Pronašao sam ovu fotografiju iz jednog skloništa na severu Japana. Par dana posle razornog zemljotresa i cunamija, Japanci koji su zbrinuti po sportskim salama nastavljaju svoj život. Rade vežbe i istezanje u svom skloništu.
Ova fotografija mi približava na jasniji način samu kulturu Japana. Pre svega koliko oni polažu značaja na zdravlje i koliko sport i fizički razvoj čini neraskidivu vezu sa psihičkim i duhovnim zdravljem. Naravno ovo su moje pretpostavke iz jedne fotografije, pa samim tim izvodim hrabre zaključke.
Svest o značaju rekreacije
No, ono što mi je posebno interesantno, podstaknuto ovom slikom, jeste mogućnost da se izmeri nivo svesti u celoj državi koja postoji po pitanju vežbanja.
Npr uzmemo sve ljude i izmerimo im svest o nekom problemu – ovde recimo zdravlju i značaju prevencije zdravstvenih problema kroz rekreaciju. I onda dobijemo da je svest Japanaca veća nego kod Srba (da li ste znali da je drugi najpopularniji sport u Japanu maraton?). To se onda može proveriti različitim procentima – od procenta ljudi koji redovno treniraju, do procenta gojaznih i procenta stanovišta koje oboljevaju od bolesti koje se mogu preventirati (dijabetes, kardiovaskularne bolesti….).
Da se vratimo na Japan: kada imamo tu svest, taj skok civilizacije (pre će biti da je to evolucija ove kulture), onda imamo i mogućnost da se ovo dešava u jednom skloništu. Koliko ovo vežbanje govori i o uspesima u drugim sferama ove zemlje? I gde možemo tražiti tu vezu…?
Sa druge strane, ne mogu da zamislim, gde bismo mi bili u ovoj agoniji da nam se desi zemljotres, osim naravno da cepamo fudbal i basket na mestima izloženim radijacijom i to iz čistog neznanja i uverenosti da sve znamo i da nam niko ništa ne može jer smo jači od sudbine (ili bismo kukali da je neko drugi kriv…)
Aktivna kultura
Na kraju, prihvatanje odgovornosti za sopstveni kvalitet života, a pre toga i osvešćivanje procesa i značaja razvoja (razvoj kao koncept, bilo fizički, emotivni, socijalni i sistemski) jeste pravac u kome treba da idemo. Trčanje.rs aktivno radi na promeni kulture rekreacije i sporta, baš kao i vrlo zanimljiva organizacija Element, sa projektom Besplatan sport.com. Aktivan život, naša druga organizacija, slično Trčanje.rs uči nas o koncpetu razvoja kroz odgovornost za promenu i koučing… Sve ove ideje treba da prerastu u Pokret.
Šta je Pokret?
Pokreti nastaju onda kada više aktera u društvu ima istu viziju. U Srbiji se trenutno zakuvava zeleni pokret, a uporedo i pokret zdravlja i zdravih stilova života. Zeleni pokret se javlja sada kada imamo cvetanje nevladinog sektora koji se bavi ekološkim pitanjima i održivim razvojem, imamo kompanije koje shvataju značaj održivog razvoja i na kraju imamo i političke partije (Zeleni Srbije) koje deluju u ovom polju. I država ima svoje akcije kroz Ministarstvo za zaštitu životne sredine… Sve je naravno praćeno i medijima…
U skladu sa ovim tu je i priča o razvoju trkačkog pokreta, koji će se desiti analogno sa ovim zelenim pokretom kroz, ja cenim, 5-6 godina…
Pokret Aktivnog života će biti logičan nastavak i biće to rad na dubljim promena u društvu, kao generalizacija pokreta ekologije, zdravlja, rekreacije, samorazvoja… kada će aktivan životni stil i odgovornost za promene biti princip po kojem ćemo se voditi u svim životnim sferama. O tome još uvek imam samo misao, tako da neću da smaram 🙂
Potrebe
Za kraj, pogledajte sliku još jednom… podsetimo se na Japance i na njihovu potrebu da žive aktivno. Potreba za rekreacijom i zdravljem je kod Japanca odmah pored potrebe da se jede i ima krov nad glavom. To je osnovna ljudska potreba za njih i zauzima visoko mesto kada bismo gledali Maslovljevu hijearhiju potreba. Da nije tako siguran sam da ne bi vežbali u ovom teškom trenutku. Gde je potreba za vežbanjem kod nas?
