Trka na Avali se održava jednom godišnje. U prošlosti trčalo se 10km, da bi poslednje dve godine dužina staze smanjena na 5km za seniore i nešto kraće distance za mlade i veterane. Iz tih razloga trka postaje lokalnog karaktera, jer kao što kažu trkači iz udaljenijih mesta: “Treba da vozim 500km u oba pravca da bi trčao 20 minuta i jači trening“.
Nadamo se da će sledeće godine biti zanimljivije. Trka ni ove godine nije bila brdska, već je staza vodila oko Spomenika Neznanom Junaku, oko koga svaki krug iznosi 1 km. Vreme nas je poslužilo i kiša nije padala.
Što se mene tiče, ispunio sam svoj cilj koji sam onako odokativno postavio – da trčim tempo između 4:00 – 4:20 /km. Na kraju prosečno 4:14, što je dalo konačno vreme od 21:01. Staza je po Garminu dugačka 4.950m. Sve vreme sa koliko-toliko držao isti ritam, mada sam na kraju lagano spustio tempo. Naravno, nisam izbegao da me prvoplasirana grupa ne prestigne za krug 🙂
Vuja je bio malo ispred, držao tempo oko 3:56 /km i završio u vremenu 19:43. Da je bio malo brži, nebi bio u cilju tek 4. u kategoriji M35 🙂
Posebno mi je drago, što se na trku odazvao moj prijatelj Vladimir Trkulja, sve sa bratom i drugarom. Vlada je super dečko, i dolazi iz iste branše kao i ja, a pored toga i trčanje nam je zajedničko interesovanje. Verujem da ćete ga često viđati na www.trcanje.rs.
No, posebno poštovanje ide Aci, mom velikom drugaru, i njegovih rekordnih 23:00 minuta. Aca je krenuo da trči tek pre par meseci i to, koliko mi se čini, pod mojim nagovorom. Često trčimo zajedno na Olimpu i Šumicama. Najcrnje je to što čovek još uvek nije ostavio pljuge?!?, no verujem da će i pušenje uskoro biti još jedna loša navika za koju nema mesta.
Naravno, moramo se zahvaliti i Ćiri na sjajnim fotkama u toku trčanja. Njega mi je uvek drago kada sretnem i kada popričamo. Uradio sam i jedan mini intervju sa Franjom Mihalićem, koga ćete uskoro imati prilike da čujete.
Franjo je pričao o bavljenju sportom, posebno trčanje i hodanjem. Da vas zainteresujem, ovaj deka od 90. godina dnevno prepešači oko 8km, a jedino je operacija kolena ta koja mu onemogućava trčanje. U svojoj karijeri ovaj osvajač srebrne medalje na maratonu na Olimpjskim igrama u Melburnu je pretrčao oko 160.000 km. Da je trčao po Ekvatoru, obišao bi Zemlju čitava 4 puta. Svaka čast!
Fotografije možete naći na Flicrku ili na našoj Facebook trkačkoj stranici.
