Zovem se Milan Tomin, rođen sam 19.07.1996. u Novom Sadu, gradu u kom živim. Učenik sam gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“. Od malena se bavim sportom i stalno sam u pokretu!

Trenirao sam vaterpolo, tenis, fudbal, košarku, rukomet, ali sport koji mi je najviše prirastao srcu je sport koji trenutno treniram, a to je triatlon. Triatlon je veoma zahtevan sport, kako fizički tako i psihički, sastoji se od tri discipline: plivanje, biciklizam i trčanje. To je sport koji kod nas tek postaje popularan.

Zašto triatlon?

Triatlon je, u stvari, sport koji sam spontano počeo da treniram. Jednog kišnog dana spremao sam se za rođendan, a stariji brat Bogdan me je pitao da ga otpratim na grupno klupsko trčanje. Uzeo sam bike i vozio pored njega u košulji. Posle završenog treninga njegov, kasnije i moj trener Cveja, mi je rekao da obavezno sutra dođem na trening plivanja.

Svaki dan mi je ponavljao jedno isto: „Sutra obavezno dođi sa bratom“, a ja sam svaki dan dolazio. Posle nedelju i po dana usledile su pripreme na koje sam rado otišao. Trenirao sam sa starijim i iskusnijim takmičarima, ali i uspevao da ih ispratim. Posle nedelju dana priprema i treninga bio sam na trci koju je organizovao klub.

Od trke sam očekivao samo da ne budem poslednji, ali nisam ni znao koliko sam dobar dok nisam pobedio u školsko-rekreativnoj trci u fotofinišu. Na toj trci sam pobedio sve one koji već duže vremena treniraju, pa sam odlučio da i dalje idem na treninge. Posle mesec dana treniranja, shvatio sam da je to pravi sport za mene i od tada sam član novosadskog kluba TK „Dynamic“, gde vlada opuštena i radna atmosfera, kao u svakom drugom triatlon klubu.

Triatlon mi je doneo mnogo lepih stvari, ali i ja sam dosta ulagao. Svakodnevnim treninzima, treniram svoje telo kako bi ono izdržalo i prebrodilo sve takmičarske prepreke. Medjutim, na trci nikad ne možemo očekivati da bude sve onako kako hoćemo jer je oko nas mnogo faktora koji utiču na ishod: ostali takmičari, volonteri, sudije, talasi u vodi koji često smetaju… Na mojim trkama često je bila presudna viša sila, na primer: izletanje auta i skretanje sa staze, pad, greška volontera koja je u stvari najviše moja greška…

Koji je recept za uspeh u triatlonu?

Takodje do ovog nivoa došao sam priličnim odricanjem; prestao sam da izlazim do kasnih časova, što mi je ranije bila navika, ali i samo izlaženje u grad sam sveo na minimum. Meni je sve to normalno, ali većina mojih drugova ne mogu da razumeju da se toliko trudim oko svega.

U školi, kao i na treningu dajem svoj maksimum jer mi je jedna od želja da odem u inostranstvo da završim šlolovanje i tamo provedem ostatak života. Zbog želje da dobro organizujem vreme svako veče napišem „plan dana“ kako ne bi bilo iznenađenja i prekomerne žurbe. U školi pazim na časovima da kod kuće ne bih morao da učim i trošim luksuzno vreme.

Naravno, mnogi drugovi su bili ponosni i srećni kada su čuli da sam na balkanskom prvenstvu bio prvi. Takodje mnogo drugova sam stekao na triatlonu i to su, mogu reci, meni najbliži drugovi. Od starijih dobijam korisne savete koje uvek volim da čujem i njih mi najviše daje najbolji srpski triatlonac, koji je sam po sebi moja motivacija, Stojanović Ognjen.

Šta će mi ovo u životu?

Kao što sam rekao triatlon mi donosi mnogo toga lepog, ali na nekim iscrpljujućim treninzima se zapitam: „Šta će mi ovo u životu, zašto i ja ne izlzim svaku noć do 3 ujutru i odmarao ceo dan“, ali odmah shvatim da mi je triatlon sve i da bez njega ne bih mogao da zamislim život, bilo bi mi dosadno.

Cilj mi je da pobedim na Olimpijskim igrama, što je zaista velika želja, ali što više želim više ću dobiti. Do tog cilja, postavljam nove, manje, ciljeve koji mi predstavljaju stepenice do uspeha i olimpijskog zlata. Kad idem na trke, nisu mi uvek ciljevi prvo, drugo ili peto mesto; od toga mi je često bitnije vreme na trčanju ili plivanju.

Trčanje.rs se zahvaljuje Milanu, na ovoj priči. I mi se ložimo na triatlon, tako da koliko god bili stariji, i mi želimo da se posvetimo više triatlonu, tako da: ti si naš uzor i primer!