istok Pavlović
Kada pogledate da se trke kod nas (npr Beogradski maraton) i u okruženju (Zagreb) reklamiraju mesec dana pre starta, a da tokom cele godine gotovo da nemamo aktivnosti niti komunikaciju sa postojećim trkačima (inovatorima i ranim usvajačima) ne možemo ni očekivati neki rast broja trkača već stagnaciju u dužem vremenskom periodu. Zato je važno da se ponude kontinuirane aktivnosti poput različitih klubova podrške i grupa koje će da neguju rane usvajače – baš kao što New York Road Runnersi organizuju mnoštvo trka i treninga za svoje članove. Dobar primer negovanja ranih usvajača jeste i hrvatski brend „Volim trčanje“ sa portalom Utrke.net i kros utrkom „Volim trčanje„.
Očigledan primer su vam kampanje Nike Running Club Beograd i Adidas škola trčanja u Zagrebu (komuniciraju sa ranim usvajačima), bolji su ARK Fruška gora iz Novog Sada i TK Varadžin 042 i najbolji Road runners Club Trčanje.rs, gde ljudi kao što idu na aerobik mogu da treniraju trčanje.
Jaz do većine
Između ranih usvajača i većine postoji jaz (gep) koji mnogi ne uspeju da prevaziđu. To vam se dešava sa trčanjem u proteklih xx godina od Hrvatske do juga.
Većina teško usvaja nove stvari – ali nekako i do njih dolazi inovacija, jel da? Kako se to dešava? Da bismo ovo shvatili i da bismo imali uvida šta je sve potrebno da uradimo da bismo ubrazli proces prihvatanja trčanja kod većine moramo podeliti većinua na ranu i kasnu.
Rana većina je u kontaktu sa ranim usvajačima! Ova masa ljudi koja još uvek nije ni pomislila da je ok istrčati krug oko Ade ili Jaruna ili ne daj bože istrčati polumaraton ipak ima u svom okruženju nekog ko je dovoljno cool, a uradio je to.
Rana većina ima uvida da njihovi poznanici kreću da trče, i ako im se „proizvod“ dopadne, počeće da ga koriste. Tako inovacija (trčanje) postaje istorija 🙂
Ranu većinu čine pragmatični (praktični) ljudi. Ovi ljudi, ako zaključe, da je trčanje korisno (kao što je recimo teretana ili aerobik prihvaćen) rado će se odvažiti i na redovno bavljenje trčanjem.
Zaključak: Da bismo došli do većine moramo negovati rane usvajače.
Kasna većina
Kasna većina su vam svi oni koji vam se smeškaju u brk kada kažete da trčite… u glavnom oni vas aspolutno neće razumeti, i za njih ste totalno neinteresantni. Generalno, ovi ljudi su nezainteresovani za nove stvari i najčešće nisu preterano školovani. Kasna većina usvaja na kraju promenu od rane većine sa kojom su u kontaktu.
Trčanje verovatno neće doći nikada u ovu grupu, ali aktivan životni stil i rekreacija, zdrava isrhrana imaju tu šasnu.
Sketpici
Skeptici su oni koji najkasnije prihvataju promene. To su oni ortaci koji i dalje nose odličan telefon Nokia 3310. Kada budemo svakodneno putovali na Mesec, oni će početi da možda početi da trče. Oko njih se ne treba truditi.
Adria regija – zemlja inovatora
Srbija danas broji zasigurno manje od 2% populacije koja trči. Hrvatska je malo bolja, a Bosna i Makedonija su što „južnije to tužnije“. To znači da u našim državama trče samo oni koji su inovatori, mali broj najspremnijih na promene.
Pored inovatora govorimo i sa ranim usvajačima, koji su za Trčanje.rs i najvažnija grupa ljudi… Ovi ljudi istražuju mogućnost da trče, počinju i na ličnom planu menjaju ponašanje ka trčanju (to znači da trče mesec dana, pa 2 ne, pa onda sledeće godine opet trče na leto i tako…)
Takođe, celokupan grafik treba gledati i samo za mlade ljude, gde se procenat ljudi koji džogiraju povećava (ako ima neko ko bi radio istraživanje na ovu temu, neka se javi)
Članovi Trčanje.rs kao lideri
Članovi Kluba Trčanje.rs su ona hrabra grupa ljudi koja rado prihvata promene i ne boje ih se. Mi od naših članova i posetioce ne očekujemo samo da budu konzumenti usluga već i da utiču na ljude u svom okruženju na aktivnu promenu – da inspirišu ljude da prihvate odgovornost za svoj izgled i dobar osećaj u svom telu – i da počnu da se bave trčanjem.
Liderstvo se najbolje i definiše sa uticajem koji postižete. Trčanje.rs je uticalo da neki ljudi istrče svoje prve polumaratone i naprave svoje prve trkačke korake… sada je zadatak da se taj uticaj širi kroz promotere trčanja.
Ideja Trčanje.rs nije samo da promoviše trčanje i aktivan životni stil, jer sami ne možemo imati efekte, već i da jačamo ljude da sami budu nosioci promena.
Trčanje u Srbiji
Ovde sam dao svoju optimističnu prognozu za razvoj trčanja u Srbiji. Razvoj trčanja posle ulaska u EU će verovatno ići mnogo brže. Gomila drugih stvari će uticati na razvoj trčanja: rast standarda, dolazak jefitnih brendova, kampanje, inovatnivne usluge, nove trke i klubovi…
Za kraj, Beograd ima 2 miliona ljudi. Potrebni su nam hrabri (mladi) ljudi koji su spremni da bez blama trče, izgledaju dobro i žive trčanje. Verujem da je i Zagrebu, Skoplju i Sarajevu slično potrebno 🙂
Tekst inspirisan člankom Istoka Pavlovića „Difuzija inovacije„.
22 komentara. Leave new
Zanimljivo poređenje. Imao sam prilike da pročitam dotični članak od Istoka i mogu da kažem da mi je dosta otvorilo oči, što se tiče posmatranje same ideje i inovacije, i način na koji se ona treba implementirati među društvom.
