Trkači mogu duže – Neočekivane koristi trčanja

• Opet sinoć?
• Opet.
• Celo veče?
• Celo.
• Odakle ti snaga?
• Pojma nemam, ali prihvatam je kao novu supermoć.

Ne sećamo se kada je tačno počelo, ali u jednom trenutku trkačka ekipa je počela da đuska. Nedugo zatim smo shvatili da smo najveseliji u celom klubu. Pedometar je izmerio 13 kilometara veče pred polumaraton. Zaraza je počela u Novom Sadu. A proširila se na sve lokacije gde smo imali zadovoljstvo da kročimo patikicama: Beograd, Sarajevo, Zagreb, Ljubljana… Oduvek mi je bilo jasno da će trčanje postati cool kada se poveže sa zabavom – ali koliko će nam ta zabava biti zabavnija zbog trčanja – to je bio iznenađujuć faktor.

Onda primetiš da si ujutro istrčala polumaraton a uveče igrala do zore. I da to više nije problem. Koristi trčanja sve su brojnije mislim. Ali odakle to dolazi?

To je stvar kondicije

Jašta. Ko može bez prestanka da trči 2, 2 ipo sata taj može i da đuska do zore. To ne bi trebalo da nas čudi, ipak – sjajan je osećaj kada se prisetiš mlađih dana i simpatične zadihanosti nakon omiljene pesme. A sada možeš da sakačeš, pa skačeš više i više… i tako par sati.

Naravno, u oba slučaja pričamo o rekreativnom trčanju vs. rekreativnom igranju. Real deal sport je dosta drugačiji – od definicije mišića nogu, do fleksibilnosti, preko izdržljivosti.

To je stvar osmeha

Trkači i trkačice su u proseku srećniji ljudi – nema sporenja oko ovoga. Retko gde ćete naći toliko pozitivnu zajednicu, sa malo ili nimalo priče o temama koje nas, ruku nas srce, mrače. U takvom okruženju – energija i radost stvaraju odličan okvir za izlazak i provod. Trkači se neće prepiti, potući, stajati u ćošku polusmoreni. Po pravilu će kanalisati lepu energiju i nasmejano odđuskati u jutro.

To je stvar ega

Kada trčimo – trčimo da bismo uživali u trčanju. Kada odbacimo sve drugo, trkači dokazano umeju da budu srećni u momentu u kom su.Ne zanima ih ko šta misli o njima, krsti se i daje pakosne komentare. Naučili smo da se ne osvrćemo unazad. Sa igranjem je stvar dovoljno slična – kada se oslobodimo ega, ne zanima nas šta misle o nama za stolom pored. Da li drugi igraju (ne brinite, samo se nisu dovoljno napili u 99% slučajeva), da li je klub pun ili prazan.

Trkači vole pokret, a igranje je prirodan nastavak istog.

Rođeni da trčimo – rođeni da igramo

Jedna lepa priča kaže da, kada tužan čovek ode kod svog duhovnom učitelja, prvo pitanje koje mu on postavi je:

• Kada si prestao da igraš?

Nije li to fantastično? Kada trčimo, oslobađamo se u vremenu, kada igramo, dodatno se oslobađamo i u prostoru. Kreacija postaje vidljiva.
Dakle – igrajte!

Pored toga što prija, igranje trkačima može da pomogne i oko potpornih mišića koje manje koristimo, dodatno razvije pluća i kondiciju, a možemo da ga koristimo umesto zagrevanja pred LSD treninge – pogledajte primer OVDE

Kada ste poslednji put zapalili podijum za igru?