blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

Trčanje i sindrom policističnih jajnika – U Aleksandrinom slučaju trčanje nije bilo samo preventiva, već i svojevrsna pomoć u izlečenju!

Svaka druga žena makar jednom oboli od sindroma policističnih jajnika. Trčanje u ovom slučaju nije samo preventiva, već i lek. Prenosimo vam Aleksandrino iskustvo.

Ime: Aleksandra
Godine: 23
Prva menstruacije: sa 13 godina
Najveći izostanak menstruacije: 6 meseci (ciklus je neredovan od samog početka)
Trenutna terapija: Glucophage (jednom dnevno) -pijem ga poslednje 2 godine

Simptomi

Od kada sam dobila prvu menstruaciju moj ciklus je neredovan. Na to nisam mnogo obraćala pažnju misleći da je u pitanju pubertet, i da će se ciklus  sam od sebe regulisati. Vremenom sam  se potpuno navikla na činjenicu da menstruaciju dobijam jednoom u dva-tri meseca i da ne znam kada mogu da je očekujem. Međutim, izostanci bili sve veći. Počela sam da se brinem, i dalje izbegavajući posetu ginekologu, i tražeći rešenje pretraživanjem interneta. Zahvaljujući internetu, došla sam do pretpostavke da imam policistične jajnike.

Simptome koje sam u početku imala: izostanak menstruacije, slabo krvarenje, maljavost (na sreću ne preterana), masna koža lica, umor, pojačano znojenje dlanova i sl.  To je bilo dovoljno da se još više zabrinem, ali nedovoljno da delujem na problem koji me zaista jeste jako plašio. Naročito činjenica da ovaj problem dovodi do neplodnosti.

Nakon određenog perioda situacija je počela da se komplikuje. Odjednom sam dobila na kilaži (sa 54kg na 64kg). Menstruaciju nisam dobila 6 meseci. Pojavio se povremeni pulsirajući bol u predelu štitne žlezde. Često sam bila jako umorna, a organizam je postao jako usporen. Inače sam prilično osetljiva osoba, ali moje promene raspoloženja bile su nesnosne. Svaki put kada sam i malo nervozna (mada čak i kada nisam) dlanovi su mi se jako znojili. A s vremena na vreme su se pojavljivale jako bolne i upaljene bubuljice na koži lica. Bilo je očigledno da je po sredi neki hormonski problem.

trcanje i policistiticni jajnici

Dijagnoza – Sindrom policističnih jajnika

Rešila sam da posetim ginekologa, pri čemu je ultrazvukom ustanovljeno da su oba jajnika policistična (tj. da je njihov izgled karakterističan za PCOS). Usledile su detaljne analize hormona, kao i OGTT (test tolerancije na insulin).

Konačno sam dobila svoju dijagnozu – PCOS, hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde) i insulinska rezistencija (ćelije organizma ne reaguju na dejstvo insulina, pri čemu organizam stvara povećane količine insulina, pa insulin ne može da ostvari svoj biološki efekat). Upravo ove tri navedene stvari predstavljaju začarani krug kod većine žena koji se bore sa ovim problemom. Jednostavno, jedna stvar povlači drugu, i stvaraju se dodatni problemi, koji vremenom mogu prouzrokovati još veće probleme, ako se blagovremeno ne reaguje i ne upusti u ovu, ne tako jednostavnu borbu.

Sindrom policističnih jajnika nije toliko kompleksan samo sa ove strane koja obuhvata stvaranje novih zdravstvenih problema, već i zbog toga što se pacijent može susresti sa nezainteresovanošću lekara za PCOS uopšteno. Najčešće prepišu kontraceptivne pilule (neretko i bez prethodne analize hormona), za šta ja uošte nisam, jer smatram da se time rešavanje problema samo odlaže, ali to je već tema za posebnu priču.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Još jedan problem jeste nedovoljna informisanost. Malo se priča i piše o ovom problemu koji ima ogroman broj žena. Veliki deo njih se izgubi u ovom lavirintu, prepusti slučaju i zapadne u još gore stanje. Sve češće viđam žene koje imaju problem sa začećem, upravo usled ovog problema, što je zaista alarmantno stanje. Žene pribegavaju raznim lekovima, i sede kod kuće čekajući da se nešto promeni.

Kako se rešiti sindroma policističnih jajnika?

Kako izgledaju policistični jajnici.