Super je što si napravio presek i iskoristio metodu difuzije da prikažeš gde je trčanje kao ideja i pokret kod nas i šta je ono što nas dalje čeka.
Ovde želim samo da dam malu sugestiju koja se tiče ove ideje. Trčanje kao ideja i sam pojam je jako širok tako da u ovom kontekstu mislim da nije dobro da se usko posmatra na ovakav način kako si ti predstavio. Zašto, prvenstveno iz razloga što svaka osoba stvara svoju sliku o trčanju, tako da se ne može na ovom grafiku napraviti jasan presek ko kojoj grupi pripada jer je fora, sto se tiče trčanja, da ljudi stalno flukturiraju među grupama. Dosta poznajem ljudi iz trkačkog sveta koji su bili pravi inovatori po svemu kako si ih ti opisao ali su vremenom nestali i prešli u ovu poslednju grupu i suprotno, tako da što se trčanja, redosled prihvatanja same ideje i „proizvoda“ ne mora biti nužno takav kako je predstavljen na grafiku.
Naravno, postoje neke opšte ideje koje trčanje propagira a to je zdrav i aktivan život i to je ono, mogu slobodno reći, što svi ljudi prepoznaju. A to su i ideje koje trcanje.rs propagira i te ideje upravo svi mi sirimo među prve dve grupe.
Ono što želim da kažem je da mislim da je pogrešno da se trčanje posmatra kao „proizvod“. Jeste da je dobro kada imas jasno predstavljenu ideju i jasno definisane koristi jer talo lako pronalaziš svoju interesnu grupu, ali mi nismo Apple koji isto primenjuje ovaj koncept kod promocije svojih proizvoda.
Od inovatora i ranih usvajača zavisi kakvu ideju će ostali ljudi prihvatiti i na nama je zadatak da damo ljudima da biraju i da ih motivišemo da stvore svoju sliku o trčanju kao načinu života. A to nije samo zadatak trčanja.rs nego i svih klubova i ljudi kod nas koji furaju svoju priču o trčanju kao načinu života. Svako treba da širi svoju priču. Jer to onda predstalja pravi trkački pokret.
Bez obzira kako gledali ovaj grafik trkački pokret će se širiti jer je kritična masa već pređena tako da se ne bi složio sa tobom da samo 2% populacije trči, mislim da je taj broj mnogo veći ali u odnosu na ostale zemlje u regionu opet manji.
Deki hvala na komentaru. Ovo je, naravno, samo moje mišljenje i pokušaj da obuhvatim šta se sve dešava… Cilj svega je povećavanje razumevanja, kako bismo mogli da učinimo korake da približimo trčanje što više onima koji ne trče… Ideja teksta je da pokrene i druga mišljenja i diskusiju i da učimo svi iz toga…
Evo mojih komentara
„Trčanje kao ideja i sam pojam je jako širok tako da u ovom kontekstu mislim da nije dobro da se usko posmatra na ovakav način kako si ti predstavio. Zašto, prvenstveno iz razloga što svaka osoba stvara svoju sliku o trčanju, tako da se ne može na ovom grafiku napraviti jasan presek ko kojoj grupi pripada jer je fora, sto se tiče trčanja, da ljudi stalno flukturiraju među grupama. Dosta poznajem ljudi iz trkačkog sveta koji su bili pravi inovatori po svemu kako si ih ti opisao ali su vremenom nestali i prešli u ovu poslednju grupu i suprotno, tako da što se trčanja, redosled prihvatanja same ideje i „proizvoda“ ne mora biti nužno takav kako je predstavljen na grafiku. “
I ja sam došao do ovoga. Kada pogledaš ljude koji trče, ima među njima onih koji nikako ne bi mogli da se uvrste u inovatore… Posebno neki stariji trkači koji i teže prihvataju promene, ne bi se mogli nazvati inovatorima..
Ono što ipak mislim da može da se napravi generalizacije (u svakom slučaju dolazimo do greške) jeste da se trčanje posmatra kao „proizvod“, ideja, kao što je npr teretana… Danas kada predložiš nekome ko nikada nije trenirao ili je poslednji put trenirao u srednjoj školi, da trenira i predložiš mu teretanu ili trčanje, pre će se izabrati tereatanu.. to mu je poznatije, ima više drugova koji već idu… a trčanje je teško, stradaju kolena, dosadno je…
I teretana i npr prodavnice zdrave hrane su u nekom trenutku procvetale kao što će i trčanje kao način rekreacije…
„Ono što želim da kažem je da mislim da je pogrešno da se trčanje posmatra kao „proizvod“. Jeste da je dobro kada imas jasno predstavljenu ideju i jasno definisane koristi jer talo lako pronalaziš svoju interesnu grupu, ali mi nismo Apple koji isto primenjuje ovaj koncept kod promocije svojih proizvoda.“
Proizvod konceptualno.. Možda ne ko opipljiv proizvod, kao što bi bili Klub Trcanje.rs ili Noćni maraton u Novom Sadu, ali u svakom slučaju kao korist. Trčanje ti je proizvod koji donosi dobar izgled, samopouzdanje, antistres…, ima svoje osobine, svoju cenu… Cena koštanja trčanja ti je na primer to što nećeš moći da izbleš gajbi da gledaš seriju ili ćeš morati ranije da ustaneš.. Imaš i cenu patika i drugo… Ima i način upotrebe: 3 puta nedeljno po 30 minuta… Konkurencija trčanju su teretane, zeleni čajevi, aerobici, pojasi za mršavljenje, plivanje…. Tako nešto…
„Od inovatora i ranih usvajača zavisi kakvu ideju će ostali ljudi prihvatiti i na nama je zadatak da damo ljudima da biraju i da ih motivišemo da stvore svoju sliku o trčanju kao načinu života. A to nije samo zadatak trčanja.rs nego i svih klubova i ljudi kod nas koji furaju svoju priču o trčanju kao načinu života. Svako treba da širi svoju priču. Jer to onda predstalja pravi trkački pokret.“
Tako je. Tu smo se ponovili i nadovezali. Svi koji trce su uzori u svom orkuženju za promenu. Isto kao i svi muževi koji biju svoje supruge, pa posle i deca biju majku ili svoju ženu. Tako isto i ti što trčiš, daješ šansu svom detetu da se bavi redovno sportom. Pokret je upravo to, kada različiti akteri na svoj način (organizacijom tkra, predavanja, treninga….) širi priču. To su rani usvajači.
