Blog & KolumneKuhinja Male Iv

Mali trikovi za veće rezultate

2 komentara

Uveliko smo zašli u februar, što znači da imamo još samo mesec i kusur dana do pravog proleća. A proleće znači skidanje kamuflažnih slojeva odeće sa sebe, vraćanje tanjoj garderobi i otkrivanje kože da diše. Samim tim, svi smo pomahnitalo krenuli u borbu sa viškovima, manjkovima, odnosno nesavršenostima koje nas muče kada je u pitanju naše telo.

Svakim danom nailazim na sve više vaših statusa, postova i članaka koji se tiču rekreacije, dijeta i preokreta koji najavljuju rigorozne izmene po pitanju ishrane, kretanja itd. Drago mi je zbog vas, ali mi nije drago zbog onih koji bi to želeli, ali ne znaju kako da se maknu s nulte tačke i tako ostaju u mestu, samo s idejom koja visi u vazduhu.

Juče sam doživela da mi se muž obrati, i to vrlo ozbiljnim tonom, sa idejom kako želi da i on pređe na zdraviji život. Iskrena da budem, samo malo da smanji slatkiše i da potrči dva puta nedeljno – za njega će to biti vrlo zdrav život. 🙂 Vadi se on stalno na svoje bubnjarenje i šetanje od kuće do kola i obrnuto, ali to nije to.

Zato sam rešila da napišem ovaj članak, jer znam da ima dosta ljudi koji bi nešto da promene, krenuli bi, ali ne znaju odakle. Odmah da se razumemo, ovaj članak nije namenjen profesionalnim sportistima, aktivnim rekreativcima i mrgudima, već običnim smrtnicima. 🙂

a

Ja imam tačno šest predloga kako početi, i njih ću isprobati na mojoj jačoj polovini, M. Ono što je bitno, jeste činjenica da ja M. nikada nisam nametala svoj način ishrane, niti sam ga vukla sa sobom na trčanje. Zapravo, on je taj koji je mene nagovorio na prve korake trčanja prošle godine, ali o tome neki drugi put.

Sačekala sam da sam odluči kako je vreme da promeni svoj način života i u tome želim da ga maksimalno podržim. Svi znamo da čovek može SVE sam, ali je i SVE mnogo lakše kada imate nekoga uz sebe. A ja sam bila uz njega kada je ostavljao cigarete i sada je vreme da zajedno promenimo još nešto što je važno.

Dakle, bitan je cilj! Mnogima je cilj savršena figura za plažu, a nekima je povratak mišićne mase ono za čime žude. Takođe poznajem dosta ljudi koji žele promenu zarad boljeg zdravlja, dok pak ima onih koji žele da se bave rekreacijom čisto iz zadovoljstva i vremena posvećenog samo sebi. U koju god grupu da spadate, vi imate cilj i neka vam je on, kao i njegov rezultat uvek pred očima.

2

Prvi predlog se odnosi na redukovanje ishrane. Za početak, probajte da smanjite so u ishrani. Dovoljno je da nabavite biber, bosiljak i gomasio (koji možete naći u prodavnicama zdrave hrane) koji će vam nadomestiti jak ukus za kojim tragate kada krenete da solite… i solite neki obrok. So nije dobra, to svi znamo!

Probajte da jedete više voća i povrća. Ja jedem samo voće za doručak, ali znam da mnogima ne odgovara ovaj način ishrane. Ako niste spremni da se odreknete bureka i jogurta ujutru po buđenju, predlažem da voće konzumirate kao užinu, ali ne odmah nakon jela, već sačekajte barem dva sata posle standardnog obroka. Sledeći obrok možete da imate 30 minuta nakon voća, kako ne bi došlo do loših posledica, a o tome sam pisala ovde.