Stručnjaci preporučuju korigovanje ishrane i regulisanje telesne mase, međutim, malo ljudi veruje u to, ili pak, pogrešno shvata ono “korigovanje ishrane” i nema motivaciju za preusmeravanje ka sportskim aktivnostima kao alternativnom rešenju.

Ja sam kao terapiju dobila kontraceptivne pilule i Glucophage (Metformin). Nakon pola godine terapije sam prestala da pijem kontraceptivne pilule, jer mi nisu prijale, i kao što rekoh protivnik sam! Odlučila sam da nastavim sa Glucophage-om, da regulišem ishranu (smanjim unos prostih ugljenih hidrata i povećam unos proteina ), i ono što je pored ishrane najvažnije, počela sam da se bavim fizičkom aktivnošću.

Imala sam veru, ali nisam bila svesna da će mi ovo toliko pomoći i da je rešenje tu na dohvat ruke. Ne, nije lako odjednom promeniti način života. Naročito ne nekome čije je metabolizam skroz usporen, nekome ko inače nije bio (dovoljno) fizički aktivan, i nekome ko se umorio od potrage za rešenjem i nema dovoljno volje za još koju neuspešnu borbu.

Efekti promena koje sam uvela (ishrana i trening) su ubrzo postali vidljivi. Prosto rečeno “ispumpala sam se”. Kilogrami su krenuli da se tope, više nisam bila naduvena, ciklus je postao redovniji (sa kašnjenjem do 10 dana, što je potpuno u redu), a ono što je najbitnije ja sam se osećala bolje. Mnogo bolje.

Ja nisam neko ko voli da trči

Bila sam ubeđena da ja to ne mogu, jer je dosadno. Probala sam. Krenem da trčim i brzo izgubim snagu. Vidim da imam još malo da istrčim, ali ne, ne mogu. Ubedila sam sebe u činjenicu da to nije za mene, da ja ne volim da trčim, i stavila tačku.

Pored sebe imam brata maratonca, koji čitav život trči i nikada nisam mogla da ga shvatim. Sve dok i u ovom polju nisam našla izvor motivacije. U motivaciji stvarno jeste ključ, morate verovati u to.Finansijska situacija mi nije dozvoljavala da mesečno izdvajam novac za članarinu u jednom fitnes centru gde sam trenirala i rešila sam da ipak pokušam da trčim.

Pronašla sam veliko, pozitivno društvo za trčanje. Iz osmeha i ambicije trkača oko mene crpela sam svu energiju. Nisam mogla da verujem da ja stvarno imam toliko snage, da ja stvarno mogu da trčim, da JA TRČIM!  Zavolela sam to. I trčanje, i upalu mišića i umor nakon trčanja. Zavolela sam trčanje po kiši, po snegu. Ja. Ja koja ne volim da trčim.

Sada imam 52kg, redovan ciklus, snage i više nego što mi treba, veru u sebe, i osećam se dobro u svome telu. I moj problem je rešen, konačno.

Sa motivacijom dolazi snaga

Problem sindroma policističnoh jajnika se neće rešiti tako što ćemo sedeti kod kuće, piti lekove za koje ne znamo da li pomažu i tako što čekamo da se nešto promeni. Ovaj problem zahteva zdravu ishranu i fizičku aktivnost uz terapiju koju vam je dao dobar endokrinolog i ginekolog. Verujte, bez zdravog načina života ne možemo biti zdravi, sem ako nismo neko čudo prirode.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Pronađite izvor motivacije, obucite se u sportsku opremu, okupite društvo za trčanje ili se priključite nekoj trkačkoj zajednici, opremite se zdravim namirnicama, pozitivnim duhom, i ako niste, obavezno posetite lekara koji će vam dati adekvatnu terapiju. Neka to bude vaš start u ovoj trci u kojoj pobeđuju svi koji su dovoljno motivisani. A sa motivacijom dolazi snaga.

Teško je samo krenuti, ali nije teško uspeti. Verujte. Srećno!