Inače 2% na 6.000.000 (ili koliko god nas ima da ne bude da sam megalomanski srbenda) je 120.000 trčećih Srba. Ako redovno trči 0.1% Srbije biće dobro, a nije :)) Ovo i pokazuje da ovaj grafik i ne može baš biti primenljiv ili je primenljiv ali smo mi nerealni :))
Ja bih voleo kada bi više vremena posvetili posećivanju trka a manje samopromociji… Od početka ove godine na trkama u zemlji a van Beograda bio sam u Smederevskoj Palanci, Kuli, Paliću, Novom Sadu, Beočinu, Ovčar Banji, Fruškoj Gori, Dimitrovgradu, Tari, svuda sa članovima mog kluba… Sombor sam propustio zbog povrede sa Fruškogorskog Maratona i hteo sam da umrem koliko sam želeo da idem na tu trku… Lako je prošetati se do Ušća ili Ade, istrčati trku, sesti za komp i govoriti o sebi kao o inovatoru… Aj’ vi malo van grada da promovišete trčanje, sajt i svoj klub, da razvijete zastave i slikate se za profile na Fejsu, kakvi ste to inovatori ako vam svaki put treba rezervisan autobus i propratni program da bi otišli na neku trku, gde je tu zezanje, duh zajedništva, avantura…
Za vikend je Kula a sledeće nedelje Noćni, na oba idete, gledajte da vam to malo pređe u naviku ako mislite da zovete sebe najboljim, kao što ste to skromno uradili u ovom tekstu…
Pravo da ti kažem za neke trke nisam ni čuo da su bile. Bilo bi lepo i ja bih to stvarno voleo da ljudi koji posećuju ove trke, baš kao ti, a žele da učestvuju u razvoju trčanja, nakon istrčane trke, pošalju fotografije i napišu tekst za Trčanje.rs… lako je kritikovati, no treba dati i doprinos… takav jedan pregled i utisak bi stvarno značio da i drugi saznaju o trkama za ubuduće…
Postoji godišnji plan trka za organizovane odlaske. Manje grupe i pojedinci iz Kluba obilaze i druge trke u zemlji i inostranstvu… Bili smo u Somboru sa manjom ekipom, Beču, Štutgartu, Trstu… Čak smo kao što i piše u tekstu bili u koorganizacije jedne.
Da ne bi brinuo brejking njuz: od avgusta krećemo sa akcijama po gradovima duž Srbije :))
p.s. zajedništvo, duh, zezanje, nisu odvojene stvari od Kluba. Mi se zezamo minimum 3 puta nedeljno na treninzima…. čak ćemo i 7 dana biti zajedno na moru.. .kako će to tek zezanje da bude
Dobra fora, ja da idem po trkama, slikam, pišem tekstove i promovišem vaš sajt, a vi da – šta? Meni naplaćujete zajednički trening nedeljom? Dobar vam je biznis plan, jel’ mogu i ja tako, zvuči savršeno… Sećam se kad sam prvi i poslednji put pisao o provodu na trkama, izbacili ste sliku sa Podgoričkog maratona koju sam stavio i ubacili neku sa vašeg zajedničkog treninga… Mislim, nemam komentar… A i video sam kako prolaze ljudi koji ulože svoje vreme i talenat u ovaj sajt, pogaze se čim se bocne nečiji ego…
Imam ja svoj klub za koji ću da pišem ako treba, a iskreno, nešto baš i ne treba jer nas na svakoj trci bude bar po deset pa uvek ima ko će; a i ne sekiram se mnogo što se tiče mog doprinosa trčanju, nemam neki ego trip da budem u tih 2%, meni je dovoljno da istrčim svaki dan bez obzira na vremenske uslove i umor, pa ako neko, pošto me vidi na -10 kako utabavam staze po Vračaru radeći dužinu, zaključi da bi mogao i on da proba, meni je dovoljno… I ja sam tako počeo…
A što se zezanja tiče, sećam se Novosadskog maratona, recimo. Veče pred trku sam izašao u grad sa drugarima iz kluba, onda sam prespavao kod jednog od njih, sutradan me je drugarica iz kluba vodila na orijentiring, da bi na kraju došli u Dunavski park u kojem ste vi presedeli ceo dan u krugu… Ja sam onaj što je jedini pio pivo i zabavljao se, verovatno jer nisam učestvovao u suvoparnoj diskusiji o položaju mladih u društvu… Nemoj da se ljutiš, ali ako je to vaša ideja provoda, preskočiću… Ozbiljne teme su za neko drugo mesto, trkačke ekskurzije su za zezanje i opuštanje…
U svakom slučaju, želim vam svu sreću u vašim budućim akcijama, ekstra provod na moru i još puno trka sa Najkijem… A najviše vam želim da u celom tom procesu konačno prepoznate svoje mesto u trkačkoj zajednici, ne ono koje se trudite da sebi date, već ono koje zaslužujete, jer iako verovatno nikada neću uložiti sekund svoga vremena u ovaj sajt, uvek ću mu biti zahvalan jer sam pomoću njega upoznao neke fantastične ljude i jako mi je žao što drugi neće imati tu priliku jer oni, kao i ja, sebe više ovde ne vide… U stvari, imaće, samo je potrebno da malo više idu po trkama, a malo manje čitaju o njima…
Ja u stvari ne znam kakvu ti promenu hoćeš da mi napravimo u našem ponašanju, osim da dolazimo češće na trke, da se bolje zabavljamo i da naučimo gde nam je mesto u trčanju u Srbiji… To je ono što ja vidim da bi ti želeo od Trcanje.rs.
