Ove sezona je bila jako uzbduljiva kad je u pitanju elitno maratonsko trčanje. Nakon Bostonskog maratona kada je Džefri Mutai (na slici) istrčao najbrže vreme na svetu u maratonu, bilo je nagoveštaja da će i svetski rekord pasti. A onda je oboren i svetski rekord u Belinu, i svi smo sa nestrpljenjem čekali rasplet trke u Njujojrku. Svi su čekali novi rekord staze zašta je bilo potrebno vreme ispod 2:08.
Tridesetogodišnji Kenijac je pobedio sa 2:05:06, čime je oborio deset godina star rekord Etiopljanina Tesfaye Jifar (2:07:43). I drugoplasirani Emmanuel Mutai (Kenijac, ali rodom nije ništa Geoffrey-u) je trčao ispod starog rekorda, 2:06:28, kao i trećeplasirani Tesfaye Kebede sa 2:07:13. Bonus na obaranje rekorda staze je 70.000 USD.
Prošlogodišnji pobednik Gebre Gebremariam iz Etiopije, čovek sa veoma interesantnom i lepom tehnikom trčanja bio je četvrti sa 2:08:00. Amerikanac i veoma simpatični Meb Keflezighi, pobednik 2009. završio je šesti uz PB 2:09:13.
Mutai je rekao da je staza bila teška, da mu je krivo što njegovo najbrže vreme nije svetski rekord ali i da se bori da jednog dana postane rekorder.
Emmanuel Mutai (nije rod sa pobednikom), pobednik Londonskog maratona na proleće, kao drugoplasirani završio je na prvom mestu u plasmanu na 5 najvećih maratona čime je osvojio nagradu od 500.000 USD.
Veoma uzbudljiva ženska trka
Kada je Mary Keitany, sigurno krenula na startu i sama se rano odvojila od vodeće grupe delovala je veoma jako. Možda čak i prejako. No vrlo brzo se videlo da je grupa od četiri atletičarke koje su išle za njom toliko jaka i kompaktna, da odlično zajedno radi, i da samo čekaju svoj trenutak.
Mary je delovala sve teža, uzbrdice su je umarale, a Firehiwot Dado i Buzunesh Deba, dve devojke u crvenom su složno radile. Prednost se smanjivala (nekih 10 sekundi po kilometru) da bi Mary totalno pukla pre kraj trke. Na kraju veoma jako sa 2:35:15, Dado završava kao prva, a stanovnica Bronx-a Deba kao druga i to nakon kraće borbe sa Keitany.
Ovde se mogli da vidite šta znači taktika i šta znači preceniti sebe i udariti u zid, kao i zašto je važno čuvati se i trčati u grupi do samog kraja i poslednje trećine trke 🙂
Srbi i RRCT u Nujorku
Sale Kapulica, član Road Runners Club Trčanje.rs je nastupio po 2. put u Njujorku. Mislim da su njegovo ime svi zapamtili. Još uvek nemamo konačne rezultate, ali izgleda da će to biti odlična trka za Saleta.
Anđelko Rističević (1985) završio je svoj prvi maraton na 46 poziciji sa rezultatom 02:31:11. Svaka čast!!!
Maraton kao hepening
Ove nedelje u novembru u Njujorku startovalo je 47,107 trkača i trkačica!!! Tj njih pedesetak elitnih i ostalo ljudi kao što smo mi, koji manje ili više trče iz zadovoljstva i za to ne dobijaju lovu već plaćaju 🙂
Ljudi koji idu na posao, fakultet, koji su u penziji, ljudi koji imaju porodice, planove, brige, želje… ali uz to trče i imali su sreću da budu u Njujorku ovog vikenda! Da, kao Sale Kapulica i Anđelko Rističević, dva Srbina koji su se pojavili na startu ovog takmičenja.
Ovo je najveći sportski događaj i spektakl po broju učesnika (znači ne Liga Šampiona, gde njih stotinak pika fudbal i ostali gledaju).
Bila je ovo odlična prilika da ljudi saznaju šta je danas jedan svetski trkački hepening. Šta trčanje i maratonski pokret znači za Njujork, Ameriku, pa i celu civilizaciju i zašto tamo gde je svet uzmkao u razvoju ljudi se lože na rekreativno trčanje, zdravlje i aktivan život.
Maraton kao profesionalni sport
Nažalost, danas smo na Eurosportu slušali koliko kinte i zarađuju ovi momci iz Arfike. A ovi momci iz Afrike zarađuju toliko malo koliko jedan manje poznat teniser ili fudbaler dobije da se pojave na reklami za neke čarape ili čips + kojima kidnapuju članove porodice za ovo malo kinte što zarade trčeći maraton 2:05 (što ako ste ikada trčali 3:00 po kilometru, a verovatno niste, znate šta znači 🙂
Naravno za uspeh Njujorškog maratona, a i trčanja kao modernog dostignuća civilizacije kinta je nešto što je manje važno. Važna je bila šansa da ljudi koji su danas slušali Eurosport shvate zašto su te trke kao što su Ljubljana, Beč, Berlin, Košice, Trst… Berlin, London, Boston toliko važne za život tih gradova i život ljudi u njima.
Izgleda da ovde govorimo o razlici između dva različita koncepta (atletika=profesinalni sport i fitnes=rekreativno trčanje) koji ljudima koji ne džogiraju uopšte nije prepoznatljiv.
Run For Life
Omanuli smo i mi kao Trčanje.rs i trkačka zajednica u ovome. Šansa je propuštena, a ostaje nam sledeća godina da se svi zajedno bolje pripremimo.
Do tada, zapamtite slogan ovogodišnjeg New York Road Runners Club-a: RUN FOR LIFE, razumite razliku, trčite, uživajte u rekreaciji i zdravijem životu a profesionalni sport pustite profesionalcima🙂
[cf]iframe[/cf]Uskoro ide prijavljivanje na tombolu za učestvovanje u Nujorku 2012. Prijavite se i štekajte lovu!
Fotogalerija pogledajte ovde.
3 komentara. Leave new
Veroljube,na koji način ste „omanuli“?Evo,ja kao neutralni posmatrač ne mislim tako.Sportom i trčanjem se bavim celog života,ali sam tek naišavši na ovaj sajt,poželeo da istrčim svoju prvu trku.Zamišleno sam sproveo u delo,sledeći upustva ljudi sa ovog sajta.A sudeći po komentarima(a redovno sam na ovom sajtu),moj slučaj svakako nije jedinstven.Znači,ipak ste ostvarili nekakav uticaj i dopreli do nekih ljudi.Za mene je to već priličan uspeh,ali to je samo moj stav.Što se tiče nekog ozbiljnijeg omasovljenja trkačkog pokreta,to je moguće samo ako jedno društvo prepozna benefit od takve(ili bilo kakve,uostalom)aktivnosti.Za to su potrebni mediji,promoteri,institucije sistema,i ko zna šta sve još ne.I najvažnije od svega – strpljenje i organizovan rad.Gde je naše društvo u toj celoj priči mislim da ne treba trošiti reči.
Ćao Nikola, ma naravno da ne msilim da smo omanuli generalno, naprotiv 🙂
Nego prenos Njujorškog maratoan je bila prilika da se ljudima ispriča jedna lepa priča o trčanju… I to je bilo 2 do 2,5 sati medijskog prostora da ljudi čuju o rekreativnom trčanju i svemu ovome što i ti pričaš. Greška je u tome što je ovo propuštena prilika, te negde sledeće godine mora da se ovo drugačije isprati 🙂
No ni sama režija u Njujorku nije ispratila ovaj hepening kroz tih 46.950 ljudi koji je trčalo, već kroz grupu od 10 muških i 5 ženskih elitnih trkača i trkačica.
Oni su prikazlivali atletsku trku a mi smo hteli da gledamo maratonski pokret.
Atletika i profes. sport nemaju uticaj na naše živote (osim da saznaš o nekim imenima koje sutra zaboraviš), a maraton i trčanje grade jedan skroz dugačiji koncept života modernog čoveka.
Pobednik i njegovo vreme na Njujorškom maratonu su vesti, a Njujork maraton je filozofija 🙂
OK,kapiram 🙂
Inače,u pravu si za komentatore sa Eurosporta(britanskog).Previše vremena su potrošili pričajući o lovi.