14 Comments

14 Comments

  1. Marija85

    12.03.2014 at 08:37

    Ja sam neko ko ima isti problem, i svesno sam odbila da uzimam bilo kakvu terapiju, jer su mi kontraceptivne pilule već jednom napravile veću štetu organizmu nego korist. Ali sam od septembra krenula da trčim, bar 2x nedeljno, i da kucnem u dro, od tada su ciklusi redovni. Tako da glasam za terapiju trčanjem :)

  2. Sonjita

    12.03.2014 at 13:11

    Imala sam isti problem kada sam imala 25-6 godina. Urađen mi je GTT i rečeno mi je da sam predisponirana na dijabetes (jer ga i moja mama ima) i dobila sam istu terapiju: od glucophage-a mi je posle 2 dana pozlilo na taj način da mi se nivo šećera u krvi povećao na 13 (normalno je oko 6). Lekar nije znao da mi odgovori na pitanje zašto je moj organizam tako odreagovao. Prekinula sam terapiju glucophage-om a rešenje našla u makrobiotičkoj ishrani, koja se bazira na velikom unosu integralnih žitarica (ovas, ječam, raž, pirinač, heljda, proso, kinoa). Kasnije sam počela da uzimam homeopatske lekove a od skoro i trčim. Ginekološkinja mi više nikada nije konstatovala policistične jajnike.

    • Aleksandra Milošević

      12.03.2014 at 13:40

      Pa da li ti je urađena analiza hormona? Bez toga niko ne može da ti da dijagnozu PCOS.

      Meni je glucophage mnogo pomogao. I znam dosta ljudi kojima je takodje pomogao kada je u pitanju insulin. Doduše, dešava se da nekome uopšte ne odgovara Glucophage, a da mu odgovara na primer Gluformin, ili Metformin, i obrnuto (postoji više varijacija tog leka). Zato je ponekad potrebno da se promeni terapija, zbog čega je jako bitno pratiti stanje sa endokrinologom. Meni je prvih mesec dana od njega bilo jako muka, ali u uputstvu piše da je to normalna reakcija. Posle se sve stabilizovalo. Samo je bitno da se uzima uz hranu, i da se tada dobro jede :)

      Takođe, svaka osoba koja ima PCOS je poseban slučaj, i jako je bitno da stručnjak uradi SVE potrebne analize i da prati stanje, jer ne dobija svako istu terapiju, iako je dijagnoza ista. Ja sam mesecima, tačnije skoro godinu dana radila sve analize i vukla se po lekarima, kako bismo pronašli najbolje rešenje i utvrdili suštinu problema, jer je problem prilično kompleksan, i mora se utvrditi na koji deo problema se mora delovati. Kod mene je to bio insulin, za šta sam dobila terapiju. Uz ishranu i fizičku aktivnost sam sve uspela da dovedem u balans. Bez ikakve hormonske terapije, hormone sam dovela u ravnotežu, iako su bili totalno pomereni van granica.

      Žao mi je što si ti imala takvo iskustvo, ali je bitno da je sada sve ok.

      • Sonjita

        12.03.2014 at 14:32

        Da, i endokrinolog i ginekolog su konstatovali istu stvar. Urađene su mi analize svih hormona. Ja sam se doduše javila na vreme (kako mi rekoše), nisam čekala da mi se stanje pogorša. Glucophage mi nikako nije prijao, ali su mi zato pilule za kontracepciju izuzetno prijale i tu terapiju sam sprovela do kraja. Verujem da kao i u svemu, osoba mora da osluškuje svoje telo i promene, samim tim i da proba šta joj najviše prija. Nisu ni lekari sveznajući što se pokazalo i u mom slučaju, čovek je ostao zabezeknut nad onim što mi je Glucophage napravio (njegova namena je da snižava šećer – rečeno mi je).
        Metformin je osnovni sastojak, a sve ostalo (Glucophage, Gluformin i sl) su fabrički nazivi leka! :)

        • Aleksandra Milošević

          12.03.2014 at 14:40

          Znam da je Metfomin glavni sastojak, i ja sam govorila o fabričkim nazivima leka, da nekome odgovara jedan a nekome drugi. Ne razumem se u tu tematiku, ali mi je endokrinolog rekao da ako budem loše reagovala na Glucophage da ce mi dati neki drugi, takodje na bazi Meformina, a kasnije sam procitala na internetu da se desava da nekome uopste ne odgovara jedan a odgovara drugi.