Prvi predlog i želja da dolazimo na više trka je ok, jasan je i hvala ti na tome.
Drugo kako i šta je zabavljanje, da li je to pijenje piva u parku ili nešto drugo, je stvarno izbor svakog od nas. Ako negde biramo to je onda način zabavljanja… tako da ne znam kako da diskutujemo…
Treće gde, šta i sa kojim partnerima radimo apsolutno ne vidim zašto bi nekoga ko je van Tima Trčanje.rs interesovalo i otkud mu pravo da uopšte komentariše? U ostalom kako bi se ti osećao da ja sada komentarišem interna pitanja ARK Fruška gora? Da li ili ne treba da radite sa tim i tim, to i to, da li može nešto bolje, zašto je ovo ovako i onako, da li možete da menjate način zabave i ko treba da govori u ime kluba, gde je zvaničan stav…
Četvrto, jedino što mogu da vidim da ti nešto nije po meri i da si ljut. Kada kaže „da prepoznamo svoje mesto.. ono koje zaslužujemo“ voleo bih da kažeš konkretno šta to znači, kako bismo mi znali da smo na pravom putu… Naravno to ne znači da bismo te i poslušali ali bismo barem imali razumevanja…
Ja ovo sve stvarno shvatam tvoju brigu da ne letimo i da se ne zalećemo. Takođe, tvoje želje u za budiće uspšne akcije takođe prihvatam i ako su ispresecane ironijom. Nadam se da ta ironija ne želi da propadnemo :)) jer to neće da se desi 🙂
Na kraju…
Da bi sve ovo imalo smisla samo je potrebno malo truda da iskažemo šta konkretno želimo, ako to drugi ne mogu, onda ne treba da tražimo krivce, nego da se potrudimo da sami to uradimo.
Ako je tvoja konkretna želja da ljudi idu više na trke a manje čitaju o njima, siguran sam da postoji način da se i to napravi…
Pošto je diskusija offtopic, sve odgovore i pitanja slobodno na forum, ovde zaključavam ovaj thread.
Da ne ulazimo u detaljniju raspravu, a čisto da pokažem da nit sam ljut nit se mešam u to šta i sa kim radite, sam si rekao, to se mene ne tiče, ne znam ni gde si to pročitao u mom komentaru, ali ajde (malo me je pogodio komentar da ja treba da dam doprinos trčanju time što ću pisati tekstove za ovaj sajt, ali mislim da nisi na to mislio)… Stvar koja mi smeta je što mi nije jasna vaša potreba da namećete sebe kao pionira trkačkog pokreta i usput poklopite ljude koji su celu svoju karijeru posvetili sportu, trčanju i aktivnom životu… Jel’ treba da podsećam na komentare posle gostovanja na Studiju B u kojem ste izjavili da u Srbiji nema gde da se trenira triatlon pa su se ljudi koji se njime bave osetili prozvanim… Drugo, Nike City Run… Zašto mora da bude „prva, prava“? Jel’ bi smetalo nešto da bude „lepa, dobro organizovana, ulična trka“… Kako to zvuči ljudima u manjim mestima kao što su Petrovac ili Kula kad jedan veliki portal posvećen trčanju njihov trud ne shvata ozbiljno? Ili bar to ne pokazuje…
Ja sa ovim sajtom imam problem od ranije, i to je razlog što na njemu više nisam aktivan niti dolazim na zajedničke treninge, ali to nema apsolutne veze sa mojim prethodnim komentarima… Jedini i isključivi razlog što sam uopšte i ostavio komentar je što mi nije jasno po čemu vi svoj klub smatrate, ne samo jednim od predvodnika nekog trkačkog pokreta, već najboljim među njima, kad, da ponovim, vas na trkama nema, to mu dođe neka osnova… Kada ste prošle godine organizovali pejsere i okrepu na Beogradskom, to je bila velika stvar i prvi sam vam čestitao, ali tada nije postojao klub, samo entuzijazam koji je neke pojedince povezao… Vi kao klub tek treba da se dokažete, organizovati treninge tri puta nedeljno nije uspeh, to je vaš posao…
I konačno, i stvarno, da ne spominjemo to više, možda je zvučalo ironično ali ja vama stvarno želim sve najbolje… I provod na moru i akcije i sve… Imam svoje rezerve i razloge zbog kojih neću učestvovati, ali to je moja stvar, daleko od toga da vam želim nešto loše… Pogotovo što kod vas ima članova koje cenim, sa kojima se ispričam kad god ih sretnem, pa čak i sa kojima sam u kontaktu… That being said, i dalje vas krivim što je jedna velika energija i entuzijazam koji je postojao ugašen, tako nešto će se teško ponovo pojaviti, ma kako visoko mišljenje o sebi imali…
E kul… sada mi je stvarno mnogo lakše da te razumem sa ovim konkretnim pitanjima. I mnogo mi više prija disksusija.
Prva prava je otišlo na Beograd, prva prava gradska trka u Beogradu. Na to sam mislio. Mišjlenja sam da Beogradu fale velika trkačka dešavanja, koja će biti baš tako, dobro organizovana, propraćena u medijima.. jednostavno događaj na nivou svetskih metropola na kojima svako može da učestvuje sa brojem i rezultatom. Mislim da to može da omasovi i promoviše trčanje. Moja greška. Naravno da nisam hteo nikoga da omalovažim u manjim gradovima.
