Ovih dana sam zapazio da sam zbog obima treninga izgubio dosta na težini, kako masti tako i mišića, pogotovo u gornjem delu trupa. Kao neko ko je visok 187cm i trenutno težak 82 kg zapažam da u ogledalu ne izgledam baš najzdravije. Lice se osušilo, delujem dosta starije i izmoreno, mada se mentalno osecam odlično.
Neki ljudi kažu za desetobojce da su atletičari koji zapravo nikada nisu bili dobri ni u jednoj disciplini, dok drugi pak tvrde da su to zapravo najkompletniji sportisti. Koliko trčanja je zapravo dovoljno?
Da li ste primetili razliku u fizičkoj konstituciji sprintera i dugoprugaša?
Ako jeste onda vam se, ako ste muškarac, verovatno više dopada telesna konstitucija sprintera. A ako ste žena, pa opet sprintera, ne poznajem mnogo cura koje ne bi volele da pored sebe imaju tako građenog muškarca.
Trčanje je aktivnost koja je svima nama draga, ali da li treba da zanemarimo svoje telo zarad trčanja. Sportovi izdržljivosti zahtevaju malu mišićnu masu. Genetski neki od nas nisu predodređeni za to, ali uživamo u dugoprugaškom trčanju pa se kao posledica javlja neskladna telesna građa.
Visoki momci i devojke sa ispijenim licima, premršavim telima, slabim udovima, dolazi do opadanja snage, starijeg izgleda… Ko je imao prilike da vidi uživo dugoprugaše pored sebe zna o čemu je reč.
Odgovor na pitanje koliko je trčanja dovoljno nalazim u umerenosti, zlatna sredina. Ako postavite ljudima pitanje, koji sportisti su najkompletniji, najfunkcionalniji i imaju zdravu građu tela, većina će se složiti da su to 400 metraši i bacači koplja. Dakle dolazimo opet do desetobojaca, ljudi koji dobro trče i kratke i srednje pruge, a opet su i dovoljno snažni za bacačke discipline.
Uviđamo da krajnosti nisu uvek najbolja opcija i da treba uvek biti umeren u svemu, bacači su preveliki i nisu izdržljivi, dugoprugaši su sitni i bez snage. Kombinacijom ova dva dolazimo do univerzalnosti. Jedina cena koja se pritom mora platiti je prihvatanje činjenice da nikada nećemo biti naj ni u jednom ni u drugom, ali da uvek možemo biti tu negde korak ili dva iza. Malo bolji i malo gori od onih koji idu iz krajnosti u krajnost.
Estetika i funkcionalnost
Funkcionalnost tela je lako razumeti i svi treba da joj težimo. Niko nas ne može ubediti da je jedan sportista zdraviji od drugog, zbog vrste sporta kojim se bavi. Neke sportske discipline zahtevaju zanemarivanje funkcionalnosti celog tela, dok je druge podržavaju. Bez obzira na sportske discipline, osim ako zarađujete novac od takmičenja, funkcionalnost treba razvijati u skladu sa svojim genetskim predispozicijama, a ne raditi protiv njih.
Estetika je nešto o čemu bih voleo ovde da diskutujemo, otvoreno. Cure kada biste birale koje telesne karakteristike bi mogao da ima vaš muškarac, koju disciplinu od atletskih biste izabrale? Takođe i muškarci, da li vam se više sviđa građa cura koje bacaju kuglu, maratonke ispijenih tela, skakačice, sprinterke ili srednje prugašice? Da li profesionalni sportisti, što oni ispijeni što oni od 120kg, kada dodju kući sa zlatnom medaljom oko vrata, još uvek zavide nekom prosečnom amateru koji izgleda kao neko sa postera?
12 komentara. Leave new
Definitivno sprinterke. Kada te takva devojka obgrli rukama, nema sanse da pusta. :0)
Sestre Kalur, i naravno Ishinbayeva!!!
Kara Goucher!!!
Kara Goucher je najlepša maratonka na svetu i Milanu dokazuje da ima izuzetaka od ovoga 🙂
Upravo je svestrani razvoj ideal ka kome treba težiti. To nam donosi i dobro zdravlje, i dobar izgled i dobro se osećamo. Desetoboj je dobar primer za to.
Moja kombinacije je TRIATLON + TERETANA + JOGA ! 🙂 Od svega po malo i umereno. Na taj način razvijamo izdržljivost, snagu i pokretljivost zglobova.
Ima onaj dobar link sto je Ivan postavio, na njemu ima dve fotke, na jednoj su dugoprugasi na drugoj sprinteri, razlika je zadivljujuca. Naravno moj glas za estetiku i funkcionalnost ide sprinterima.
Mislim, da je nemoguće objektivno odgovoriti šta je za koga ideal ljepote. Modeliranje nekih stereotipova nije pravi put, iako je poimanje i doživljavanje ljepote uslovljeno kulturno, društveno, istorijski, geografski itd. Hvala bogu pa smo različiti i u izgledu i mišljenju, i da osim vanjskih dimenzija imamo i onu mnogo važniju unutrašnju – mentalnu, koja nas čini onim što zapravo jesmo. Bez te mentalne povezanosti moj i svaki drugi brak bi se raspao, naročito nakon vidnih tjelesnih promjena i pojava znakova starenja. Jer moja žena se udala za pravog atletu – višebojca, a sada kraj sebe ima najmanje 10 kg lakšeg dugoprugaša ispijenih obraza. A što se tiče sporta, mislim da je on mnogo više od pukog oblikovanja tijela, jer osim fizičkih njime razvijamo i mentalne kvalitete.
Sto bi rekao moj drug Rade: „Bas njih briga sto mi trcimo polumaraton, one vole kada ima za sta da u’vate.“ XD
Ja kombinujem tereretanu i trcanje mada vise tezim „nagruvanijoj“ gradji 🙂
A kada se vec glasa ja sam za skakacice sa motkom (Mina, nadam se da ne citas ovo) 😀
Zanimljiva tema. Ja kada sam sredinom 2009. godine počeo intenzivnije da trčim za veoma kratak period sam izgubio sam dosta kilograma, lice se “uvuklo“ …tako da su mnogli mislili da sam bolestan. Kada su čuli da je to od trčanja mislim da i dalje nisu bili oduševljeni:)
Moram priznati da sam se i ja zapitao dokle će to ići:) Jako mi prija trčanje, što bi rekli dugoprugaško, a iskreno ne bi voleo da se takav trend nastavi. Nije fora ni biti kao štapić to sigurno nije baš ideal zdravlja. Neznam mislim da možda treba malo ubaciti neke vežbe snage, a svakako smanjiti doživljaj sa preteranim dužinama. Ali kako kad vas to privlači?
Tegla Loroupe!!! She is 153 cm 40 kilos and
She wears a heart that could melt my own and
She wears a smile that could make me wanna sing.. 🙂
Andreas Thorkildsen – nije ni maratonac ni sprinter (bacac koplja) al’ morala sam da ga spomenem jer mi ni jedan trkac, onako kao reprezentativni specimen, ne pada na pamet 🙂
Balans je moj odgovor,
srednjeprugasi i desetobojci su dobar primer. E sad, sta zene zele, ko bi ga znao!?