Najave trka

Beogradska trka kroz istoriju

9 komentara

Kenijac Bonfejs Kirui pobednik je obnovljene, pete Beogradske trke kroz istoriju duge 6 km rezultatom 17:15,2 minuta. Rekord staze od 1996. godine drži Brahim Lahlafi (Maroko) sa 16:58 minuta. Od trojice Srba najuspešniji je bio Mirko Petrović na 11. mestu. Prvi put je održana trka VS i MUP gde je trijumfovao Goran Čegar iz Vojne akademije.

Rezultati:

Elitna grupa – 6 km: Bonfejs Kirui (Kenija) 17:15,2, Džozef Kiptu (Kenija) 17:15,8, Mozes Kangogo (Kenija) 17:25,2, Albert Kangor (Kenija) 17:28,0, Aziz Nađi Idriz (Maroko) 17:36,4, Džulijus Arile (Kenija) 17:36,4, Muli Pius Mualuko (Kenija) 17:46,9, Žan Baptist Simukeka (Ruanda) 17:46,2, Aleksander Tidoni (Kenija) 17:48,8, Barnabas Bene (Mađarska) 17:47,8, 11. MIRKO PETROVIĆ (SRBIJA) 17:48,0…15. NEMANjA CEROVAC (SRBIJA) 18:21,2…18. GORAN NAVA (SRBIJA) 19:46,3.

Vojska i policija – 4 km: Goran Čegar (Vojna akademija) 14:41,3, Neševski (Vojna akademija) 14:55,3, Igor Vuković (Garda) 15:09,8.

Ekipno: Vojna Akademija (Čegar, Neševski, Vuković) 9, V i PVO 27, Garda 31, Žandarmerija 32…

kalemegdan-julien-mohr
Pobednik na Kalemegdanu Flickr: julien-mohr

Beogradska trka kroz istoriju” je do sada održana samo četiri puta (1996 -1999.) na Kalemegdanu, a posle decenije pauze ponovo se vraća, 14. oktobra 2009. Ova trka se trčala na stazi dužine 5.834 metara.

Organizator trke je preduzeće “Beogradski maraton”, a prema rečima direktora Dejana Nikolića, bilo je potrebno dve godine da se trka obnovi. Nikolić je rekao i to da se peta trka priprema sa mnogo emocija, možda i više nego kada je osnivana uz blagoslov i podršku tadašnjeg predsednika Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF).

Nikolić je, na kraju, rekao da je veliki prijatelj „Beogradske trke kroz istoriju”, Pol Tergat, izrazio želju da dođe na trku na kojoj je učestvovao sva četiri puta, a nikada nije pobedio, iako je dolazio kao svetski šampion u krosu, pa čak i svetski rekorder na 10.000 m i u maratonu. Zbog učešća na „Njujorškom maratonu”, početkom novembra, Tergat se neće takmičiti u Beogradu, ali postoji velika mogućnost da bude gost i svojim prisustvom podrži „Beogradsku trku kroz istoriju”.

Lista učesnika biće uskoro poznata. Organizator pregovara s menadžerima nekih poznatih svetskih trkača, a očekuje se i dolazak naših najboljih atletičara na srednjim i dugim prugama. Dakle,  takmičiće se oko 20 svetski poznatih trkača i odabrani domaći atletičari.

Za jednu trku kojoj bi cilj trebao da bude promovisanje atletike u našoj zemlji i obogaćivanje turističke ponude našeg glavnog grada, planirani broj učesnika je veoma skroman. Po našem skromnom mišljenju, možda bi organizatori trebalo da razmisle o sledećem:

  1. Pitamo se koji je cilj organizacija ove trke? Za popularizaciju trčanja u Srbiji potrebno da se organizuju manifestacije na kojim trče naši trkači, a ne stranci, jer organizatorima i svima nama ne bi trebalo da bude važno unapređivanje trčanja u Keniji ili Sjedninjenim Američkim Državama.
  2. Naziv manifestacije je “Trka kroz istoriju” i održava se na prostoru Beogradske tvrđave i Kalemgdana koji za ceo Beograd ima poseban značaj. Ako tu nije mesto svim domaćim atletičarima koji žele da trče, kome jeste? Ovako, pošto je trka zatvorenog tipa, rekreativci koji vole trčanje će biti uskraćeni za zadovoljstvo da i sami učestvuju na ovoj trci. Ostaje nam samo mesto pored staze da slikamo i budemo pomalo ljubomorni što ne možemo trčati u gradu u kome živimo.
  3. Što se tiče promocije turističke ponude Beograda, teško da 20-tak stranih učesnika i prateća ekipa tu mogu mnogo da doprinesu. Trčanje kao sport nije nešto što se može izvoziti, poput tenisa ili fudbala. Preduzeće “Beogradski maraton” će uložiti veliki trud i ogromna sredstava da ih privuče na ovu trku. A elitni takmičari koji dođu neće biti poznati široj publici. Verovatno ni novinama ova vest neće biti dovoljno interesantna.

Većina trkača najbolje znaju da su ekskluzivne trke svojevrsno otuđenje od ideje trčanja, jer u prvi plan dolaze “zvučna” imena, menadžeri i finansije. I Berlinski maraton pored Bekelea ima svoju čar – to je par desetina hiljada ljudi koji trče ulicama.

U svakom slučaju, tužno je što je isti organizator nešto ranije otkazao “Žensku trku” koja je prethodnih godina okupljala na hiljade pripadnica lepšeg pola. Mišljenja smo da, i onako, poljuljanu srpsku atletiku treba popularizovati među njenim pravim ljubiteljima. Trčanje i zdrav način života treba omasoviti, a ne od njega praviti eksluzivitet poput tenisa ili golfa.