Smatram velikom stvari to što inoviramo stvari. To sad iz ovog ugla ne deluje baš jasno, ali napraviti Klub trčanja i učiniti ga da on bude dobar (da zadovoljava potrebe korisnika), bude prijemčiv i održiv to je velika stvar i rudarski posao. Npr sada podrazumevaš da postoje teretane u Bg-u i Wellness centri, ali ne podrazumevaš da imaš trkačke klubove. Kada budeš podrazumevao trkačke klubove i birao ih kao što biraš teretanu, onda se zapitaš, kako su ljudi uopšte došli do ideje, nije im samo palo na pamet da osnuju klub za trčanje… Ima i tu drugih stvari, organizovani odlasci na trke u inostranstvo, kamp, svašta nešto se tu svakodnevno radi…. to su ti sve stvari na koje drugi, potrebno je vreme, ali će početi da rade… to je onaj trenutak u budćnosti kada ćemo imati konkurenciju.
Sve se svodi na odgovornost.. dokle god smo kao ekipa i sa fantastičnom energijom, koja se druži, putuje i dobro se provodi, to je druženje i nije razvoj. Definisanjem kluba i aktivnosti, kada nešto mora biti urađeno, a ne može biti, a ne mora, mi smo na sebe preuzeli odgovornost za sve to…
Npr kao sajt Trčanje.rs. Podrazumeva se da će svako jutro da te sačeka novi tekst… Lepo je da postoji sajt Trcanje.rs sa kvalitetom koji ima. Ali to je svakodnevna odgovornost o kojoj pričam, neko to mora da uradi. Nema veze da li danas imaš platu za to ili ne. I da li je crkao server ili nije ili ideš na godišnji odmor ili ti je pun kur… Treba više odgornosti za sve što radimo. Ja cenim da mi najviše preuzimamo pa otuda i moji zaključci o našem položaju u trkačkom svetu.
Naravno, da ćemo tek da se dokažemo, tek smo krenuli 🙂
Jebiga za enegiju… Verovatno je moglo drugačije, ali šta ćeš… Energija je u 2009/2010 bila dobar osećaj.. Ja sam te sezone bio skoro na svim trkama i bilo mi baš lepo… No sa ovog vremenskog ostajanja ja je uopšte nešto i ne zarezujem, to je moralo da napreduje i meni je ovo sve mnogo veće nego to energija koju smo imali… da smo mogli i znali da je iskoristimo bilo bi drugačije… U stvari ne verujem u energiju, verujem samo u rad, znanje i posevećenost. Da je samo do energiju mogli su i drugi da iskoriste i naprave svoje nove klubove i projekte… Kažem tim.. zbog tih okrepnih stanica smo mi prvi tim naše organizacije rasformirali, na njima su radili moji ćale, keva, drugari i Ksenijin prijatelj i par volonera koji su danas ili u klubu ili blizu kluba… za Čika smo skupili 120€… Jebeš entuzijazam i energiju… Savet koji sam ja dobio od predsednika AK Sljeme, Janka, koji je po meni najbolji klub na našim prostorima: Entuzijazam je kvarljiva roba.
—–
I da bismo sve povezali sa tekstom: Mislim da je korak ka masovnijem trčanju u Srbiji, kvalitetna usluga. Kvalitetna usluga (bolje trke, bolje prodavnice, veći izbor opreme, više klubova, informacije, više kampanja, nove ideje…) podrazumeva lovu (i znanje i rad). Love u trčanju nema jer niko i ne trči i onda se vrtimo u tome da nema love jer nema trkača, a nema trkača jer nema dobre usluge i love. Ili svi volontiraju i kvaliet zavisi od entuzijazma, što u dužem vremenu ne može da opstane Kako izaći iz ovog začaranog kruga?
Mislim da Trčanje.rs radi ima viziju i jedan sistesmki pogled i pregled.. kao i da aktivno radi na tome… Otuda sve ovo.
Samo jedna mala replika. Prvi klub na ovim prostorima ovog tipa bio je Hermes (pitaj Gorana Misica). Kada je taj klub prestao da postoji (pitaj Gorana Misica zasto i kako) onda ste se vi setili da napravite nesto slicno. Samo pazite da i trcanje.rs ne prodje kao Hermes.
Dobro Veroljube, sve je to lepo, ali nisi odgovorio zašto tvoj klub smatraš predvodnikom trkačkog pokreta u Srbiji, kada realno to niste? Ovaj sajt jeste dobra stvar, i tu je sve u redu, ali baš i ne vidim neke konkretne rezultate i pomake koje ste vi ostvarili. Ima još klubova koji se bore i rade, niko ne spori da ste veliki i da ste jedan od bitnih faktora u trkačkom pokretu Srbije, i na tome svaka čast. Ali samo sebi pripisivati sve zasluge za nešto, podizati sebe na pijedestal i davati sebi neprikosnoveno prvo mesto, bez ikakvih održivih argumenata, je u najmanju ruku prepotentno. O rezultatima svačijeg rada treba da sude drugi, a ne sami da sebe veličamo.
Činjenica je da je postojao veliki entuzijazam, ali tvoja odluka da prekineš one treninge na Adi je veoma pokvarila stvari i mnogi su se osjetili razočarano, možda i zbog toga što si forsirao drugu priču, pa onda sa neba pa u rebra… Što se tiče entuzijazma, pravi pioniri su momci iz kluba 1893 – mali ljudi sa svojim svakodnevnim problemima, trče kad im se trči, nekada ih ima nekada ih nema, ali kad ih ima pravo su osveženje i svaki put me nasmeju do suza kad ih vidim. Oni su po meni pravi pioniri i pravi primer. I siguran sam da mi nikad ne bi tražili pare da trčim sa njima. Nego bi me častili pivom. 🙂 U tome je razlika, to je razlog zašto poslednjih meseci postoji određena doza razočarenja nekih trkača prema tebi i tvom klubu. U tome je razlika, koje ranije nije bilo.
Veliki pozdrav i sve najbolje!