Povrće koje ne volite, umešajte u povrće koje volite. Ja recimo ne volim brokoli i karfiol, ali sam našla način da ih jedem; skuvam čorbu od njih sa ostalim povrćem koje volim i kada se svi sastojci dobro skuvaju, štapnim mikserom napravim krem čorbu. Tako nemam direktan dodir s mirisom i ukusom koji ne mogu da smislim (da budem, onako, iskrena). Recept za krem čorbu ću vam napisati sledeći put. Još jedna zanimljiva anegdota kako sam M. “podvalila“ tikvice; kako mnogo volim da pravim domaće pizze, rešila sam da se poigram sa tikvicama i da ih uparim sa krompirom (svi znamo da svi vole krompir) jer kada su zajedno, ne možete da ih razlikujete. Tako je nastala zucchini pizza i recept možete naći ovde.

Drugi predlog se odnosi na belo i belo, odnosno na brašno (testo) i šećer (slatkiši). Ako ih nemate u kući, onda ih nećete jesti! Ako živite s još nekim kome ne želite da uskratite npr. hleb i čokoladu, onda tražite od njih ili da ih sakriju, ili da makar kupuju one koje vi ne volite. Ja sam se tako potpuno odvikla od čokolade. Sada više i ne prolazim pored rafova sa slatkišima. Takođe, sve češće “zaboravljam“ da i M. kupujem omiljene poslastice, pa smo na taj način smanjili unos šećera. Ako kupite hleb koji ne volite, nećete ga jesti – to vam takođe govorim iz ličnog iskustva. Biće tu da od njega napravite tost uz neki ručak, ali nećete ga koristiti za troslojne sendviče kod kojih ćete pojesti 80% testa i 20% ostalih sastojaka.

Treći predlog jeste unošenje čaja u dnevne rituale. Ne onog čaja koji pijete samo kada ste bolesni, već čaja s takvim ukusom i mirisom koji če vam potpuno pomutiti razum. Ako znate samo za nanu i kamilicu (koji su inače predivni čajevi), molim vas, svratite do mog bloga i taga čaj, gde ću vas uvesti u neki sasvim novi svet, klikom ovde. Crni čaj je jak poput kafe, zeleni čaj je dobar u borbi sa viškom kilograma i prevencijom raka. Beli čaj sprečava starenje i sadrži više antioksidanata od zelenog čaja. Rooibos (crveni čaj) je dobar za imunitet, bogat je mineralima i ne sadrži kofein.

Ja kao strastveni čajoljubac, pijem i po nekoliko šolja čaja dnevno. Ako dodam kašičicu meda i malo limunovog ili pomorandžinog soka, mogu da zaboravim na glad i po nekoliko sati. A o želji za kafom ili slatkišima ne moram ni da pričam, jer dokle god pijem čaj punog ukusa, te želje nema.

Četvrti predlog jeste vežbanje uz seriju. Ovo nije dobar način za treninge snage ako ste rešili da se ovim bavite profesionalno, ali za apsolutne početnike, ovo je idalan pokretač! Dakle, pronađite neku seriju u trajanju od 30 minuta za početno vežbanje. Neka bude dinamična, zanimljiva i zabavna. Gledajući nešto što će vam skrenuti pažnju sa muke i znoja kojim ste obliveni dok radite, olakšaće čitavu stvar. Kada dođete do izvesnog nivoa izdržljivosti, možete preći na one epizode koje traju i po 45 ili 60 minuta.

Naravno, podrazumeva se da ta serija mora biti lagane radnje, jer je ipak potrebno da neki vid koncentracije odvojite za kontrolu vežbi, odnosno, pravilnog položaja, razmaka, držanja i sl.

c

Peti predlog se odnosi na trčanje. Znam mnoge prijatelje koji bi rado počeli sa trčanjem, ali ih je sramota da trče na javnom mestu ili ih je sramota od početničkih nekoliko desetina metara. O, pa izvinite, ali svako je nekada počeo sa nekoliko desetina metara. Ja kad se setim sebe prošlog juna na Tašu, uh, pa to je bio smehotres. I to je bilo smešno samo meni, jer tamo na stazi, ama baš niko nije obraćao pažnju na mene, jer svako gleda svoja posla. A i nisam bila jedina koja je bila početnik.

Kako biste prevazišli tu prvobitnu krizu, možete da trčite noću, odnosno, nakon 23h, kada je staza manje prometna. Ako bolje funkcinišete ujutru, ustanite sat vremena pre posla i otrčite jedan krug, jer je i tada staza praznija. Kačket na glavu i šta vas briga, niko vas neće prepoznati! Ako prvi put uspete da istrčite 100m, svaka čast! 100 metara danas je mnooogo bolje nego 0 metara juče. I da je 50 metara, nije bitno, važno je samo da ste počeli. Ako za tih 100 metara uspete da istrčite samo 20, a da preostalih 80 brzo ishodate – svakako ste uradili veliku stvar, jer ste izašli napolje i krenuli!

I još jedna stvar, staza za trčanje ne mora da bude park ili Ada ili parket u teretani. To može da bude i trotoar oko zgrade, prva duža ulica iza ćoška ili teren za basket ispred “Maxija“. Meni pomaže da menjam staze i samim tim istražujem ulice po kraju i zabavljam sebe novim okruženjem. U slučaju da volite da slušate muziku dok trčite, plejliste možete pronaći ovde. Samo, molim vas, vodite računa o prometnim ulicama, saobraćaju i semaforima.

Šesti i poslednji predlog jeste zajedništvo. Ako vam je teško da u svemu ovome budete sami, malo se raspitajte i videćete da postoji još gomilica ljudi oko vas koja bi želela da promeni nešto u životu, ali ne može sama i traži “saučesnika u zločinu“. Ovakvi preokreti i izmene životnih navika su mnogo lakšei kada ih s nekim delite. Ako nema dobrovoljaca u vašem domu, pronađite ga među prijateljima ili kolegama.

Izmene počnite istog dana, merite se na svake dve nedelje i u međuvremenu sakrijte vagu. Zajedno prelazite na sledeće stepene, na nova odricanja, zajedno tražite alternative i zajedno se radujte rezultatima.

 

Kako da kroz trčanje date doprinos nečem mnogo većem od vas samih? BelHospice Tim 2013
6 sati za bolje danas

Povezani članci

2 komentara. Leave new

  • Ja jesam aktivan rekreativac ali sam se ipak pronašla u tvom tekstu 😛

    Odgovori
  • Lep tekst, Iv je lepo navela dosta veoma bitnih stvari, pogotovo vezano za definisanje cilja. Nekako uvek ispliva taj momenat – kako se izboriti sa samim sobom kad su u pitanju slatkisi, testo, cigarete i sl. guilty pleasure sabloni, kao i istrajnost i ucestalost vezbanja i trcanja, a za to je osim ispravne tehnike vezbanja, prvenstveno bitno odrediti neki cilj i za to naci pravu motivaciju.

    Iako je Mark Tven rekao da ne postoji nista lakse od ostavljanja cigareta jer je uradio to vec hiljadu puta, za pravo ostavljanje dovoljno je i jednom. Pre toga postojalo je mnogo pogresnih nacina borbe protiv toga, a svi mogu da se podvedu pod „borbu protiv necega sto NECU“. Cim se motivacija okrene na pozitivno, tj. ka necem sto HOCU i zelim, borba protiv pusenja se gasi kao i zelja za tim, jer nestaje strah da se necega odricete, a da vas nista ne ceka sa druge strane.

    Tacnije, kada pravis promenu u zivotu gde je potrebno da stare navike ostavis u proslosti, potrebno je da nove navike ugledas ispred kroz ciljeve i zelje i da duboko verujes u njih.

    Jos slikovitiji opis je recimo Tarzanovo preskakanje lijana. Da nije uveren da ce uhvatiti sledecu, drzao bi se sa sigurnoscu one na kojoj se nalazi, koliko god losa bila i ne vodila nikuda. Dakle, cak i ako ne vidite sledeci stepenik, veoma je bitno da verujete da postoji.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed