Politika i sport. Koje je vaše mišljenje?

Šta vidite na ovoj slici iz 1997. godine? Neverovatno je koliko vidimo različitih stvari…

Kada smo u martu 2013. postavili ovu fotografiju na našu Fejsbuk stranicu, došlo je do toga da se na ovoj slici vidi: da su svi političari budale, da politika i sport ne treba da idu zajedno, da je Đinđić izjavio da nas treba ubijati, da Trčanje.rs ne treba da se bavi „ovim temama“ (teme nisu naznačene)…

I naš tim je imao žučnu raspravu pa sam odlučio da podelim sa vama neka svoja razmišljanja nakon dovoljno meseci o temi „politika i sport“. Da li idu ili ne idu zajedno i po mogućstvu, da ne idemo tako crno-belo, kakav je odnos ovih dveju oblika društvenog orgainzovanja i igranja.

Lično: Skriveno-posredni uticaj Đinđića na trčanje u Srbiji

Pre svega kao autor teksta voleo bih da iznesem nekakav posredan uticaj koji je Zorana Đinđića na trčanje u Srbiji. Uz to, otvorićemo karte tako da ne bude nikakvih nagađanja oko konkretno našeg slučaja „sporta i politike“.

Priča je jednostavna i interesantna: Da kojim slučajem Zorana nisu ubili, verovatno ne bi bilo ni programi praksi koje organizuje Fond Dr Zoran Đinđić a koja omogućava mladim i talentovanim ljudima iz Srbije da odu u  na stručnu praksu u Nemačku, steknu određena znanja i radno iskustvo i to primene u Srbiji.

Da Zorana nisu ubili, da prakse nije bilo, verovatno da i ja ne bih otišao na ovu praksu i verovatno ne bih u Nemačkoj krenuo da trčim na način na koji sam počeo da se bavim. I da je ta praksa bila drugačija, verovatno bih nastavio da se bavim programiranjem, te se ne bih vratio u Srbiju i napravio sajt www.trcanje.rs.

Ukratko, ma kako neverovatan i slučajan (ako postoji tako nešto), uticaj postoji:

Verovatno da Trčanje.rs ne bi bilo da nije bilo ludačke linije: Đinđić > Ubisto Đinđića > Fondacija Zorana Đinđića > Program stručnih praksi > Veroljub na praksi trči > Veroljub se vraća u Srbiji i pravi Trčanje.rs

Lično sam veliki poštovalac Zoranovog lika, no u funkciji suosnivača sajta Trčanje.rs ovaj odnos se kontroliše, kako bi ostvarili misiju sajta koja je nepolitična i za sve ljude nevezano za njihove razlike, pa i privrežnost nekoj političkoj ideji.

Politika i sport ???

Jedan od ključnih problema koji nastaju u ovim diskusijama jeste što ljudi koji donose odluke, npr Ministar / Sekretar / Predsednik sportskog saveza često i jesu osobe koje se bave politkom, tj osobe koje su i članovi stranke.

No, samim postojanjem Ministra / Sekretara …. osoba automatski postaje onaj koji donosi odluke, tj onaj koji se bavi politikama, a politike su dokumenti kao što su strategije, radni dokumenti, preporuke, akcioni planovi… kojima se uređuje neka oblast.

I mi obični građani imamo mogućnost da utičemo na ove politike.

Na primer, sutra na izborima možemo glasati za stranku zelenih koja u planu ima programe rekrativnog sporta i zelenih vrednosti: trčanja, vožnje bicikla i masovnih oblika rekreacije za sve građane i građanke koji treba da poboljša celokupno zdravstveno stanje nacije.

Druga strana, oponent ovoj, u svom planu, kao prioritet ima razvoj profesionalnog sporta, kojim treba da se pošalje dobra sliku o Srbiji, kao zemlji šampiona, te da se kroz ovaj kanal monetizuju izvoz igrača i na taj način obogati budžet.

Vi biste glasanjem za jednu od ovih strana u stvari dali glas, sutrašnjoj politici prema sportu, a tu politiku bi zastupao političar iz stranke koja bi došla na vlast.

Naravno, nije sve tako lako, često plan ni ne postoji, a u praksi interesi koji se zastupaju su često interesi dominatnih grupa (čitaj fudbal kakvi god da smo), velikih klubova, navijača, dobrih prijatelja donosioca odluka i kompanija koje usko sarađuje sa firmom tetke donosioca odluka. No to nema veze sa politikom ima veze sa zakonom.

Politike u sportu Srbije

Tako i u oblasti sporta postoje politike, a jedna od njih je Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji za period od 2009. do 2013. godine. Nažalost, čini mi se da sportski sistem i nema veće kapacitete za strateško vođenje razvoja sporta. Što je jako čudno jer u istom ministarstvu, Ministastvu Omladine i Sporta, sektor omladine ima jako uspešnu Strategiju koja koliko god sektor bio u neprepoznat, uspeva da ostane u vazduhu.

Jedna situacija je zanimljiva:  I pored veoma glomaznog sistema saveza (granskih, teritorijalnih, tematskih… ), kroz članstvo Beogradskog trkačkog kluba u 3 saveza, nema informacija o procesu izrade nove strategije razvoja sporta od 2014.-2018. izuzev u par vesti od prošle godine. Verovatno da ni savezi nisu upoznati sa ovim dokumenom, a verovatno i ne bi znali šta bi sa njim.

Razumevanje podvojenosti ličnosti

Da se vratimo i na Zorana (Đinđića) i Zorana Jankovića i Bandića, Boruta Pahora, Bila Klintona i ostale političare, članove stranaka koji su na neki način učestvovali na maratonima i drugim trkačko-sportskim manifestacijama.

Neki od njih, kao što je i Zoran Đinđić, u datom trenutku bio je gradonačelnik grada u kojem se održava trka. Grad i dalje obezbeđuje na desetine hiljada evra godišnje za organizaciju maratonske trke. Da i vi dajete taj novac, zar ne biste došli da proverite kako se on troši ili barem da podržite akciju svojim prisustvom, kao što Zoran Jannković, nekadašnji gradonačlenik Ljubljane, pozdrava sve trkače bacajući im petaka na finišu.

Suštinski to je dobar menadžment, biti prisutan i dati podršku onoga što grad kao događaj podržava. Zoran je po nekim navodima i sam bio trkač, tako da je podržavao trčanje. No, nevezano za njegov lični stav prema trčanju, na koncu nije se pojavio ni političar, ni predsednik stranke, ni otac, ni doktor nauka, pojavio se gradonačelnik, kao predstavnik Grada, tj organ vlasti (Statut Grada Beograd).

Ostaje pitanje, da li bi Zoran sutra kao Premijer otvorio maratonsku trku?

I za kraj, „politika i sport ne idu zajedno“, u stvari ništa ne znači, jer su oni na nekim nivoima ne raskidivo povezani. Sa druge strane treba biti pažljiv da se sport ne povezuje sa politikom na taj način što npr konkursi za projekte i tendere dobijaju politički pogodni ili to što ljudi koji nisu kompetentni za određene sportske funkcije budu postavlejni samo zbog političke pripadnosti. Ali ni to nije politika nego korupcija.