  3. Jana

    12.03.2014 at 13:38

    Imam iste dijagnoze s tim sto se nisam gojila i nisam gubila ciklus vise od mesec i po-dva i to samo jedanput. Preko leta sam trcala svaki drugi dan po 4,5 km ne sluteci da cu dobiti uput za OGT koji je pokazao prekomerno lucenje insulina nakon pijenja rastvora dok je nivo secera bio dobar. Dobila sam terapiju glukofazom, ali sam nakon mesec dana prestala da ga pijem na osnovu konsultacija sa drugim end.jer nisam maljava prekomerno i pocela sam normalnije da dobijam (u smislu obilnosti jer su mi ciklusu bili oskudni). Prehlada dobijena trcanjem na -10 me omela da nastavim tako da jedva cekam ovih dana nanovo da krenem. U pauzi sam isla na zumbu jer mi je aktivnost u krvi. Pijem letrox zbog zlezde, radim kao profesor, zivim u gomili porodicnih problema, ali zivim, i radujem se susretu sa decom, trcanju, zumbanju, psu… Sve te turbulencije su me napravile anksioznom i blago depresivnom tako da sam na blagoj terapiji cekajuci preporod u tom smislu, udaju i zacece (posle trcanja, naravno ;-)). Ne znam da li trcanje moze direktno uticati na sindrom pco, ali utice na nas same i neposredno na sve u vezi sa nama. Ja trcim jer dobijajuci na fizickoj snazi, dobijam i na mentalnoj, osecam se sposobnom, jakom…

    • Aleksandra Milošević

      12.03.2014 at 13:59

      Ja mislim da trčanje, tj. vežbanje, kakvo-god, aerobni trening utiče na čitav organizam i na lučenje insulina. Postoji mnogo stručnih tekstova u kojima ćete pročitati isto. Naravno, uz zdravu ishranu, jer nezdravom ishranom možemo samo otežati problem, jer će insuln uvek reagovati na to. Ako insulin ne obavlja posao kako treba, uvek će nas pratiti problem.

  4. Milica

    21.03.2014 at 09:35

    Postoji dosta žena, među kojima sam ja, koje nemaju izražene simptome PCOS-a, ciklusi su relativno ok, ništa posebno. Ništa ni ne sumnjaš dok ne odeš na ultrazvuk i vidiš. Svi misle, malo imaš akne, šta ti je to… Sad počinjem da primećujem na ženama koje upoznam sve te suptilne znakove.
    Neverovatno je koliko fizička aktivnost pomaže kod ovakvog stanja. Ja sam posle duže pauze, ponovo počela da trčim pre samo tri nedelje. Već se vide rezultati, neverovatno, čistiji ten, više enegrije, slabiji apetit, pogotovo želje za prostim i složenim ugljenim hidratima. Zato samo runnin’… :-)

    • Tijana

      21.03.2014 at 10:57

      Upravo tako Milice, zato ovaj tekst i delimo sa svima kojima bi mogao da koristi :)

  5. Olivera Krivokuca

    02.04.2014 at 23:26

    Ja vec godinama ima Hashimoto hipotireozu. Dok sam bila u panici jer sam se bila priblizila 90 kg, posecivala sam lekarku svake dve nedelje. Lekarka mi je preporucivala sve moguce metode i preparate koji postoje na trzistu, pokusavala sam sve to uz regularan obrok (izmedju ostalih i Herbalife), a onda sa smanjenim obrocima, pa bez dorucka, pa … sve moguće kombinacije! I svake dve nedelje dolazila sam kod lekarke sa po nekim kg više. Ni njoj više nije bilo jasno šta da radi. na kraju mi je rekla da se pomirim sa situacijom da cu uvek i ostatak života ‘imati problema’ sa kilažom, jer je to tipično za tu bolest, a u uznapredovalom stadijumu me čeka povišen pritisak, dijabetes i ko zna šta još! ‘Imaću problema’? Pa ako ovako nastavim, to neće biti ‘problemi’, to će biti katastrofa! Uskoro ću imati preko 100 kg!
    Od muke sam krenula da trcim. Prvi mesec dana bolela su me kolena, gležnjevi, kukovi, zadnjica, ne znam više šta me nije bolelo. Na svaki zglob sam stavljala grejače, nosila pantalonice i šorceve ispod trenerke da mi greje kukove, pila andole pre treninga… nisam se forsirala, ali nisam ni odustajala. Ipak bilo je jako teško krenuti. Prva dva puta moj sin je išao sa mnom, dok sam ja ‘trcala’ on me pratio brzim hodom! Vremenom sam došla do toga da je 80% posla – doslovno isterati samu sebe iz kuće, jer to je najteže, a kad se već nađem napolju, nista više me ne može zaustaviti. Nakon mesec dana sam skinula dva kg! Dva! Pa toliko nisam skinula ni sa jednim preparatom, ni sa jednim savetom moje slavne lekarke! Motivacija mi je skočila do neba! Naravno nastavila sam. Nakon 6 meseci pala sam na 72 kg (moja visina 172cm) i ne mogu da opišem koliko sam se bolje osećala. Veoma brzo su se bolovi u zglobovima povukli, kao da su ojačali, bilo mi je lakše. Počela sam trcati sa uživanjem, Pošto volim da trčim uveče, taj noćni vazduh mi je postao predivan. I danas mi je teško izaći da trcim, ali kad izađem i krenem, to je neopisivo, naročito na kraju planirane trase. Osećaj je divan, toliko rasterećujući. Da ne govorim koliko sam drugih simptoma bolesti ovime sprečila! Lekarka je samo ljubomorno prokomentarisala: Pa i ja sam to htela da vam predložim, ali retko se ko odlučuje na taj način da oslabi! Danas samo pijem hormone, i povremeno prekontrolisem nivo hormona i antitela, Antitela koja čine ovu bolest, i inače ne mogu više nikad da nestanu, smanjila su se u odnosu na vreme kad mi je dojagnostikovana hipotireoza.