Pa ja pišem i pišem i ubi se objašnjavajući…
Upravo tako ekipa žutaća su vesela družina koja ima za cilj da se dobro zabavi… trči kada im se trči.. jednostavno ljudi uživaju na način koji je po njihovoj meri… u toj ekipi ima stvarno sjajnih ljudi, a pre svega tu mislim na Dadu
Ono što je moje uverenje jeste ono što sam i pisao… da se pravi razvoj (evolucija) ispoljava samo radom i posvećenošću… investicijom svih mogućih resursa… znači svaki dan celi dan… to nosi profesionalizaciju.. Ne mogu da zamislim današnji Njujorški maraton (ni korake koji su do njega doveli) da je skup družine koja tu tako raducka (i ako su tako i počeli… odgledaj ovo http://www.fredlebowmovie.com/ )
E sad, možda ja stvarno grešim, i možda pravi primeri za razvoj trkačkog pokreta = omasovljavanje (što je tema ovoga članka) jeste entuzijijazam, neformalno druženje, okupljanje s vremena na vreme.. a možda i nije… Ja verujem da nije, jer smo mi tako funckinisali od 2009 kada smo počeli sa zajedničkim treninzima… ovo je naš sledeći korak
Mrzi me da branim poziciju da smo mi neki faktor… nekonstruktivno je, sad mi i krivo što sam to napisao.. jer se svi uvatili za taj ego, što je najmanje bitno… da ga jebeš… dao sam dobru teoriju i promišljanje na koju bih voleo da čujem mišljenje
Ajde neko da mi komentariše sadržaj baš kao Deki
Pozdav
Da je i istina sve što si napisao, i dalje su merilo kluba rezultati a ne vizija… Broj trkača raste, to je vidljivo, ali oni i dalje nisu aktivni… Ne idu po trkama, ne prate programe spremajući se za određenu dužinu… Šta ste vi konkretno uradili da ti ljudi izađu na stazu? Bili ste u organizaciji Beogradskog i Najkijeve trke, ne znam tačno u kojoj funkciji ali znam da ste organizovali predavanje o stazi i zajedničke treninge, dovoljno da imate neke informacije… Kako to da Najki pošalje dva autobusa u Novi Sad a dođe dvadesetak ljudi, čija je to pogrešna procena? Ili da broj maratonaca minorno poraste i to uz ogromnu grupu Slovenaca i Slovaka koji su došli u Beograd? Po meni je svaki klub koji organizuje trku u nekom manjem mestu ispred vas, čisto na osnovu rezultata…
Ne možeš da računaš posete sajtu ili broj fanova na Fejsu kao uspeh kluba… Ako se za godinu dana, ili pet, ili deset, nešto promeni, prvi ću vam čestitati, ali dotle zapitajte se kako je moguće da od drugara trkača poznajem više onih koji nisu hteli da idu na Najkijevu trku jer ste vi imali veze sa organizacijom, nego onih koji su želeli besplatnu majicu… E vidiš to je problem sa vašim klubom, što zbog načina na koji ste odradili celu priču sa osnivanjem, ma koliko ljudi da ste privukli, još veći broj ste od sebe odbili…
I sad ćemo da lementiramo nad prošlošću, i o tome kako smo i šta smo uradili osnivanje, a xxx Srba će zbog inata da ne ide na dešavanja koje budemo organizovali… I bojkot ima za cilj ______, a prouzrokovaće promenu ________?
Ono što sam ja lično najviše ponosan su upravo članovi. Ne partnerstva, ne uticaj koji smo postigli, ne čak ni sajt i nagrade, fanovi i zahvalnice… Nemam sad tačnu cifru, ali tu je nekih 20-30 ljudi koji su istrčali prve trke zbog klupskih treninga i Ivanovog plana… I to su ljudi koji nikada nisu trčali… I to su ljudi koji nisu samo došli na trku pa odlučili da istrče eto tako, nego prava pravcijata razvojna postignuća… I ja bih voleo da se čuje i njihov glas… jer mislim da su to primeri iz kojih učimo svi. Samo da ne bude da se samopromovišemo :)I to je put… kada smo radili neformalne treninge, ono što smo ukinili, a vi ne možete da pređete, apsolutno se niko nije zadržao da trenira sa nama… ljudi su dolazili i odlazili već posle prvog puta… kada vide homogenu ekipu, kada svi trče svoje treninge a niko im ne posveti dovoljno pažnje… Na Adi se okupila iskusna i zatovrena ekipa, koji se povezala i prepoznala… Ovo sada što Klub Trčanje.rs i mogućnosti koje pruža ga razilikuje od svih drugih.. i to će samo da se razvija…Na kraju, Klub je korak koji em čini ideju održivom, em ima stvarne efekte za ciljeve koje smo postavili.Mislim da si sve ovo dobro istakao, uz nepotpune informacije. Nadam se da sada imamo bliže pozicije. Slobodno pitaj šta te interesuje oko Kluba…
—-
I opet smo u off-u, pošto je članak pre svega o ranim usvajačima… jedan od ciljeva članka je bio i da pokaže da smo osnivanjem kluba pokušali da komuniciramo sa njima… to je bio naš odgovor kako da se premosti jaz do većine.
Ovde APSOLUTNO prihvatam tuđe mišljenje, a još više podržavam da i neko drugi predloži inovatinve ideje i projekte koje bi imali za cilj omasovljenje tkračkog pokreta…
Ćao drugari,
Ova rasprava je potpuno offtopic, ali imam potrebu da nešto ipak kažem na tu temu.
Trčanje.rs je predvodnik trkačkog pokreta zato što su upravo oni ti, koji su preuzeli odgovornost, da se trkački pokret poboljša, omasovi, razvija. Zato što ulažu svakodnevni napor i vreme da nešto rade baš na tu temu, što nije samo za ličnu ili korist malog broja ljudi, već će imati širi uticaj i značaj. Kao što je, na primer, organizacija pejsera i okrepne stanice na Beogradskom maratonu. Često kritikujemo organizaciju Beogradskog maratona ali inicijativa da se utiče na poboljšanje istog je odavde došla, realizovana i implementirana.