17. Novosadski maraton
14. Dunavski polumaraton

Povezani članci

9 komentara. Leave new

  • Svaka ti je na mestu.

    20 ljudi je stvarno malo, ali bi se trebalo da zapitamo koliki je to maksimalan broj ljudi koji staje na stazu a da ne dodje do zagusenja

    Odgovori
  • Igore, jako lepo si ovo napisao.
    Otkazivanje ženske trke je mnoge iznenadilo u negativnom smislu.
    Poštujem kenijske trkače, ipak nagradni fond koji se dodeljuje za prvih 10 trkača u muškoj konkurenciji, je u ovom trenutku ipak previsok!?
    Vodim se onim šta je moglo da se uradi sa tim parama na omasovljavanju trčanja u Srbiji.

    Odgovori
  • Upravo tako, Todore. Bolje je bilo da su ta sredstva namenili za popularizaciju školskog sporta ili za organizaciju ženske trke, sve osim ovog ekskluziviteta.
    Ekskluziva nam ne treba, treba nam omasovljavanje.

    Odgovori
  • Dosta razmišljam o ovoj trci, koliko je prostora u medijima dobila.. I ako sam učestovavao u kritici i pisanju ovog teksta sa Vujom, bitna je ciljna grupa. A to nismo ovog puta bili mi trkači, nego činovnici u našem i evropskom savezu i ostali uticajni ljudi.

    O ovoj trci treba razmišljati kao o čistom marketingu (i verovatno je organizvana kao veoma profitabilna trka). Marketing uperen ne prema popularizaciji sporta i trčanja, nego prema nekim tamo ljudima koji su descision makeri.

    Kao recimo kada lobiraš da skoče akcize na duvan… ili slično.

    Ne opravdavam samo dajem svoje mišljenje.

    Odgovori
  • trka je tezga za Kenijce, marketinski nabiflana a kao institucija plantashki iracionalni hibrid i magla, prozivod svojstven veleposednicima kakvi su nashi politicari..

    Odgovori
  • Pare nisu mogli da potrose na drugaciji nacin zato sto je sredstva za nagradni fond obezbedila Medjunarodna atletska federacija, a ne nas atletski savez…

    Odgovori
  • Ne bih želeo nikoga da uvredim ali mislim da je Vuja na sve gledao iz svog ugla. I onda su svi stali u taj ugao, a to je bio pogrešan ugao. 🙂

    Žao mi je što nemate predstavu koliko je to lepa trka, fenomenalno osmišljena, sa kostimiranim statistima na veoma atraktivnom mestu (ali na žalost – straaašno teška za organizaciju). Ona je zamišljena kao televizijski projekat koji povezuje sport, kulturu i istoriju. Vrhunski sportisti nam omogućuju da budemo interesantni i veeelikim inostranim televizijskim kućama i da se Srbija i Beograd prikazuju i pominju po nečemu lepom i jedinstvenom. Ova trka je neviđen marketing za Beograd!

    Trka nije zamišljena da omasovi trčanje u Srbiji, niti da dovede mnogo stranaca da trče ili gledaju ovu trku . niti za rekreativne trkače. Poređenja radi, to bi bilo kao da na neki atletski miting Zlatne lige mogu da se prijave svi koji rekreativno trče. To nije to! Ova trka je nešto kao trka “Cinque Mullini” (Pet mlinova) u Italiji.

    Inače, svako od nas može svaki dan da ode na Kalemegdan da trči bez ikakvih problema, osim što mu sudija neće izmeriti rezultat.

    Tek sada sam pročitao ovaj članak i nisam mogao izdržim a da ne pojasnim neke stvari i ne stanem u odbranu jednog izuzetnog projekta. Ne bih želeo da postane još jedna stvar koju ljudi iz inostranstva cene mnogo više nego mi sami!

    Odgovori
  • Momire, ovo je prošlogodišnje moje viđenje trke kroz istoriju, uz informacije koje sam tada imao. Ja mogu sada da vas bolje razumem jer smo i sarađivali na Beogradskom maratonu i Ženskoj trci. Video sam iz vašeg ugla šta to znači.

    Skapirao sam da je organizacija ipak težak zanat, mukotrpan i u momente neizvestan, ali zato što se vi kao organizator trudite da napravite najbolji mogući događaj. Sva ta silna logistika, dozvole, pozivnice, dovođenje elite… sve što radite za trku kroz istoriju je fino, ali više je to marketinški i turistički događaj nego suštinski sportski (kao na primer Ženska trka na adi ili Bg maraton).
    Baš kao što kažeš, ovo je nešto posebno, neobično, unikatno, ekskluzivno… slažem se.
    Možda je problem i nerazumevanje ministarstva, pa i celog društva za atletiku i na mesto gde se ona nalazi. Međutim, mediji ništa ne čine da tu sliku poprave, što je porazna činjenica. Eh, da smo kao fudbal ili košarka, imali bi trkača na stotine hiljada, a ne samo par hiljada.

    Ja uvek razmišljam iz ugla rekreativca trkača – da je potrebno popularisati trčanje uz omasovljavanje trka na svaki mogući način, a to što ova trka to ne čini, šta da radimo, tako je. Mogu je ceniti samo kao jedan ekskluzivni događaj u mome gradu. I, veruj mi, to i činim.

    Odgovori
  • Ma znam ja da se mi sada razumemo! 😉
    Ali kada sam naleteo na ovo, nisam želeo da se završi sa negativnim komentarima, a da ne objasnim o čemu se radi!
    Ti si video pa znaš, ali neka stoji objašnjenje ako neko nekad bude pročitao, zar ne…

    Veliki pozdrav!

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed