Ko to tamo trči?
Ima više od godinu dana kako su moj muž i naša prijateljica počeli da trče. Ubrzo se priključio i njen muž. Oni su to veoma ozbiljno shvatili i do sada su istrčali 5 zvaničnih polumaratona. Sezonu je prošle godine otvorio, naravno, Beogradski maraton, zatim Udine, pa Ljubljana. Ove godine sezonu je otvorio “kišni” maraton u Sežani tj. Mali Kraški Maraton, nakon toga Vienna City Marathon, a zatim Beogradski (2 nedelje nakon Bečkog).
Mala Kraška napomena
Nedelja 23.mart 2014. pada kiša. Nisam videla lipicanere.
Bečka napomena
Nedelja 13. april 2014. lep i sunčan dan. Zvaničan broj prijavljenih trkača: 41.880. Od toga je završilo trku 13.550 polumaratonaca i 6347 maratonaca (osim polumaratona i maratona trči se štafetni maraton, Coca Cola trka 4,2km, dečija trka 2km). Kakve cifre! Mi, netrkači, jurcamo po Beču (peške) ne bi li uspeli da ih ugledamo i eventualno slikamo u onoj gužvi.
Beogradska napomena
Nedelja 27. april 2014. lep i sunčan dan takođe. Rekordnih 3.650 učesnika maratona i polumaratona, plus preko 20.000 trkača u Coca Cola trci zadovoljstva. Ja na biciklu, deca na biciklima, pratimo trkače, dodajemo vodu i navijamo.
Gde i kako putujemo
Lokacije maratona se biraju po prijateljima i rodbini koji tamo negde žive, tj. gde imamo da spavamo. Putujemo jednim kolima, bez dece i bez kučića. Ja sam vozač – objašnjenje nije potrebno, a ni navodnici. Uglavnom nosimo krevet na naduvavanje, našu posteljinu i peškire.
Kg vs min
Muževa potpuna posvećenost (čitaj zaluđenost) me je nagnala da i ja počnem da vežbam, a sada da razmišljam i o trčanju. Nabavila sam i plan treninga za prvih 5K za 7 nedelja. Ko ne zna: 5K je 5 kilometara! Planiram da počnem uskoro. Recimo kada se detetu završi škola, kada otputuje sa dedom i babom i kada mi ostanemo sami. Doduše, moj cilj se meri kilogramima, a njegov minutima.
2 komentara. Leave new
Mislim da ćeš se uskoro zaraziti dobrim virusom trčanja. Što se tiče ženskih obaveza, nadje se uvek mesta… kada isključiš pijenje kafa sa komšinicama, besomučne šopinge i gledanje tv i interneta.
Staviš pasulj da se krčka, uključiš na dva i za to vreme odradiš trening od 45 minuta, i tako tri puta nedeljno, sasvim dovoljno za polumaraton… kasnije trčite ti i muž na smenu,,, on kuva ručak dok ti trčiš i obrnuto… tako bi bar trebalo da bude ako se potrudiš, a biće ako si dovoljno uporna. Imaju i žene prava na rekreaciju, čak više ne go muškarci zato što se više daju porodici. Ja bar iz sopstvenog iskustva tako vidim trkačke probleme. Putujem dva sata do posla, tamo i nazad, kuvam i stižem da završim još dva hobija… sve se može kad se isključe tv i internet.
Ništa nije bolje nego kad si zaražen virusom trčanja. Međutim moraš paziti da te ne prođe za par mjeseci ili godinu dana.
Mislim da isprike o nedostatku vremena nisu dobre i uvijek vode odustajanju. Svi možemo naći 2 do 3 puta po sat vremena nedjeljno za trčanje. Možda se nečega drugog moramo odreći zbog toga ali se tada zapitamo je li nam važnije zdravlje ili televizija, kava, spavanje … Svaki put kada mi se ne da sjetim se “onog” osjećaja polije treninga i dileme nema. Vjeruj mi nemaš razloga čekati nego patike na noge i na trčanje.