Planinsko trčanje je sport za sve one koji su umorni od trčanja po gradovima, zagađenim bulevarima, trčanja u krug po atletskoj stazi, kao i za sve ljubitelje prirode i planina. Planinsko trčanje pruža jednako zadovoljstvo rekreativcima koji žele da uživaju u prirodi, i najboljim atletičarima koji žele novi izazov.
Planinsko trčanje je vrsta trčanja koje se odvija van naselja, van asfaltiranih puteva, na brdovitom terenu, gde je stepen uspona u odnosu na dužinu staze značajna komponenta pri određivanju težine. Za razliku od planinarstva, ne koristi se nikakva dodatna oprema u vidu užadi, klinova, štapova. Druga razlika je u tome što je planinskom trčanju bitan faktor vremena za koje se prelazi određena staza. Takođe, razlikuje se i od orijentiringa, po tome sto u planinskoj trci takmičar nema slobodu izbora puta od tačke do tačke, već je put obeležen, i trkač se mora kretati njime.
Iako IAAF ima propisana pravila o maksimalnom usponu i maksimalnim dužinama, ovi faktori na različitim trkama dosta variraju. Ipak, vreme pobednika na planinskim trkama je uglavnom između 20 minuta na kraćim distancama do nekoliko sati na planinskim maratonima. Prema faktoru uspona, trke se mogu podeliti na trke čije su staze konstantne uzbrdice, i trke gde je staza sačinjena od više uzbrdica i nizbrdica. Prva vrsta najčešće ima start u podnožju planine, dok je cilj na vrhu. Drugu grupu, zbog jednostavnosti organizacije, uglavnom čine kružne trke, koje počinju i završavaju na istom mestu, a pri tom se staza penje ka nekom (ili više) vrhova, a zatim vraća drugom padinom ka cilju (startu). Ovakve trke se često organizuju u predelima sa nižim planinama. Često se na takmičenjima trči i nekoliko kraćih krugova, kako bi se dobila dovoljna konačna dužina sa dovoljnim ukupnim usponom.
Vremenom trke postaju sve ekstremnije, i najbolji svetski atletičari stalno traže nove izazove. Tako se razvio i Skyrunning, trkački sport sličan planinskom trčanju, sa razlikom što se odvija (ili doseže) na visinama od preko 2000m, a neke trke idu i preko 4000m nadmorske visine. Moto ovih sportista je da je kiseonik precenjen, i da je moguće trčati i na visinama na kojima ga nema dovoljno, što uspešno dokazuju svojim rezultatima. Jedna od popularnijih vrsta Skurunning takmičenja je Vertical Kilometer, trka ne duža od 5km (najčešće čak kraća od 2.5km) koja ima visinsku razliku od 1000m između starta i cilja. Trenutni rekorder je Španac Kilian Jornet koji je stazu od 1.9km prešao (ili ispenjao 🙂 ) za manje od 32 minuta.
Druga strana na koju se razvija planinsko trčanje su planinski ultramaratoni, trke čije dužine prelaze 50km, a uglavnom su duže od 100km. Visinska razlika mora biti značajan faktor težine, pa je tako ona uglavnom preko 5000m. Jedna od najpoznatijih trka ovog tipa je trka oko Mon Blan-a, koja se prestire kroz Francusku, Italiju i Švajcarsku, dugačka je 166km sa ukupnim usponom od preko 9000m. Najspremniji atletičari ovu stazu istrče za nešto više od 20 sati.
Najpoznatije trke kod nas su „Velika Planinska Trka“ na Ovčaru, i Fruškogorski maraton, koji iako je netakmičarskog tipa, svake godine privuče sve veći broj trkača.
7 komentara. Leave new
Bravo na prvom (mislim da jeste prvi!?) textu.
