Connect with us

Hi, what are you looking for?

Blog & Kolumne

Moje prvo trčanje po snegu

U utorak sam trčala prvi put na snegu! I to ne po očišćenoj stazi, sa snegom koji se nalazi tu i tamo samo radi boljeg doživljaja Beograda zimi, već po pravom snegu do listova, po mraku i minusu. Ok, verujem da je trkačkim veteranima ova moja vest smešna, ali ja imam prava da se radujem i ponosna sam na sebe!

Čitav život sam bila bolešljiva i lošeg imuniteta. Čim krene zima, ja vadim stotinu džempera i krenem da trpam jedan na drugi – samo kako mi ne bi bilo hladno. Kada izađem na ulicu, više ja ličim na oblog Sneška Belića nego on sam, a najteži su oni momenti kada moram da svučem sve te slojeve sa sebe. Kao klinka, bavila sam se plesom, ali oduvek sam više težila intelektualnom tipu, nego sportskom.

Pre šest godina, prvi put sam otišla u teretanu, i kako beše zima, trčala sam po sali nekoliko krugova i pentrala sam se po spravama. Onda sam nakon sedam meseci dostigla savršenu figuru i trbušnjake, te sam prekinula vežbanje (”Big mistake! Big! Huge!” što bi rekla Džulija Roberts u Pretty Woman).

Narednih godina sam na on i off odlazila u razne teretane i vežbala po mesec dana, čitavo vreme razmišljajući kako mi ne prijaju svi ti ljudi okolo, sprave, zatvoren prostor i izbor muzike, da bih negde u junu ove godine na nagovor Jovane Glumac i Uroša Zmijanca počela da trčim po programu od 9 nedelja za početnike.

Zlatni kilometar

Moje prvo trčanje bilo je za onu kategoriju funny videos na jutjubetu. Ne znam da li sam uopšte uspela da istrčim 50m!  Ali bila sam srećna! Prvo sam kukala kako me bole pluća, jer sam kao mala imala problema sa njima. E onda, ligamenti, jer mi jednom neki doktor rekao kako imam kraće ligamente, štagod. Posle je bio problem u kičmi, palcu, trepavicama, pertli itd. Ali, nisam odustajala i nastavila sam da trčim sve više.

Ako uzmemo u obzir da pre toga, nikada ranije nisam trčala i da nikada ranije nisam imala toliku želju da trčim, nakon tri nedelje, moj prvi kilometar je bio za zlatnu medalju! Toliko sam iznenadila sebe i toliko sam bila srećna, da nisam stigla ni do daha, a već sam telefonirala svima živima da im javim radosnu vest.

Tu kao da sam stigla do nekog zamišljenog cilja, pa sam nakon nedelju dana prestala sa trčanjem, ovaj put zbog napornog posla, smena, ali i vrućina.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Otvorila sam poslednju fioku

Kada sam sebe upitala zašto želim da trčim polumaraton, shvatila sam da mi je potrebno da budem ponosna na sebe. Ova godina mi je bila izuzetno teška, izgubila sam neke mnogo drage osobe i jednu posebnu, za koju sam bila vrlo vezana. Smrt promeni ljude na one načine koje spoznate tek kada se suočite s njom. Spontano počnete da razmišljate o životu i njegovom kvalitetu, o vremenu koje prolazi toliko brzo da ne stignemo ni da se osvrnemo, i o svim onim željama koje nam stoje na nekoj listi, zaturenoj u onoj tamo, poslednjoj fioci. E, pa, ja sam otvorila tu fioku i izvadila tu listu.

Hajde da kažem kako je trčanje na toj listi i kako je polumaraton nagrada za sav trud. Ako sam uspela da istrčim 1km, zašto ne bih mogla i 21? Nismo ni svesni šta sve možemo, dok ne pokušamo!

I tako me je u utorak dočekao sneg na stazi i moj prvi zvanični trening u Road Runners klubu. Iskrena da budem, nisam verovala u sebe i očekivala sam kako ću uspeti da istrčim jedva 500m u najboljem slučaju. Kad ono, međutim, dočekao me je trener iz pakla i Jovana G. koja se samo kliberila i mahala ručicama sa sve ponavljanjem: ”Jao, jedva čekam da krenemo!”. Kako da i ja ne dobijem tu neku nadljudsku snagu kada sam okružena takvim timom? A tek da vidite ostale ženske koje su svaki put toliko uzbuđene pred trening, kao da im dajete no limit vaučer za Manolo Blahnik butik! To je to, to mi treba!

I tako sam u patikama, helankama i šuškavcu sa polka dots šarom izašla na tadašnjih -5 stepeni i krenula u jedno razbijanje sopstvenih predrasuda!