  6. snezana

    30.04.2014 at 15:36

    Bravo,Aleksandra! Tvoj tekst je iskren i motiviše i nas koje nemamo taj problem, ali imamo neki drugi.Ja na primer sedim 8 sati na poslu i naravno imam problem s leđima.Trčanjem sredim to….I pokušavam svima koji pokazuju interesovanje za trčanjem kako trčanje nije samo trčanje…već mnogo više od toga…Menja život na bolje.

  7. Bone Jangles

    13.05.2014 at 10:08

    Imam policisticne jajnike vec tacno deset godina (zvanicno) ali iskreno, ciklus mi nikad nije bio redovan tako da… Vjerovatno i duze. Nema sta nisam pokusala – kontracepcijske tablete, citavu paletu “prirodnih” i preparata “iz naroda” i evo, nista. Momentalno nemam menstruaciju od oktobra. Udebljala sam se mnogo iako jako malo jedem (i to samo voce i povrce) i odlucila sam da pokusam ishranom nesto uraditi (smanjiti ugljene hidrate) :) Vidim da je moguce tako da… :D

  8. Alisa

    22.06.2015 at 12:05

    Takodje patim od PCOS-a vec 2 godine i trenutno sam na terapiji kontraceptivima sto mi nikako ne odgovara.
    Bavim se sportom ceo zivot, zdravo se hranim i sto se tog dela tice, nemam problem…
    Ne mogu da pronadjem lekara koji ce se posvetiti mom problemu i pokusati da mi pronadje odgovarajucu terapiju…
    Da li neko ima predlog gde bih mogla da odem u Novom Sadu?
    Hvala unapred!

    • Cupava

      24.03.2016 at 11:39

      Nadam se da ce ti moji savjeti koristiti. Ja sam iz CG i do skoro je kod nas dolazila Dr Vesna Kopitovic iz NS. Izvrsna dokotorica koja mi je otkrila PCOS i i otkrila mi Insulinsku rezistenciju i naravno ukljucila mi Gluchophage (PCOS, stitna zlijezda, insulin, gojaznost, jake glavobolje – sve je to usko povezano) od kojeg sam smrsala (smrsala 4kg ali to je na mojoj kilazi bilo primjetno) da su me svi pitali na kakvoj sam dijeti. I u velikoj si prednosti sto u tvom gradu postoji tako dobar doktor.
      P.S. Nadam se da nisam zakasnila sa odgovorom, ali i ako si kod nekog drugog bila topla preporuka posjetiti i dr Kopitovic.

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

lifestyle

Prevencija u medicinskom smislu predstavlja akcije koje su potrebne da se preduzmu da bolest ne nastane. Odnosno da se ne naruši ravnoteža (homeostaza) u...

Ona trči

Novo istraživanje pokazuje da postoje razlike u načinu na koji se muška i ženska srca prilagođavaju maratonskom treningu Tokom poslednjih nekoliko decenija, sportistkinje su...

* Naslovna

nekoliko saveta koji mogu da vam budu od pomoći kada naumite da skidate kilograme.

* Naslovna

Žene trče, to je velika promena u Srbiji koja se desila u poslednjih 10 godina. Broj devojaka koje se bave trčanjem, u svetu stabilno...