Veoma sam ponosna i svakodnevno se radujem što sam član kluba trcanje.rs. U poslednjih pet meseci upoznala sam toliko divnih, pametnih i vrednih ljudi, ljudi od akcije. Verovatno ih na drugom mestu nikad ne bih upoznala, ponekog ni srela.
Meni ta slobodna forma zajedničkog treninga nije prijala, nije pomogla i osećala sam se kao da treba prethodno da se dokažem da bih ušestvovala, da mi ne bi bilo neprijatno da posećujem treninge. Verujem da je tako bilo za veliki broj onih koji su sami došli na zajednički trening.
Za razliku od kluba gde sam dobila pomoć i podršku i još toliko toga da bih postala trkačica, polumaratonka.
Za mene su svi oni koji su bili aktivni na sajtu i zajedničkim treninzima, veoma važni i značajni. Drago mi je što sam imala toliko lepih primera na koje mogu da se ugledam. Duboko sam zahvalna svakom ko je napisao blog i podelio svoje iskustvo. Uživam u tome što mogu da to sada prenesem i dalje delim.
Mi, članovi kluba smo i ozbiljni trkači i deo trkačkog pokreta, delimo Vekijeve i Ivanove ideje i stavove. Članarina koju plaćamo, koja vidim da je sporna stvar, je minimum uzvraćanja usluge i zahvalnosti za sve što dobijamo. I na nju gledam kao na sistematsko ulaganje u poboljšanje nečega do čega mi je stalo. Ne mislim tu na trkački pokret, nego na klub, na akcije koje se organizuju. Niko ne razmišlja o tome koliko košta da se proizvede nešto što dobijamo besplatno. Po meni je odluka da se osnuje klub i da se plaća članarina nešto što je dobro, što vodi napretku. Žao mi je što neki ljudi, koje veoma cenim na osnovu njihovih tekstova ili komentara na ovom sajtu, ne dele tu misao i ne žele da učestvuju. Iskreno se nadam da će u jednom trenutku razumeti da je sve isto kao i pre zvaničnog osnivanja kluba, samo bolje, veće i formalno, i da će se predomisliti.
Naš glavni zadatak je da neprestano povećavamo razumevanja i upoznajemo ljude kojima “prodajemo” trčanje.
Dobro kažeš Veki, otkada ste počeli da prodajete trčanje i sve da komercijalizujete, otkada ste uništili treninge na Adi koji su sada besplatni samo jednom nedeljno, pokazali ste pravo lice… A pisao si, parafraziram: od sada pa do kraja univerzuma, svake nedelje na Adi, za sve od 7 do 77 godina itd. A sada je samo za one koji su spremni da plate. Zameram ti što si dve godine forsirao jednu priču, a onda sve obrnuo preko noći. Tužno.. A i prepotentno što sebe doživljavaš kao lidera trčanja u Srbiji, nisi ti izmislio toplu vodu.
Kažeš EX YU + Slovenija. Možda nisi čuo ali i Slovenija je bila deo Jugoslavije.
Beograd nema dva miliona stanovnika, nego milion i po. Pogledaj rezultate popisa stanovništva. Tipično megalomansko shvatanje naših ljudi, volimo sve da uvećavamo.
Hvala na pažnji.
Pozdrav imenjače, svako ima pravo na svoje mišljenje, ali moram napomenuti da ni u jednom klubu koji funkcioniše u Srbiji nema besplatnih treninga (ili nisam čuo da postoji neki klub koji ne naplaćuje članarinu, pa makar to bio i simboličan iznos).
Ne branim trcanje.rs, čak nisam ni u klubu, ali moraš se složiti samnom da je trčanje (atletika), nažalost, totalno zapostavljeno i u medijima a i ovako kao sport.
I pokušaji trcanje.rs da atletiku, kroz saradnju sa Beogradskim maratonom i drugim faktorima koji znače nešto u atletici, treba u svakom slučaju pohvaliti. To što je sada to klub i da se članarina naplaćuje, ne treba da znači da i oni koji su dolazili na Adu sada treba da prestanu da treniraju. Ja lično treniram sam, a prvu nedelju u mesecu kada je trening na Adi otvoren za sve, vrlo rado ću posetiti, bez obzira na sve.
I molio bih te da promeniš nick (Zoranr), jer svi ovde sa sajta znaju da se potpisujem kao Zoran R. još od kako je sajt počeo sa radom, pa ne bih želeo da nas neko pomeša i stekne pogrešno mišljenje o meni ako se u nekim tekstovima razlikuje moje i tvoje mišljenje.
Hvala, i bez ljutnje.
Sportski pozdrav.
Izvini druže, ali ja se tako zovem i tako ću se potpisivati, jer se tako potpisujem. Šta da radim kad se isto zovemo, a svoje ime da menjam – neću. Veliki pozdrav.
Ne bih da unosim neku mauvias sang u ovu diskusiju,koja po mom mišljenju i nema nekakve veze sa člankom.Želeo bih samo da kažem da je sajt trčanje.rs jedini sajt na kojem je moguće čuti artikulisan glas trkačkih entuzijasta u zemlji Srbiji.I da je samo to doprinos ljudi okupljenih oko ovog sajta,bilo bi mnogo i vredno svake hvale.
Da li je neko „lider“,ili možebiti hoće da napravi uspešan biznis od ovoga(mada u tome ne vidim ama baš ništa loše),lično me ne interesuje.Ne poznajem ljude iz kluba,nisam njihov član,ali prepoznajem dobru nameru da učine nešto na afirmaciji trčanja,i šire,sporta uopšte.Toga na ovim prostorima(kako virtualnim,tako i geografskim)u vremenima prošlim i nije baš bilo u nekim neverovatnim količinima.Ili je bilo,ali nekako nevidljivo za obične smrtnike?