Još se nisam oprobao u planinskom trčanju, ali stoji na spisku, čim bude vremena i mogućnosti.
http://www.pdpobeda.rs/detalji/DCP/dancistihplanina.htm
26.9.2009. Rajac
Vidimo se tamo 😉
Fruškogorski maraton je po meni – trka, čim se vodi računa ko je završio koju stazu za koje vreme. Bio sam prošle godine i znam da učestvuju i trkači i šetači, a bilo je i biciklista. Teren je brdovit, ima dosta strmina uz koje se ne može trčati, ali ima puno terena gde može. Bila ovo trka ili ne bila, istrčali smo je Veki i ja…
Ispravka, planinske trke ( mountain running ) su atletske trke po brdovitom/planinskom terenu. Fruškogorski maraton nije atletska trka ! Postoji i pojam trail running u slobodnom prevodu trčanje po divljim površinama, e u ovoj vrsti trčanja planinske trke i fruškogorski maraton se mogu svrstati zajedno !
2001. sam predložio neke dopune u fruškogorskom maratonu ( ekipna konkurencija) da bi bilo zanimljivije i jedan od organizatora mi je objasnio da to nije u pravom smislu trka, da tek na insistiranje novinara navode ko je stigao 1., da je pobednik svak ko pređe stazu, da to nije atletika. I ja preko interneta stupim u kontakt sa WMRA ( svetska asocijacija) i tako počne nešto da se radi po pitanju planinskog trčanja u Srbiji itd.
No, nešto od toga se do danas izmenilo, ali i dalje smeta što na svakoj kontrolnoj tački nije kontrolor koji zapisuje ko je prošao već se trči/hoda sa kontrolnim kartonom koji se na kontrolnim tačkama overava. Zamislite našta bi ličio beogradski maraton kad bi se trčalo sa kontrolnim kartončićima ? Takođe postoje i određena pravila odnosa dužine staze i visinske razlike na njoj, odnosno nije svaka trka po brdskom/planinskom terenu i mountain running trka. Znam za slučajeve kod nas da organizuju trku na nekoj planini ali je staza relativno ravna tj kros varijanta i to proglase mountain runningom, jer kod nas papir trpi sve ?! Zbog toga je potreban delegat trke !
Po meni je suštinsko pitanje kako se ljudi osećaju dok trče Fruškogorski maraton. I ispostaviće se da samo mali broj ljudi ide na pobedu i vreme, a da je većina ljudi u igri tu zbog druženja. Zato je i mnogo šetača, planinara, ljudi idu sporo i druže se,što nije normalno stanje kod trka.
Mi ćemo ove godine organizovati vikend posete Fruškoj gori, maltene mini eksurzije dugog trčanja i večernjeg druženja i razmene iskustva među trkačima.
Aleksandar je u pravu. Mountain running (planinsko trcanje) je disciplina atletike. Postoje tacno utvrdjena pravila koja pise IAAF-a, odnosno ogranak WMRA (World Mountain Running Association). Postoje trke na kojima postoje deonice koje idu uzbrdo i nizbrdo, i postoje trke koje idu iskljucivo uzbrdo. Duzine za muskarce – seniore su ogranicene na 12km, sa oko 1200m uspona na trkama koje idu uzbrdo, odnosno 750m za trke koje ukljucuju i nizbrdice. Vise informacija o regulativama imate u pravilniku: http://www.wmra.ch/files/microsoft_word_-_technical_regulations.pdf
E sada. Da tako kazem neobavezna varijanta planinskog trcanja bi bio Trail Running, ali kako mi nemamo neki poseban naziv za tako nesto, usudio sam se da i to spojim pod naziv planinsko trcanje. Sto se tice Fruskogorskog maratona, on je totalno netakmicarskog karaktera, napravljen je kao PLANINARSKI maraton, ne kao TRKA, vec kao masovni rekreativni dogadjaj za planinare, a danas je prerasao u jako veliko desavanje. Ipak, u nedostatku takozvanih Ultra Trail maratona, ili uopste duzih planinskih trka (WMRA organizuje i dogadjaje koje naziva Long, koji su predvidjeni da se istrce za vreme 1:45 – 4h) mnogo trkaci, pogotovo oni koji su u trcanje dosli iz nekih drugih disciplina (alpinizma, planinarenja) se odlucuju da iskoriste verovatno jedinstvenu priliku da ISTRCE Fruskogorski maraton, kao ultramaraton.