Connect with us

Hi, what are you looking for?

Trčali smo sa

Scott Jurek: Priča o predivnom čoveku i ultramaratoncu

Skot Jurek

’Skot je bio heroj iz potpuno drugih razloga… Nakon osvojene pobede na stotinu milja, Skot bi trebalo da je očajnički želeo vreo tuš i ugodnu posteljinu. Ali umesto odlaska, on bi se umotao u svoju vreću za spavanje i ostao na finiš liniji. Kada bi dan nikao sledećeg jutra, Skot bi idalje bio tamo, navijajući iz sve snage, dajući do znanja poslednjem, upornom trkaču, da nije ostao sam.’ Christopher McDougall.

Skot trči po šumi

Skot trči po šumi

Ovaj dečkonja rođen je 26. Oktobra 1973 godine u Minesoti(USA), trčanjem se bavi od svojih srednjoškolskih dana, al tad je trčao pod nadimkom ’ Jerker’, koji je zaradio svojim sporim trčanjem i lošim rezultatima, i nije bilo nikakve naznake da će baš on postati, neki bi rekli, najbolji ultramaratonac današnjice i moguće svih vremena. Svoj nesvakidašnji talenat za duga trčanja je otkrio tokom trke ’Minnesota Voyager 50 Mile’ iz 1994 u kojoj je sa svojih 20 godina završio ovu trku drugi.

Spartathlon ultramaraton

Ultramaraton pod nazivom Spartathlon, koja se trči od Atine do Sparte I duga je 246 kilometara, a trči se u čast Pheidippides-a koji je trčao tu dužinu kako bi zatražio pomoć od Sparte tokom Persijskih ratova, I otrčao ovu dužinu za dan jedan (kao izvor se uzima Herodotus). Scott je ovu trku dobio tri puta za redom I to 2006-08 godine sa izuzetnim vremenima od: 22:58.18, 23:12.14, 22:20.10. Sa izuzetkom Yiannis Kouros-a koji je osvojio prvi Spartathlon (1983/20:25.00), Scott je najbrži trkač staze. 2007 je od 332 ultramaratonca završilo svega 125, više informacija o ovoj manifestaciji na njihovom sajtu.

Western States 100

Aktuelni je rekorder prestižne trke Western States 100, od 161 izuzetno teških kilometara kroz pustinju Nevadu, Scott-ovo najbolje vreme iznosi 15:36.27 a bio je neprikosnoveni vladar ove trke u period od 1999-2005. Vredno je pomenuti da je u prošlosti ova trka zapravo bila trka sa konjima, ali onda su u jednom trenutku konji zamenjeni ultramaratoncima. Scott je nakon sedam uzastopnih pobeda objavio je da se povlači iz takmičarske kategorije, a u trci iz 2006 je bio pacer za Brian Morrison-a (koji je doživeo kolapse u zadnjih 300m trke usled teškog slučaja hipotermije). Ipak je 2009 došao na start trke kao takmičar ali je odustao nešto pre 100. kilometara iako je bio favorit. Više o trci na http://ws100.com.

Badwater ultramaraton

Jurek kulira :)

Hlađenje

Elitnu trku Badwater ultramaraton, koja važi za najtežu stazu na svetu, osvojio je dva puta 2005-06 godine. Sama trka predstavlja 215 kilometara,u kojoj se start nalazi na nadmorskoj visini od -85m a cilj 2548m, ako to nije dovolno, odigrava se mahom u Julu I to na prosečnoj temperature od 49C. Važi za trku koju malo trkača, čak I među ultramaratonaca, može da završi. Njegovo prvo vreme na ovoj golgoti od trke iznosi 24:36:08. Kako je limit trke 30h, trkači trče I po noći, gde su im baterijske lampe jedini izvor svetlosti u divljini, a ako trkač slučajno promaši skretanje I skrene sa staze, može provesti I par sati lutajući dok ponovo ne nađe rutu trke.

Pored svih svojih pobeda, neretko je odnosio I titule poput ‘najbolji ultramaratonac godine’ (UltraRunning Magazine) ili Runner’s World Hero- iz 2005 godine. Kada ne trči, ovaj dugoprugaški heroj radi u svojoj fizioterapeutskoj ordinaciji (ima master diplomu iz te oblasti), pomaže Brooks-u u dizajniranju patika za planinsko trčanje, piše svoj blog- sa savetima trkačima I kuva (vegan je). Takođe ima i svoj trening kamp za ultramaratonce pod nazivom Beyond Running. Živi povučeno I nepromoviše se u meri u kojoj to rade drugi ultramaratonci, ne snima reklame za gelove I energetska pića. Zanimljivo je takođe da ne poseduje automobil, već bajkom završava svoje ‘kraće’ destinacije- ovo ostaje zagonetno, jer pitanje šta je ultramaratoncu kratko, može se uzeti kao filozofsko ili čak retoričko.

Lični rekordi Scott Jurek-a

100 Mile Trail 15:36, Western States 100 Mile Endurance Run 2004
100 K Road 7:28, GNC 100K 2001
50 Mile Trail 6:21, Ice Age 50 Mile 1999
50 Mile Road 5:50, GNC 100K 2001
50 K Trail 3:04, Bendistillery 50K 1999
26.2 Mile Road Marathon 2:38, Austin Marathon 2006

Više o ovom trkačkom heroju možete naći na njegovom sajtu ili blogu.

Audio intervju:

Scott Jurek inteviju za Endurance Planet

Scott-vegan fitness 1

Scott-vegan fitness 2

Video zapisi:

Badwater Ultramarathon 2006 – Scott Jurek

2007 Hardrock Hundred/100 Ultramarathon FINISH

Hvala na pažnji.

24 Comments

24 Comments

  1. Ninoslav

    02.11.2009 at 22:28

    Ono što bi ja naglasio jeste da je čovek vegetarijanac! To je veoma bitno jer mnogi ne veruju da se bez mesa može biti vrhunski sportista a ovaj čovek je živ dokaz za to. A nije jedini..

  2. Arsenije

    02.11.2009 at 22:55

    Ako ćemo u detalje, nije ni vegetarijanac nego vegan, to su oni još luđi malo. ;) Umesto gelova na trening nosi masline, lešnike i ostale zobalice. Nema mu ravnog.

  3. Ninoslav

    03.11.2009 at 11:27

    Na to sam i mislio ali ljudima je malo razumljivije vegetarijanac nego vegan!

  4. Ninoslav

    03.11.2009 at 11:32

    I ja sam pisao na tu temu s obzirom da sam pobornik vegetarijanske ishrane
    http://pobedidijabetes.org/i-bez-mesa-mozete-biti-jaki-i-izdrzljivi/

  5. Arsenije

    03.11.2009 at 12:05

    E bacio sam pogled, i nisam znao da je i Carl Lewis od te sorte, svaka čast ljudima. Mislim da je ta pojava još rasprostranjenija među ne elitnim trkačima, a našli bi i ovde neke od njih sigurno. :)

  6. Vesna

    03.11.2009 at 15:42

    Ovom coveku svaka cast, ali …kad smovec kod vegana i raznih vrsta vegeterijanaca… Svuda ce te videti upozorenje da pre bilo kakveprimene vegeterijanskog nacina ishrane i izvota treba konsultovati lekara… E pa sad, da je to toliko uopste no dobro i zdravo ne znam zasto bi lekari morati davati saglasnost za prelazak na taj rezim ishrane… nedotstaka ima mnogo proeini koje nas organizam ne moze proizvesti, b12 vitamin koji je esencijalan, omega kiseline… i sve to se mora nadomestiti vestackim putem… ne znam za vas gospodo ja sam ipak pristalica stekova i snicli narano sve u umerenim kolicinama

  7. Arsenije

    03.11.2009 at 18:50

    Evo okačio sam audio zapis jednog razgovora sa njim za Endurance Planet u kome između ostalog priča i o svojim dijetama ali i o sukobu sa Dean Karnazes-om.
    Nadam se da će vam se svideti.

  8. Ninoslav

    03.11.2009 at 21:59

    Vesna, svako ima pravo da se hrani kako hoće ali kad budeš imala vremena uzmi i pročitaj par knjiga koje nisu napisali doktori i možda ćeš shvatiti da oni nisu uvek u pravu. Meni nijedan doktor nije savetaovao da trčim maraton a bolujem od dijabetesa i ja ih naravno nisam poslušao.Treba slušati sebe i raditi onako kako misliš da je dobro a ne dopustiti da ti drugi govore da li možeš. Jer naravno da možeš, samo ako hoćeš!

