Kada počinjemo da trčimo to radimo najčešće iz jednog razloga – da smršamo. Na ovoj ideji zasnovan je i ovaj sajt, a sve na bazi i mog ličnog isksutva od 90 kilograma iz 2008. godine. Od tada prošlo je 5 godina i trčanje je postalo nešto sasvim drugo kako za mene tako i za beogradsku trkačku zajednicu.
Često se zapitam šta je to najveći uspeh ovog sajta i uopšte mog delovanja u trčanju(.rs)? Poslovno, sigurno su to ugovori sa našim partnerima, organizaciono – tim, ackije i pozitivne promene kod ljudi. No, višestruko značajnije jeste ono neplanirano – uticaj koji smo ostavili na određene ljude.
Pomislim samo kako je ljudima koji su nekada bili naši članovi, danas „jednostavno“ da naprave svoju grupu za trčanje, te krenu u uspstavljanje svog trkačkog kluba. Neverovatno koliko sam ponosan na sve te ljude! To su upravo ovi ljudi, što sa početka ovog filimića vrlo hrabo kreću da đuskaju. I sve što radite, treba da znate da radite savršeno! So keep do it 🙂
I to danas, kada prebrojim sve grupe na Adi koje trče nedeljom, znam da sve ide svojim tokom. Kako se budu priključivali novi ljudi, svi mi više nećemo biti tako goli, ali ni vidljivi. (Ja barem više nisam, dolazim na treninge BRC i ljudi me pitaju kada sam došao u klub? :)). Okružiće nas grupa nekih novih ljudi koja će da komunicira dalje svoju verziju trčanja, nešto poput difuzije inovacije u trčanju.
Promena do individue
A zašto ovo? Zato što osećam da se približavamo jednom magičnom trenutku. Uporedo sa razvojem organizacija koje se bave trčanjem i institucija koje prepoznaju trčanje kao humanitarni, afirmistički i socijalni fenomen, tako se i na individualnom planu trčanja pomera sa onoga „trčim da smršam“ do toga da trčim slobodno da izrazim svoje autentično ja.
A kako individualno nikada nije van sistema, tj. kako sistem uvek može da primi samo ono što dolazi od pojedinca i obrnuto, tako mislim da ceo koncept klubova/grupa/ekipa ide korak dalje od onoga prvobitnog definisanog:
Takođe, trčanje i sport vidimo i kao priliku da se napreduju na ličnom planu, mogućnost da dostižemo i pomeramo svoje granice i razumevanje svog tela. Klub je prilika da se radost trčanja podeli, mesto uzajamne podrške i prilika da se upoznaju novi ljudi, obiđu nova mesta i upoznaju novi gradovi i predeli.
#crewlove
Verujem da klubovi danas, nisu više klubovi, nego platforme kroz koje ljudi mogu da izraze svoje talente, originalnost i kreativnost. Bazično i svima zajedničko i autentično to jeste potreba da se krećemo.
Iza ovog hashtaga na Instagramu krije se jedan novi koncept podržavajućih grupa, ekipa i klubova za trčanje, koji nisu više „za trčanje“, nego „uz“ i „kroz“ trčanje do zadovoljenja mnogo dubljih potreba pojedinca – slobode, originalnosti i autentičnosti.
Naravno, klub i dalje jeste mesto podrške, te sigurnog okruženja, podrške i socijalizacije… no, mislim da smo spremni da se penjemo lestvicama 🙂
Kome?
Pitam sebe na kraju za koga sam ovo pisao? Mislim pre svega za jednog specijalnog momka koji razume i koji može da porodi ovu ideju, a onda i za sve vas koji kroz rad u trčanju dajete dodatnu vrednost.
Za kraj, ovo je poziv svima vama koji počinjete sa trčanjem da zajebete mršavljenje. Počnite barem sa trčanjem kao podrškom i drugarstvom. Dođite nasmejani na trening :)) Trčite slobodno!
