Na primer, lično mogu da se setim nekoliko situacija kada sam totalno bio zaokupljen hobijima. Bavio sam se fotografijom, šahom, karateom i streljaštvom… Sa 25 godina sam se toliko zainteresovao za poker, da sam pročitao desetak knjiga i odgledao sate eduaktivnih video filmova.
Naučio sam da igram Texas Holdem, ali i da uživam u ovoj kartaškoj igri. Ceo jedan svet se otrkio za mene i sada sam mogao da sa uživanjem pratim i razumem igru na televiziji. Uživao sam da gledam kako se ekipa iz Las Vegasa nadmudruje i kako prekaljeni pokeraši donose genijalne poteze i odluke bazirane na intuitivnoj ekspertizi.
Ova strast, ali i logika donošenja odluka koja je tipična za poker, se toliko proširila i na ostale sfere mog života, te principe i šeme iz pokera i dalje koristim pri donošenju odluka u najrazličitijim aktivnostima.
Pronalazak svrhe i strasti u poslu kojim se bavimo je identičan ovom iskustvu. Mi uspostavljamo kontakt sa vizijom mogućnosti. Ona u početku možda neće biti originalna. U stvari, ona može u potupnosti biti pozajmljena. Pa ipak, svaka strast postaje orginalna kad počne da nas prožima, jer joj se posvećujemo celim bićem i napajamo novim izvorima energije.
Otkrivamo suptilne i lepe načine da radimo i razvijamo svoj rad sa puno veštine. Ako ga shvatimo kao veštinu vrednu usavršavanja, naš život se dalje otvara u hiljadu drugih mogućnosti, kao da nas te kreativne aspiracije obdaruju nevinošću i blagsolovom. Dajući taj dorpinos, naši životi postaju ispunjeni dubljibim smislom. – M.V. Atkinost i R.T. Čojs – Koučining, unutrašnja dinamika
Slična stvar je sa trčanjem. Kada počnete da trčite, vaše iskustvo će u stvari biti u potpunosti pozajmljeno. To znači da ćete džoging i bavljenje trčanjem i dalje shvatati kao nešto što drugi previše hvale, kao nešto što je samo najefikasniji način da budete fit ili tome slično. Iskustvo trčanja će biti doživljaj vašeg druga ili drugarice, utisak sa sajta ili reklame, ali ne i vaš orginalni i autentični zamah i strast.
Kako ostajemo u trčanju, redovnošću i posvećenošću, celo naše biće oktriva jedan novi svet sa bezbroj mogućnosti da na suptilne i lepe načine razvijamo i dostižemo svoje potencijale. Ovaj zanos i uspeh pretače se u hiljadu drugih mogućnosti, a najbliži tom iskustvu jeste i bavljenje sopstvenom ishranom, motivacijom, samopouzdanjem…
Mnogi sa iskustvom prvog polumaratona ili maratona svedoče o sličnom osećaju, a trčanje za njih postaje veština vredna usavršavanja. Tada se još jače informišemo o različitim mogućnostima da napredujemo, čitamo, uvodimo sistem treninga, planiramo rezultate…
Fantastično je to, da oni koji su “otpisani” za sport, pronađu dečiju strast u sebi koja će probudi pobednika i inspiriše čoveka na neverovatne rezultate! Koliko samo ljudi sa završenim prvim maratonima sa 40, 50 ili 60 godina. Zar to nisu sjajna postignuća?
Domaći
Za kraj, jedan mali domaći za sve vas sa +1 godinom staža u trčanju. Odgovorite na pitanja:
- Da li ste probudili strast za trčanjem? Kakva je ona?
- Šta je trčanje za vas bilo na samom početku? Šta ste to pozajmili od onih koji su vas inspisali na trčanje?
- Kako stoje stvari danas? Na koji način trčanje je postalo nešto više?