Nakon računanja, došla sam do zaključka da sam u utorak prešla oko 2.2km od kluba do Kališa i nazad + 2.4km na Kališu, te da sam ukupno trčala bez brzog hodanja 3km! Jeste, Iv, trčala si tri kilometra, a ne pet stotina metara! I to po snegu, po mraku, po minusu, u vlažnim patikama, u jednim helankama, i u samo nekoliko slojeva sintetike. Nisam odustala, nisam kukala, nisam stala, nisam se žalila da mi je hladno, nisam se žalila na ligamente, zapravo ništa mi nije falilo – sve je bilo savršeno. Da, uspela sam i ponosna sam na sebe!

Trčanje napolju je neprocenjivo!

Ovaj čitav post posvetila sam tom ushićenju koje sam osetila tokom mog prvog trčanja nakon dužeg vremena. Prethodne dve nedelje, imala sam prilike da se zagrevam i trčim kraće relacije po gradu, ali to je ništa u poređenju sa ”zagrevanjem” od utorka. Imala sam u planu da danima između treninga radim kućne vežbe, međutim, to će sačekati sledeću nedelju – jer sam zaradila dobru upalu mišića, posebno onih u predelu butina i listova. 

Sledeće nedelje ostajem na istom režimu ishrane kao do sad, odnosno, ništa neću menjati. O više detalja u vezi sa promenama koje sam unela možete pročitati u mojim ranijim postovima, a recepte – ako vam ponestane inspiracije – na mom blogu ili na fb stranici.

Čitamo se, i molim vas, nemojte dozvoliti da vas malo snega natera da se zavučete u kuće ili zagušljive teretane. Trčanje napolju je neprocenjivo!

Advertisement. Scroll to continue reading.

11 Comments

11 Comments

  1. Milan

    15.12.2012 at 08:13

    Bravo na trudu, i resenosti da nesto promenis! Vidimo se u nedelju u 10am! Totalno cool iskustvo, doci mamuran i umoran sa svirke na trcanje ))) bice ti super tema za sledeci tekst!

  2. Damir

    15.12.2012 at 08:19

    o jea, trcanje je takmicenje sa sobom!

  3. Antiša Zjec

    15.12.2012 at 09:45

    naravno da je trčanje napolju neprocenjivo!
    evo malo motivacije za sve koji misle da je trčanje po snegu teško – filmić traje samo pola minuta i prikazuje oštar spust između drveća, u kanjonu reke Gradac blizu Valjeva

  4. nion

    15.12.2012 at 10:38

    zamisli kada budes istrcala 21k !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

  5. Dragan Ciric

    15.12.2012 at 13:42

    Izabrala si pravo vreme da počneš sa trčanjem. I ja sam prvi put trčao po snegu pre nedelju dana i osećaj je uistinu neprocenjiv. Možda ne možeš da trčiš maksimalno brzo, hladan vazduh ti reže grlo i mokar si, ali kad pretrčiš sve te kilometre sa pravom si ponosan na sebe. Bravo Iv!

  6. Maja Zivkov

    15.12.2012 at 14:04

    Volim tvoje tekstove, subotom posebno posecujem ovaj sajt :) Bravo za trcanje po snegu!

  7. jasna

    15.12.2012 at 17:18

    Uzivam u tvom ushicenju :)

  8. Veroljub Zmijanac

    15.12.2012 at 17:56

    Sećam se kada sam ja 2007/08 na Olimpu trčao najviše u ekipi. Čitavih 20 krugova. I to sve među muškima i svi smo bili mnoooogo opasni. Ti si ovim treningom istrača cirka 22-25 komada :))

    • nion

      15.12.2012 at 20:09

      a sada IRONMAN :)!!!

  9. Dragitta Grohl

    29.12.2012 at 23:30

    Zavidim ti :) Moje jedino takvo iskustvo je bilo kad sam trcala na ispit i omasila stanicu..

  10. Nevena

    02.01.2013 at 19:14

    Bravo Iv!!!
    Samo tako nastavi! Uz tebe ću i ja da krenem, bez obzira na hladnoću:)

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

* Naslovna

Zima je godišnje doba u toku kojeg se održava veoma mali broj trka i u toku kog se trkači pripremaju za prolećna takmičenja. Neki...

lifestyle

Nije uvek jednostavno ustati, obući se i istrčati 5-10-15 km, a napolju je mračno, hladno, maglovito, snežno, zaleđeno, a temperature izuzetno niske. Postoji li...

lifestyle

Svako ima svoje omiljeno doba za trčanje. Neko voli da trči leti sa što manje opreme na sebi – ali obavezno sa zaštitnim faktorom...

* Naslovna

Da biste sa uživanjem trčali po zimi veoma je važno da se pravilno obučete. Trčanje zimi može biti pravo uživanje, ali da bi došlo...