  9. David Šili

    04.11.2009 at 00:26

    Upravo je ovaj lik, Scott Jurek bio meni i inspiracija. Naime, već duže vreme znam za ovaj vid ishrane, imao sam cimera/kuma na fakultetu koji je vegan a žena mi je vegetarijanac. Tako da nisam želeo da pređem na veganski vid ishrane dok se ne uverim iz pouzdanih izvora da je veganska ishrana dobra i da se može živeti čak i bolje i zdravije nego inače. Ranije sam takođe pazio šta jedem (nisam jeo sve što se miče), ali od mog poslednjeg polumaratona odlučio sam da se prihvatim jednog izazova (više o izazovu na mom blogu: http://vegantletika.blogspot.com ) i postao sam vegan od 25.10.2009.
    Naoružao sam se kuvarima, savetima o ishrani i načinu života, knjigama, a za par dana bih trebao da odem i da izmerim kolika mi je količina B12 vitamina u organizmu (da vidim koliko je sada na početku, i onda da izmerim za godinu dana, a verovatno i na pola godine… da vidimo da li je “nedostatak B12 vitamina kod vegetarijanaca” mit ili stvarnost). Počeo sam da jedem mnogo raznovrsnije povrće i voće (u ovoj ishrani nema izvoljevanja kod povrća). Šta da kažem – za sada se osećam dobro (čak su neki zdravstveni problemi olakšali). Plan mi je sledeće godine da završim u dozvoljenom vremenu olimpijski triatlon.
    Šta da kažem – treba biti otvoren ka ovakvim novim stvarima (naravno… ukoliko uvidiš da nešto može biti dobro, a samo nije opšte prihvaćeno iz raznih razloga)

  10. Veki

    04.11.2009 at 10:34

    Davide puno sreće. Mislim da ti je “projekat” odličan. Uradi kompletnu analizu krvi sada pa ćemo videti. Veoma sam radoznao :))

  11. Arsenije

    04.11.2009 at 11:00

    Evo pao je mali update sa još 2 audio snimka kako priča baš o ishrani, izborima i prekretnicama. Davide, svaka čast, mada mislim da ja ne bih mogao bez mleka i prerađevina. Nadam se da će ovi intervjui makar malo pomoći/motivisati. A kad je Scott u pitanju, mislim da je svaki deo njegove karijere motivacija za sebe. :)

  12. mig

    04.11.2009 at 11:15

    Podržavam svaku i svačiju samoinicijativu u pronalaženju sebe u bilo kom sportu i za sport.Različita iskustva nam govore,ako se pisanjem podeli sa mnogim ljudima,mogu samo unaprediti naša znanja iz oblasti ishrane,treninga,zdravlja,poznavanja svog tela itd…Sa velikim zadovoljstvom čitam sve što se piše ovde,beležim i mislim da sam sve bogatiji iz nedelje u nedelju…Davide,uradi pre početka analize krvi,nabaci pulsmetar,beleži i zapisuj sve,da bi mogao da analiziraš kasnije i da otkloniš neke nedostatke u treningu,ishrani ako ih bude.”Osluškuj svoje telo” i samo napred …

  13. Boban Pantovic

    11.11.2009 at 00:39

    Postovane kolege,
    pisuci scenario – pripremajuci rialiti program MARATON MARATONA prvenstveno mi je cilj da javnosti predstavim maratonce (i sebe) u onom delu koji se odnosi na trening, ishranu, mentalnu izdrzljivost i sve ono sto je “normalnim” ljudima neshvatljivo i jos mnogo, mnogo toga…
    I zato ako imate predlog pisite na mediaekomarathon@gmail.com

  14. Arsenije

    19.11.2009 at 17:13

    http://www.veganfitness.net/forum/viewtopic.php?t=723

    bacite pogled na ‘Part Two – Athletics and endurance’, toliko o tome.

  15. Arsenije

    09.07.2010 at 15:05

  16. Veki

    09.07.2010 at 23:32

    Da, odličan mu je taj blog post, čitao sam ga pre nedelju dve i podeli među prijateljima koji se i ne bave trčanjem. Mislim da je priča ljudska pre svega :)

    Meni je prosto neverovatno da se vrte na stazi od 1-2 km 24h, sad kad razmišljam pomalo mi je i sumanuto. O ultramaratonima razmišljam baš onako kao Cooper Canyon, priroda, različiti predeli, različite podloge i sve što nosi ta sloboda… A vrtenje u krug mi je baš samo mentalno iživljavanje kao ona kinesko mučenje kad ti kaplje voda na glavu http://en.wikipedia.org/wiki/Chinese_water_torture

    No, svaka mu čast, stvarno je ljudina, to se vidi u svemu što radi.

    A trčati 24h tempom 5:20 je već druga priča :)

  17. Arsenije

    10.07.2010 at 02:00

    Pa da, ja to pričam poslednjih godinu dana- staza tog tipa nikako nije u mom shvatanju ultramaratona niti praktično niti sa filozofske strane.

Uključi se u diskusiju

Povezani članci