Proteklog vikenda u organizaciji tima Skyrunning Serbia održano je i četvrto izdanje trke Sokolov put, koja privlači sve više pažnje među domaćim i stranim ljubiteljima planinskog trčanja zbog svoje raznovrsnosti, lepote ali i težine.

Na Suvoj planini nadomak Niša okupilo se oko 270 takmičara koji su trčali na dve staze različite dužine i težine, na 15 i 30 km.

Na oduševljenje svih prisutnih, obe staze su bile savršeno raskrčene, markirane i vrlo atraktivne!

Prva je dosta lakša i savršena za početnike i rekreativce, dok druga ide preko Mosora, Sokolovog kamena pa preko Devojačkog groba sve do Trema! (najviši vrh Suve planine na oko 1800 mnv), čime stavlja i najspremnije trkače na velika iskušenja! Ipak, ne dozvolite da vas ovo pokoleba jer će vas prizori koje ćete gledati usput ostaviti bez daha. I bukvalno i metaforički ;)

Povećanje cene – lični ugao

Iz razgovora sa ljudima iz Skyrunning tima saznao sam da je broj trkača ostao manje-više isti kao prošle godine, ali da su oni sada bili nešto drugačijeg profila, jer je trka uspela da privuče ljude iz više zemalja i generalno fizički spremnije takmičare.

Na moju kritiku da su startni paketi bili dosta siromašni ove godine, od sjajnih volontera i vodiča, Nenada i Dragane (hvala na svemu!) dobio sam odgovor da je trka sa mukom i održana, jer ju je lokalna opština slabo podržala, kao i da je povećanje cene sa 1000 na 1200 RSD odvratilo određeni broj ljudi od učešća.

Neke je cena odvratila, ali mnogi smo i došli

Obe ove činjenice me poražavaju. Na nerazumevanje vlasti sam još i navikao, ali da li moguće da je bilo ljudi koji su se žalili na ovo povećanje cene? Do kojeg inače nekad mora doći da bi se kvalitet trke podigao na viši nivo. Da li je moguće da su se pojedinci lišili onako dobrog iskustva i provoda po ceni jedne pljeskavice? Ovi ljudi su se toliko potrudili da dobro organizuju trku – da savršeno prokrče i markiraju stazu, da obezbede finu okrepu u vidu barova, banana i lubenica (!), VOLONTERE koji su čekali na check point-ovima zajedno sa pripadnicima Gorske Službe Spasavanja, zatim i prevoz i smeštaj za takmičare, kao i live rezultate online – da mislim da bi bila bila velika šteta da ovakvo takmičenje zamre zbog slabije podrške sponzora i trkačke zajednice.

Najveća zamerka organizatorima ostaje to što su race centar podigli u Bojanine vode. Zbog lošeg lokalnog puta i nemogućnosti trkača iz drugih gradova da se zbog posla u petak uveče pojave ranije na ovoj lokaciji, na relaciji Niška banja – B. Vode je te večeri nastao blagi haos. Kola su se s mukom mimoilazila na uskom putu i sve je išlo dosta sporo. Oni koji su legli do ponoći da se naspavaju za trku, imali su sreće.

Predlog za organizatora: neka se podizanje startnih paketa i ostavljanje presvlake za posle trke (tzv. drop bag) sledeće godine vrši u Niškoj banji do odredjenog vremena, posle čega samo jedan kombi može da podigne sve drop bagove do Bojaninih voda. Verujem da bi ovo ili slično rešenje znatno olakšalo život organizatorima i popravilo utisak kod trkača ;)

Pogled po koji se vraća

Sve u svemu, utisak ostaje pozitivan i reklo bi se da su se ljudi sjajno proveli. Ja lično jedva čekam novo i, nadam se još bolje, izdanje Sokola!

Do tada, trenirajte, odmarajte i vidimo se na stazi! N.