Kako ljubav utiče na trčanje…

Uvaljen u fotelju pored peći, posle teške upale bubrega, sa čajem i gomilom antibiotika ispred sebe, razmišljam o svom povratku na trkačke staze. Trenutno imam 98kg, i nisam pretčao više od 4 – 5km poslednje 3 godine. To je čudno, znajući sa sam ne tako davne 2010. bio Ironman iz Nice, kao i ultramaratonac sa 78kg.

Razlog moje težine i netrčanja ne leži u lenjosti, već u sportu kojim se trenutno bavim, biciklizam – sprint na pisti. A razlog zbog kojeg želim da se vratim na trkačke staze zapravo leži u jednoj curi u koju sam zaljubljen. Ona je sportistkinja, pre svega po duhu i telu, a hobi joj je trčanje. Često puta smo naglas razmišljali kako bi bilo super kada bismo mogli i treninge da radimo zajedno…

Ali

Da, i uvek postoji ono ali! Još pre nego što sam je upoznao, obećao sam sebi da ću 2013. godine okačiti biciklo i klin, ali pre toga, moja želja je da u toj 2013. izađem na 4 – 5 velikih evropskih takmičanja, stanem rame uz rame sa najboljim biciklistima na pisti i dam sve od sebe. Tu želju nazovite kako hoćete, dečački san, zadovoljavanje ega…

Taj sport je moja strast i želim da se oprostim sa njim kao sa starim dobrim drugom koji odlazi na daleki put. Sve u svemu, plan je bio da celu 2013. godinu posvetim dobrim treninzima i uživanju na elitnim trkama po Evropi.

Tamara

Upoznao sam Tamaru.

Provodeći vreme sa njom shvatio sam da imamo mnogo toga zajedničkog i da se pored nje osećam sasvim prirodno. Oboje u sportu pronalazimo nešto što nas pokreće, imamo sličan bioritam, u isto vreme ležemo i ustajemo, imamo slična shvatanja oko različitih tema, volimo iste stvari. Znate već kako je kada upoznate nekoga ko vam paše u svakom pogledu. Sreća i ispunjenost je nešto što može da opiše moja osećanja od kako smo zajedno.

Iako ne treniramo zajedno, poštujemo i podržavamo jedno drugo u svojim sportskim zadovoljstvima. Ona želi da putuje sa mnom i da navija za mene na mojim takmičanjima u sledećoj sezoni, i ja želim da putujem sa njom na maratone i budem joj podrška pored staze.

Zadovoljstva

Sama pomisao na takmičanja sledeće godine bila je moj pokretač da radim zahtevne treninge i uživam u njima. Počeo sam i više da uživam u njima i radio sam ih iz čistog zadovoljstva, a razlog tome je ta ljubav prema sportu kojim se baviš i ta pomisao da – koliko dobro treniras takav će ti biti i rezultat.

Činilo mi se da ne mogu biti zadovoljniji…

Tamara

Pre dva dana, dok sam bio u bolovima od upale, ona se brinula o meni.

Nekako mi je prirodno došlo duboko u sebi da joj kažem kako mi ta takmičanja više nisu važna, da je ona zapravo neko ko me zaista inspiriše svakog dana da budem bolji i dam sve od sebe.

Rekao sam joj kako želim opet da se vratim trčanju da bismo mogli da trčimo trke zajedno i čak i odradimo jedan HalfIronman. Bila je veoma srećna zbog te odluke. Ono što je zapravo trebalo da joj kažem jeste da sam shvatio da snove želim da ostavim po strani. Zašto?

Zato što je moja java mnogo lepša od mojih snova. I da mi nije bitno kojim sportom se bavim, i da mogu u svakom sportu da uživam sve dok imam najbolju curu pored sebe kao podršku .

San i java

Na proleće 2013. svoju jedinu i poslednju trku na pisti posvetiću njoj.

Posle te trke plan je da se vratim polako trčanju i triatlonu i ko zna još kakvim izazovima. Za sada imamo u planu jako mnogo interesantnih takmičanja na koje bismo voleli da idemo zajedno. Uskoro se prijavljujemo za HalfIroman u Austirji, planiramo polu maratone i maratone, a imamo u planu i GoreTex ili MontBlanc ultramaraton 2014.

Uživati u stvarima koje voliš uz osobu koju voliš je nešto što se ne dešava svakome. Srećan sam što sam imao priliku da upoznam Tamaru. Hvala ti.