“Kada ljudi prvi put dođu u kontakt sa kriminalom, zgražavaju se. Ukoliko ostanu u kontaktu sa kriminalom neko vreme, naviknu se na njega i podnose ga. Ako ostanu u kontaktu sa kriminalom duže vreme, konačno ga prihvate i potpadnu pod njegov uticaj.”
Kada ljudi prvi put dođu u kontakt sa trčanjem, dosadno im je i ne veruju da će ikada trčati. Ukoliko ostanu u kontaktu sa trčanjem neko vreme, npr posmatrajući prijatelje koje trče, naviknu se i počnu da ga prihvataju. Ako su u kontaktu sa drutšvom koje duže vreme trči, konačno počinju da trče i podpadaju pod zdrav uticaj trčanja.
Ili…
Ponavljanje potvrđivanja naređenja vašoj podsvesti jedini je poznati metod dobrovljnog razvoja emocije VERE.
We believe and we never quit. New Serbia is just there, running.
3 komentara. Leave new
Čula sam negde da svako ko je istrčao maraton i zarazio se trčanjem ima zadatak da uvuče najmanje još nekoliko ljudi u ovaj divan hobi, način života, sport i duhovnu smernicu jer trčanje to jeste. Prema tome samo neka se širi trkačka grupa u Srbiji!Još to nije na pravi način zaživelo, ali primećujem da nas je sve više, kao Kineza. Nismo baš omiljeni, još ima komentara… idi kući peri sudove, ne mlati se po ulicama… i pogleda mladih dama koje misle da smo mi žene koje trčimo pale sa marsa, ali baš zato i za inat takvima, da bismo ih prevaspitali treba trčati i ovim virusom zaraziti što više ljudi. Tako će ulicama grada šetati više vitkih, nasmejanih i pozitivnih ljudi, jer trčanje je filozofija života, ne samo sport! Prema tome, kolege trkači na zadatak!
Da a meni je onomad moj dobar prijatelj, inače jako obrazovan ( što opet ništa ne znači) rekao kako je pametnije da cepam drva umesto što trčim.
Malo je falilo da ga opaučim pesnicom. Dobro šalim se, nije dotle došlo ali ilustruje odnos prema ne trčanju prvenstveno.
Mada mislim kako se ipak pomalo pomera nabolje, jer ovde kod mene sve više ljudi,uglavnom mlađih trči. Ipak koram reći kako se to desilo tek sa izgradnjom staze za trčanje. Dakle potrebna je infrastruktura da bi se narod motivisao.
Mislim da je na nama vrlo ozbiljan zadatak, u pedagoškom smislu reči, ma kako to delovalo preozbiljno. Kao profesorka koju učenici uglavnom, kako oni kažu, gotive, znam da svojim primerom, ako je on dobar, i te kako možemo uticati na okolinu. Mršaviš, nasmejan si, jačaš mentalno, imaš smirenost, to svi vide… postižeš uspehe samim tim što istrčavaš kilometre. Pa to je sve edukativno u odnosu na alkoholičare, narkomane, interenet ovisnike, kriminalce. Trkači su najzdraviji deo nacije, psihofizički, možda je to put ka izlečenju naše Srbije? Razmislite da li se slučajno desilo da pred maraton masa ljudi uzvikuje maraton, maraton kao odgovor na provokacije stranaka o Kosovu i ne damo Srbiju.