Zamislite da se sve što postoji kreće jednim koritom kao reka.
Npr. rodili ste se u takvoj i takvoj porodici, i nekako, ploveći kroz život, nazire se gde ta reka može da vas odnese. Verovatno veoma slično kao što su i vaši roditelji, vaše okruženje, i negde i vi sami krenuli. Mala vijuganja su uvek prisutna, ali ishodište je često veoma slično.
Sa druge strane, ima ljudi koji naprave skok iz korita i upadnu u neki sasvim drugi tok. Taj tok može da ih odvede na skroz drugu putanju. Npr., imate jednu “normalnu” porodicu, a dete obuzme neki vrtlog i, neprestano praveći neke čudne zamahe, završi kao narkoman. Ima i lepših primera, gde iz nekih porodica deca koja možda ne bi imala šanse, veslaju i pronađu načina da doprinesu svetu i iskoče iz korita koje im je bilo namenjeno.
Korita su naše sudbine, a tokovi naš život koji plovi u njima. Što je veće korito, tu je i veća mogućnost da stane više od života, tj. da život bude bogatiji radošću, energijom, ljubavlju. Novac, kao bogatstvo, nije ništa drugo nego atribut poput mirisa i tempa trčanja. Novac je atribut izobilja za koje je korito sposobno.
Moj pređašnji tekst o trci We Run Beograd, shvaćen je ne onako kako sam želeo. Šta se u stvari dogodilo?
Tokom poslednjih 20 godina u Srbiji smo, kada je reč o trčanju, bili u jednom ne-baš-sjajnom koritu. To korito bilo je kao neka reka koja polako počinje da presušuje. Retko ko bi započinjao sa trčanjem, a i ti čudni pojedinci koji bi zaplivali, nisu imali baš velikog izbora da plivaju jako. Više su se koprcali u plićaku.
Jedina svetla tačka bio je Beogradski maraton, mada, kada se bolje pogleda, i ta reka već dugo vremena kao da je presušivala. Kao da je održavala svoje postojanje sa uvek istom količinom vode i polako se sušila, bez drugih tokova koji bi je podržali (da se jedna reka ulije u drugu i pojača joj snagu), bez namere da se korito širi po svaku cenu i veruje da će voda sigurno doći.
Onda je pre par godina počelo nešto da se dešava i ta mala reka ljudi se uskomešala, a kada se javi komešanje, onda se dodaje nova energija.
Zamislite sada klatno kojem smo počeli da dodajemo energiju – tako je klatno počelo jače da se ljulja. Od tog ljuljanja, maraton je dobio čipove, Kula trku, nastao je prvi održvi trkački klub, nekoliko sajtova o trčanju je počelo da okuplja ljude, fejsbuk stranice okupile su na desetine hiljada onih koji trče, prva prodavnica sa analizom pronacije sa kamerom otvorena je u Beogradu, nastao je prvi specijalizovani šop trkačke opreme, Srbija je dobila noćnu trku i maraton, a i trkački brendovi su počeli da budu vidljivi i da pokazuju interesovanja za naše tržište. Sve to za par godina…
U nedelju desila se jedna veeelika stvar za Srbiju što sam i pokušao da vam kažem. Desio se bukvalno cunami, i naše, još uvek slabašno korito, preplavila je ogromna količina energije. Nije ni čudo što smo svi iznervirani i ljuti, što nam je krivo i žao. Reagovali smo cinično, oštrom kritikom, nevericom, međusobnom svađom…
Svako drugačije reaguje, ali baš tako se i nosi čovek sa poplavom i tim viškom potencijala sa kojim niko od nas nije znao šta će (ni organizatori, ni trkači, ni mi što smo bili i jedno i drugo).
No, važno je da razumemo da je to uticaj klatna, a klatno je realna i nezavisna prostorno-informacijska struktura koja je ubacila neviđenu količinu energije u naše korito (trkački pokret). Zato je sada važno da svi podignemo svesnost i smireni sačekamo sledeće zamahe tog klatna.
Ono što ja vidim da će se desiti jeste da će ova količina energije jednostavno produbiti naše korito i omogućiti mu da primi još više vode – još više bogatih trkačkih iskustva, putovanja, liga, sponzora, kampova, treninga…
To se već i dešava, jer po svemu svudeći, mi već imamo drugi portal o trčanju, drugu organizaciju putovanja u Ljubljanu, druge sponzore novih ideja…
Zar to nije fantastično?! Zaimislite šta će tek biti kada potencijal koji se stvarao u poslednja četiri meseca i eksplodirao u nedelju pretoči, ili barem razmakne prostor za nove divne ideje!
Sa nedeljom negde vidim da se završila i moja aktivno-operativna uloga u svetu trčanja. Iz jednog slabašnog korita mi smo svi zajedno skočili u jedno novo korito čiji kraj ne možemo ni da nazremo, a u koji već svi žele da uskoče! Što se tiče Trčanje.rs, jedna lepa ideja je stvorena, a tu je i novi tim mladih ljudi (želim da Trčanje.rs uvek vode mladi!!!) koji zna šta da radi!
Ja ću naravno biti tu, lagano plivajući i uživajući kuda će nas ovaj tok odvesti 🙂
Peace, love and run!
Veki