Slobodno ostavite pametan komentar i vašu misao na tekst :))
Celokupnu fotoreportažu iz Boston Big Pictura o Japan nakon zemljotresa možete pronaći ovde. Sport u Japanu i statistike potražite ovde i ovde.
4 komentara. Leave new
Mislim da grešiš, da imaju toliku samosvest ne bi gradili tolike nuklearne elektrane i sada zbog njih visili u skloništima jer su razorili sopstvenu životnu sredinu. Mislim da potcenjuješ ovu zemlju i ovaj narod i precenjuješ Japance, ali to je već naša srpska karakteristika da nemamo ni u čemu meru, pa ni kada lepo odnosno kada loše govorimo o sebi.
Aleksandre, nije stvar u potcenjivanju Srba, nego u nepopularnosti trčanja na duge staze kao rekreativnog sporta u Srbiji. Kada se okupimo na beogradskom maratonu, bude 400 učesnika. A, kada se okupimo na beogradskom festivalu piva, bude 900.000 učesnika. Koliko ih ima na kobasicijadama, slaninijadama i lekovima za smirenje.
Kada bi isti taj narod, zabatalio masnu hranu, ostavio prekomereno pijenje alkohola, duvan, pilule za smirenje i ležanje pred televizorom i kada bi uveo četiri dana po 45 minuta trčanja, brzog hodanja ili intenzivnog šetanja, živeli bi bolje.
Pitanje nuklearki nema veze sa narodom. O njemu odlučuje državni aparat i finansijeri, a nrodu se serviraju laži prema potrebama (http://www.balkanmagazin.net/kolumna/energija/nuklearna_buducnost_sveta__japanskim_ili_nemackim_putem.xhtml)
Mislim da je poenta teksta upravo da se naglasi značaj sporta i fizičke kulture, koja je, moraćemo da se složimo, mnogo razvijenija u Japanu, nego u Srbiji i sličnim zemljama. A opet je i u tekstu naznačeno da je zaključak izveden na osnovu jedne fotografije, dakle nije u pitanju neka generalizacija.
Što se tiče nuklearki, verovatno da bismo ih i mi gradili da imamo odgovarajuće projekte za to i investicije.
Opet, rezultat havarije u japanskim elektranama nije rezultat nemara prema životnoj sredini, već nesreće i prirodne katastrofe, ili jednostavno loše procene da bi ta elektrana mogla da odoli jakom zemljotresu.
Nemar prema životnoj sredini se u Srbiji može videti na svakom koraku: smetlišta i u sred grada, a tako nešto mi je malo nezamislivo u Japanu.
Tako da se ne bih složio sa Aleksandrom, imam skroz suprotno mišljenje; čini mi se da upravo precenjujemo sebe.
Ali optimista sam, i mislim da će se situacija u tom pogledu i odnosu prema zdravlju, vežbanju i trčanju postepeno promeniti.
Bez namere da stajem u odbranu autora teksta, mislim da je ovo trebalo da posluži samo kao jedan dobar primer kome treba težiti, a ne u smislu potcenjivinja jednih i precenjivanja drugih ljudi, ništa više.
Mislim da je ovaj tekst pun pogodak u centar problema! Ali ne zbog toga sto su japanci ne znam ni ja kakvi a mi srbi potpuno drugaciji, to je potpuno nebitno i marginalno. Fotografija je bila samo pokretac toka misli… I ne treba gubiti vreme na analiziranje nacionalnog stanja i „ciji tata je veci“… Ono sto jeste bitno je da je SVIMA nama, sada vise nego ikada, potrebna upravo ta „Aktivna Kultura“ i „prihvatanje odgovornosti za sopstveni kvalitet života“! Fizicka *KULTURA* je potpuno zapostavljen aspekt u danasnjem drustvu, i nazalost vecini ljudi su potrebni eksterni pokretaci. Pitanje je da li bi i ti japanci na slici vezbali da nije postojao neko ko je bio pokretac svega toga…
I zato jos jednom cestitke na tekstu, na svom trudu ove ekipe ulozenom upravo na podizanje nivoa kulture u nasem drustvu i na postovanju Gandijevog principa: Budi promena koju zelis da vidis u svetu!