The Red Rooster Barber Shop na 13. aveniji u Oregonu na prvi izgled odaje utisak savim obične američke berbernice. Ipak, ovo mesto odiše posebnim duhom, u ovom salonu su ispričane neke velike trkačke priče i u njemu se čuvaju uspomene na posebne klijente koji su se ovde vraćali decenijama.
Vlasnik ove posebne berbernice Pit Peterson (Pete Peterson), već generacijama uređuje frizure najboljim sportistima Oregon Univerziteta i gaji prijateljstva sa njima. Jedan od velikana koji su svoje frizure poveravali ovom gospodinu je i prva svetska zvezda trčanja Steve Prefontaine. Ovo je njegova priča o uspomeni na Pre-a
Misliš samo o težini patika
Otvorio sam berbernicu 1970. i u to vreme nisam imao mnogo prilika da razgovaram sa Stivom. Zato sam, jednog dana dok je prolazio pored radnje izašao i rekao mu da mogu da mu pomognem da bude brži. Pitao me je o čemu pričam i rekao sam mu da hoću da mu sredim frizuru: „Kosa, to je tvoj problem!“, rekao sam mu.
Nasmejao mi se produžio svojim putem na predavanja.
Kada se vraćao sa predavanja, opet sam mu prišao i rekao: „Sad je krajnje vreme da uđeš i dozvoliš mi da ti sredim kosu! Pokazaću ti kako da trčiš brže.“
„Kako to misliš?“, zapitao se začuđeni Prifontejn.
Upitao sam ga tada da li je ikada sebe gledao na video snimku kako trči i da li je primetio da kada s osvrne da vidi koliko je sledeći trkač iza njega mora da napravi i dodatne pokrete kako bi izbacio šiške iz očiju. Ovaj suvišni pokret mu je kvario korak i znao sam da, kada bih mu sredio šiške tako da mu neupadaju u oči, Pre može da trči još brže.
„Ali ja volim dugu kosu“ – bio je odgovor koji sam dobio od Stiva na šta sam mu rekao da ja i nemam nameru da mu skratim kosu već samo da je izvadim iz njegovih očiju.
„Slušaj Stiv, ti razmišljaš o tome koliko su ti patike teške, ali nikada ne razmišljš o tome koliko ti je kosa teška.“
Od tada se Stiv šišao samo kod mene u salonu i sve slike na kojima gledate Pre-a bez kose na licu su moje frizure.
Otkazano šišanje
Kao i svaki frizer, broj propuštenih termina za šišanje Pit više i ne broji. Ipak, jedan propušteni sastanak je ostao u njegovom sećanju. Bilo je to ono zakazano šišanje Stiva Prifontejna za 30. maj 1975.
„29. maja, Stiv je utrčao u salon posle svog jutarnjeg treninga i rekao da bi se šišao tog popodneva. Upisao se na listu, napisao je samo PRE i otišao. Kasnije se vratio i rekao da ima trku uveče i da želi da se koncentriše, precrtao je svoje ime i rekao da će doći sutra. Sutra sam ga čekao na šišanju, ali je do mene stigla vest da je Pre poginuo u saobraćajnoj nesreći.“ – govori Pit o poslednjem zakazanom šišanju sa svojim prijateljem.
Niko kao Prefontejn
Nisam sreo posle toga trkača poput Stiva. Ima zaista sjajnih momaka, jako talentovanih. Ipak, njihovi treneri i oni taktiziraju, prate ko će biti na kojoj trci i kada je trka i po tome biraju da li će trčati na trci. Stiv nije imao takav stav, on je jednostavno išao svaki pu nerazmišljajući o svojim protivnicima, na pobedu.