Primedbe da se treninzi naplaćuju i da je to bogdatesačuva nekakvo ogrešenje o moralne kodekse,uopšte ne stoji,pošto ne znam gde se to,ne u Srbiji,nego u svetu,može trenirati za dž(there aint no such thing as a free lunch).Valjda i klub(atletski,fudbalski,planinarski) mora da živi od nečega,ili je to,biće,moguće i udisanjem metafizičkog etra,ili nekom drugom veštinom,ezoteričnom i nepoznatom?!
Što se tiče trka koje nisu našle svoje mesto na ovom sajtu,ne mogu a da se ne zapitam,pa gde su,dovraga,one dobile zasluženu promociju?Ok,momci iz trčanje.rs ih nisu pokrili,ali ko jeste?Ja za njih nisam čuo,a nisu ni oni koje poznajem.Ali,gle čuda,mnogi nisu čuli ni za Kulu,pa čak ni za Sombor.Zahvaljujući ovom sajtu su saznali za ove trke,tako da nema frke,čuće i za druga dešavanja.Treba biti samo strpljiv.
Na kraju,voleo bih da se makar mi trkači razlikujemo od onog ustaljenog klišea da tamo gde se nađu dva Srbina,imaš tri različita mišljenja.Valjda bi trebali zajednički da radimo na tome da nas svake godine bude više na stazi.Ili možda grešim?
Ja se ubi tražeći i ne mogu da nađem gde je Veki napisao da je trcanje.rs predvodnik trkačkog pokreta u Srbiji (umoran sam možda mi je promakalo). Ali čak i da je napisao šta je tu loše. Ko zna Vekija zna da je on ovome u potpunosti posvećen. Dođi kod njega u patikama za trčanje ili sa željom da trčiš i tretiraće te kao sebi ravnog. To rade i ostali malobrojni klubovi/udruženja/bande trkača. Veki je odabrao svoj način organizacije svega ovoga. Drugi imaju druge vizije, ali celekopuna ideja svih zajedno je krajnje pozitivna. Najbolje bi bilo kada bi svi tvrdili da su predvodnici pa da se lepo takmičimo tokom cele godine i da po broju članova i prosečnim rezultatima na kraju godine nekome dodelimo tu titulu. Batalite sujetu, poenta je valjda u različitim pristupima, raznovrsnosti koja će privući različite tipove ljudi.
Trcanje.rs ima svoje mane i prednosti. Trcanje.rs je znatno prepoznatljivije od ostalih klubova/trkačkih grupa (ja nisam ni znao za druge dok tu nisam došao). Jedna stvar koja svima smeta je ova skorašnja promena koja je mnoge ljude udaljila od kluba. I meni ona lično smeta jer sam izgubio priliku da radim moje dužine sa velikim brojem ljudi koji su prestali da dolaze, a sa kojima sam se sprijateljio. Ali to ima i pozitivnu stranu. Za razliku od drugih (možda grešim, ali za druge nisam čuo) ovi momci konstantno eksperimentišu sa svojim pristupima omasovljenja trčanja i dajte im vremena da se razviju. Vremenom će pronaći najbolji način i usput će napraviti još mnogo grešaka zbog kojih ćete moći da se ljutite na njih ali uz malo sreće mogli bi da stvarno pokrenu nešto lepo ovde.
U svakom slučaju, čestitke svima na kritičkim stavovima i slobodno sprovedite svoje ideje u delo.
Ljudi, morate shvatiti jednom za sva vremena da napred možemo samo svi zajedno, ako se stalno raspravljamo oko nekih stvari samo se razjedinjujemo. Naravno, svi prave greške ali dajte da te greške normalnim i konstruktivnim komentarima promenimo a ne negativnim i ciničnim stavovima rušimo nešto lepo. Svako na svoj način, u svojoj sredini neka promeni nešto na bolje i tako ćemo svi zajedno profitirati nemojte samo pljuvati po ljudima koji daju sve od sebe da se nešto promeni, molim vas..
Svi, svi danas u Kulu!
Veroljube,
Moram ti i ovako javno izraziti podršku. Strašno mi je drago što si napisao ovaj članak jer on govori u kakvom je razvojnom stadiju trčanje u Srbiji, a bogme i kod nas u Hrvatskoj. O istoj toj stvari sam baš nedavno razmišljao i počeo pisati članak ali sam odustao jer nisam bio spreman za to. No, tebi se to očito prije razbistrilo u glavi pa si mogao prikazati sliku (i grafove). ;)Žao mi je što se javljaju pioniri inovatori (kako ih ti nazivaš u svome članku) i što pokušavaju osporiti tvoj rad. Možda je to reakcija jer te ne razumiju? Ne vide cilj kojemu ti težiš? Žao mi je što ne shvaćaju važnost dobivanja VEĆINE na našu stranu – stranu trčanja pa makar to značilo i dobrovoljno žrtvovanje nečega. Znamo da se za ostvarenje bilo kojega cilja moramo žrtvovati, pa ne vidim razloga zašto bi razvoj trčanja u Srbiji bio iznimka?Nadam se da nisi bio naivan misleći da se neki tvoji postupci i odluke neće intrepretirati na jedan drugačiji način. No, revolucionari moraju ustrajati u svojim idejama i na njihovom ispunjenju. Da je to lako, onda bi svatko bio revolucionar i inovator.
Nažalost, ne znam te dovoljno dobro da bih dao ruku u vatru za tebe, ali mi se ovako sa strane čini da sva ta energija oko trcanje.rs vodi u pravome smjeru – omasovljenju trkačkog pokreta u Srbiji.
Usput, ako netko misli da zna i može bolje – neka to i napravi. Neka pokrene trcanje.rs2 i neka pokrene svoje klubove i neka organizira druženja, odlaske na utrke, kampove, škole, utrke… dapače. Najlakše je kritizirati, komentirati i junačiti se sa strane. Treba nešto i napraviti. 😉
Pozdrav,
Nedeljko
Hvala Nedeljko.
Za one koji ne znaju Nedeljko vodi najveći hrvatski portal o trčanju http://utrke.net/ i organizuje veoma uspešnu kros utrku http://www.volim-trcanje.net/